Otkrivena najstarija šuma na svetu, tvrde naučnici

Naučnici veruju da su otkrili prostor na kojem je rasla najstarija poznata fosilizovana šuma na stenovitom delu obale na jugozapadu Engleske.

Otkrivena je na visokim stenama od kamena peščara u blizini grada Majnhed u oblasti Somerset.

Istraživači sa univerziteta u Kembridžu i Kardifu kažu da su to najstarija fosilizovana stabla ikada otkrivena u Engleskoj i najstarija šuma na Zemlji.

• Amazonija u opasnosti: Požari, seča šuma i korona virus
• Svetski rekord: Etiopija zasadila 200 miliona stabala u jednom danu
• Poljska krši zakone EU zbog seče najstarije šume

Drveće, poznato pod imenom kalamofiton, podseća na stabla palme.

Opisana kao neka vrsta prototipa današnjem drveću, najveća stabla bila su visoka između dva i četiri metra.

Istraživači su prepoznali fosile biljaka i njihove ostatke, kao i fosilizovane panjeve i tragove korenja.

Oni pokazuju kako je to rano drveće oblikovalo prostor oko sebe i stabilizovalo obale reka i mora pre više stotina godina.

„Kada sam prvi put video slike stabala, odmah sam znao šta je to na osnovu 30 godina proučavanja ove vrste drveća širom sveta,“ kaže koautor studije doktor Kristofer Beri sa Škole za prirodne i zemaljske nauke u Kardifu.

„Potpuno je neverovatno što ovo vidim blizu mesta gde živim. Ali najvažnija informacija koju smo dobili je što vidimo mesto na kojima su ta stabla rasla.“

Doktor Pol Kenrik, ekspert za biljne fosile u Prirodnjačkom muzeju, koji nije učestvovao u izradi studije, kaže da uvid u to kako su biljke rasle zajedno u tom trenutku je veoma značajan.

Istraživači kažu da je ova fosilizovana šuma blizu četiri miliona godina starija od prethodno pronađene stare šume u američkoj državi Njujork.

Šuma je pronađena na duž obale u oblastima Devon i Somerset i potiče iz perioda Devona, što znači u periodu pre između 419 i 358 miliona godina, kada su se različiti oblici života širili zemljom.

Ova era se zove Devon, po morskim stenama karakterističnim za taj period, a koje su geolozi pronašli duž obale.

Istraživači kažu da je ova oblast u tada bila stepska ravnica, koja nije bila samo deo Engleske, već i Belgije i Nemačke, gde su slični fosili takođe pronađeni.

„To je bila poprilično divlja šuma, ne poput ovih koje znamo danas,“ kaže profesor Nil Dejvis, sa odseka za prirodne nauke na Univerzitetu u Kembridžu, prvi autor ove studije.

„Nije bilo nikakvog rastinja na zemlji, a još uvek se nije pojavila trava, ali bilo je dosta grana koje su otpale sa ovih gusto zbijenih stabala, što je dosta uticalo na izgled šume“.

Doktor Kenrik iz Prirodnjačkog muzeja rekao je da su ta stabla dosta drugačija u odnosu na ova koja znamo danas.

Pogledajte video: Šta je pogrešno kod pošumljavanja

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk