Vesna Trivalić u predstavi „Proces Peliko“

„Fasada se drži, ali unutra sam potpuno urušena“, izgovara glumica Vesna Trivalić na kraju petnaestominutnog monologa.

Potom seda i počinje da plače.

Na sceni govori izjavu Žizel Peliko datu pred sudom u francuskom gradu Avinjonu tokom procesa protiv njenog supruga i 50 drugih muškaraca optuženih za silovanje.

Tek je prošla polovina predstava koja traje četiri i po sata, a salom se prolama aplauz i poneki jecaj.

„Peliko proces“, predstava švajcarskog reditelja Mila Raua, priča o suđenju Dominiku Pelikou, koji je preko interneta pozivao muškarce da siluju njegovu suprugu u nesvesnom stanju

Prvobitno odabrana da otvori 59. Beogradski internacionalni teatarski festival Bitef, koji ove godine nije zvanično održan zbog neslaganja između umetničkog direktora i odbora festivala, ipak je odigrana pred beogradskom publikom na manifestaciji nazvanoj Ne:Bitef.

„Jedan od efekata dobre umetnosti je da vas obuzima i proganja, oduzima reči i izmiče artikulaciji, dugo ostaje uz vas.

„Jednostavna i monumentalna predstava koja nas je ujedinila u ovom protestnom Bitefu,“ kaže Jelena Vesić, istorička umetnosti, koja je bila među publikom u pozorišnoj sali Fakulteta dramskih umetnosti.

„Bitef je tamo gde se okupimo“

Ulaz na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Pre predstave, fakultetskim hodnicima užurbano prolaze studenti sa kamerama, kablovima i mikrofonima žureći na snimajuću vežbu.

Stariji gospodin se raspituje kako da dođe do karte za predstavu koja će se baš tu održati kasnije, a plakati sa parolama i stihovima pesama Milana Mladenovića i Boba Dilana, svojevrsni pozivi na pobunu, podsećaju na studentsku blokadu, izbilu ovde pre više od godinu dana.

Masovni protesti kao reakcija na izostanak odgovornosti posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je živote izgubilo 16 ljudi, obeležili su godinu na izmaku.

U toj atmosferi protekla je i organizacija 59. Bitefa.

Predlog umetničkog tima predvođenog rediteljem Milošem Lolićem da festival otvori predstava „Proces Peliko“ bio je odbijen, te su 22. oktobra, troje od pet članova odbora Bitefa podnelo ostavke.

„Bitef nema pravnog osnova da se održi“, poručila je potom Jelena Medaković, sekretarka za kulturu grada Beograda, osnivača ove manifestacije.

„Moja želja je da se jedan od referentnih festivala i brendova Beograda ne devalvira i da se na njemu radi ozbiljno“, izjavila je Medaković za RTS, tražeći da se Bitef i međunarodni filmski festival FEST „preoblikuju“.

‘Gerila’ Bitef

"Otpor sada! Zajedno" - panel pripadnika nezavisne kulturne scene sa gostima Ne:Bitefa — „Otpor sada! Zajedno“ – panel pripadnika nezavisne kulturne scene sa gostima Ne:Bitefa

„Kada su mi javili da je moguće da festivala neće biti, rekao sam Milošu (Loliću) da dovodimo predstavu u svakom slučaju kako bi se Bitef održao na gerilski način,“ kaže Milo Rau za BBC na srpskom.

Rau je otvorio prethodni festival predstavom Antigona u Amazoniji, a njegov govor „ljubavno pismo Beogradu i Bitefu“ u kome je pozvao na odbranu od kompanija poput rudarskog koncerna Rio Tinto, odjeknuo je i van pozorišnih krugova.

Pričamo u menzi FDU, gde su ga studenti odveli na ručak posle razgovora sa srpskim umetnicima. Nudi mi da podelimo Euroblok čokoladicu.

Razbarušene kose, u dukserici i farmerkama, Rau s puno entuzijazma govori o procesu rada na predstavi u kojoj je 600 sati tromesečnog suđenja sažeto u četvorosatni performans više od 30 glumaca i aktivista.

Učesnici u predstavi "Proces Peliko" — Učesnici u predstavi „Proces Peliko“

Pored glumaca, među kojima su Marko Grabež, Jelena Stupljanin, Branislav Trifunović i Miloš Timotijević, na sceni su i Nikita Milivojević, reditelj i nekadašnji umetnički direktor Bitefa, Ljiljana Bralović, pesnikinja i ekoaktivistkinja, Jelena Ivetić, glumica otpuštena iz Šabačkog pozorišta i Emina Spahić, studentkinja Državnog univerziteta iz Novog Pazara.

Reditelju je posebno važno da ova „studija o patrijarhatu, o tome ko može da bude silovatelj, a ko ne,“ stigne do što većeg broja ljudi.

„Zato svuda gde igramo angažujemo zvezde,“ kaže, pokazujući na Svetlanu Bojković i Tihomira Stanića koji su upravo ušli u menzu.

U Beogradu je predstavu uživo gledalo samo 200 ljudi, zbog čega je organizovan i prenos preko Jutjuba.

„Videla sam na društvenim mrežema da se dele karte, greškom sam došla u tri, a zatim ponovo u 6:05 kad se već formirao ogroman red,“ kaže 27-godišnja Marija Jovanović iz Beograda.

Predstava „vredi potrošenih sedam sati“, ocenjuje.

„Dopao mi se nesvakidašnji skup ljudi na sceni, to je kao neki začin da bi se izbegla sterilnost, što su bili prisutni ljudi koji su tu iz ličnih ubeđenja.“

Svetlana Bojković u predstavi "Proces Peliko" — Svetlana Bojković u predstavi „Proces Peliko“

Cela predstava je na „plećima izvođača na sceni“, objašnjava reditelj koji je sa glumcima u Beogradu uživo radio nepuna dva dana.

Važno mu je što se ponovo susreće s publikom u Srbiji.

„Danas je u Nemačkoj sahrana mog prijatelja, nekadašnjeg producenta, ali on bi razumeo zašto sam ovde“.

Vreme je da se vrati nazad na probu i ostavlja mi pola čokoladice.

„Biće danas dug dan, a i duga predstava,“ osmehujući se udaljava se od stola.

Ko je Milo Rau?

Švajcarski reditelj, pisac i novinar rođen je 1977.

Bavi se političkim pozorištem, a izdvajaju se predstave:

„Poslednji dani Čaušeskuovih“ (2010) – svedočenja ljudi koji su učestvovali u smeni vlasti u Rumuniji 1989,
„Pet lakih komada“, gde deca glumci izvode prestupse seksualnog zlostavljača
„Antigona u Amazoniji“, koju je postavio u saradnji sa Pokretom radnika bezemljaša

Trentuno je umetnički direktor festivala u Beču.

Sramota mora da promeni stranu

Žizel Peliko tokom suđenja u francuskom gradu Avinjonu

Objašnjenje Žizel Peliko zašto želi da suđenje bude otvoreno za javnost postala je parola boraca za ženska prava širom sveta.

Dve studentkinje u hodniku FDU ispisuju tu rečenicu na plakat koji će se pridružiti brojnim natpisima na velikim prozorima na ulazu u fakultet.

Tim prolazom u kafić, prepun studenata i učesnika u predstavi koji nose tekst „Procesa Peliko“ pod miškom, stiže glumica Milena Radulović.

Ona je naratorka koja vodi publiku kroz sudski proces, dok pored nje u klupi sedi Nada Šargin, u ulozi sutkinje.

U elegantnoj crnoj haljini koju će nositi i tokom predstave, diskretno našminkana, kaže da joj je najsnažniji utisak u susretu s obimnom tekstom bio „kako je temeljno i dobro odrađeno to suđenje“.

„Koliko je postojalo poštovanja prema žrtvi, koliko su bili uključeni veštaci kako bi se ljudima objasnile stvari koje im nisu bliske“, kaže Radulović za BBC.

Pored svedočenja Žizel Peliko, publika može da čuje i izjavu glavnotpuženog, njenog supruga, kako je naizmenično opisuje i kao sveticu i nepokorenu ženu.

Pred sudom se izjašnjava i nekoliko muškaraca, tvrdeći da nisu nikoga silovali, iako su pristali na odnos sa omamljenom i nesvesnom ženom koji je sniman.

Nekoliko njih su trpeli zlostavljanje u detinjstvu, a jedan od optuženih, vatrogasac, ponavlja: „Ja sam celog života spasavao ljude“ odbacujući krivicu.

Na kraju suđenja, Žizel Peliko je „izašla kao heroina i dočekala je pravdu“, objašnjava Radulović.

To ju je podsetilo na „odnos srpskog pravosuđa prema nama, gde pravde nema ni na vidiku“, dodaje.

Radulović je u januaru 2021. javno ispričala da ju je silovao učitelj glume Miroslav Aleksić.

Sudski proces traje skoro pet godina, okrivljeni se zbog zdravstvenih razloga nije pojavljivao na ročištima i sudija je odlučio početkom novembra 2025. da odloži suđenje na neodređeni period.

Radulović je oduševljena što scenu deli sa aktivistima.

„Postoje ljudi koji žele da se bore i koji žele promenu, to je osećaj pripadnosti, neke se stvari menjaju, možda ne pravno, ali u svesti“, objašnjava.

Ta različitost doprinosi jačini poruke, jer i okrivljeni u slučaju Peliko su bili pripadnici najrazličitijih slojeva, kaže.

Među silovateljima je bilo očeva, radnika, ljudi različitih rasa i sem slobodne volje, ne postoji jasan razlog koji objašnjava zašto neko postaje zločinac, a drugi ne, ističe Rau.

‘Silovatelj je onaj koji koristi priliku bez posebnog zadovoljstva’, ističe i Jelena Vesić, hvaleći višestruke perspektive prikazane na sceni.

„To se može povezati sa današnjim političkim trenutkom neverovatnog nasilja i urušavanja vrednosti, koje nas iznenađuje naizgled ne-ljudskim dimenzijama ljudske prirode, čega je Gaza najočitiji primer“.

Rau i dramaturškinja Servan Dekle su u predstavi koristili i novinske izveštaje sa suđenja, kolumne i psihijatrijska veštačenja.

„Najviše mi je želudac reagovao na opise dela, koja je počinitelj snimao, kao i činjenicu da je Žizel morala to da sluša,“ kaže Marija Jovanović posle predstave.