Vlada Srbije: Ko su ministri u timu Đura Macuta
Iako nastaje u vreme velike društvene krize i višemesečnih antivladinih protesta predvođenih studentima, tim premijera Đura Macuta donosi tek nekolicinu promena.
Izglasana je u danu kada su studenti biciklisti imali sastanak sa evropskim parlamentarcima u Strazburu, blokirali ulaz u Javni medijski servis u Beogradu, a u Kraljevu trajao protest Pumpaj, pumpaj, Ibar vodo.
Nova Vlada Srbije ima 30 članova, isto koliko ih je bilo u kabinetu Miloša Vučevića, koji je podneo ostavku posle napada na studente u Novom Sadu u toku noći 28. januara.
Ne menjaju se ni neka imena, naročito u važnim državnim resorima poput finansija, unutrašnjih poslova, odbrane, energetike i rudarstva, zdravstva.
Tako su, između ostalih, ministarska mesta zadržali Siniša Mali, Bratislav Gašić (odbrana), Zlatibor Lončar (zdravstvo), Dubravka Đedović Handanović (energetika) i Marko Đurić (spoljni poslovi).
U ministarskim foteljama našle su se i neke novajlije: profesor filozofije Dejan Vuk Stanković, pravnik Nenad Vujić, ekonomistkinja Jagoda Lazarević, kao i Boris Bratina, profesor filozofije.
Bratina, novi ministar za informisanje i telekomunikacije, jedno je od najvećih iznenađenja, jer se ranije oštro protivio ulasku Srbije u Evropsku uniju, a na jednom protestu je i zapalio zastavu evropskog bloka.
Srbija se, bar deklarativno, zalaže za ulazak u EU, predsednik Aleksandar Vučić stalno ponavlja da je zemlja „na evropskom putu“, ali pregovori o pristupanju evropskoj zajednici godinama tapkaju u mestu.
- Srbija dobila novu Vladu, Macut premijer
- Šta radi ministar bez portfelja
- Može li ekspertska vlada rešiti krizu u Srbiji
Blokade fakulteta i protesta u Srbiji traju više od pet meseci, a predvode ih studenti koji između ostalog traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice nedavno rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu.
Tragedija je pokrenula masovne proteste širom države na kojima se traže temeljne društvene promene.
Vlast ponavlja da su prvobitna četiri studentska zahteva ispunjena, ali studenti te tvrdnje negiraju, dodajući dva nova i ne odustajući od blokada fakulteta.
Osim premijera koji je podneo ostavku, u novom timu u Nemanjinoj 11 neće biti ni dosadašnjeg potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina.
Vulin je od ruskog predsednika Vladimira Putina dobio je Orden prijateljstva zbog saradnje tajnih službi dve zemlje, a Amerika ga je stavila pod sankcije, optužujući ga da je „upleten u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkoticima i zloupotrebu javne funkcije“.
U novoj vladi je devet žena.
Među njima nema Tanje Miščević, koja je vodila ministarstvo za evropske integracije i dugo godina je, i pre ulaska u vladu, sarađivala sa evropskim institucijama.
Nema ni doktorke Slavice Đukić Dejanović koja se u mandatu suočila sa najvećim protestima baš iz resora kojim je upravljala – prosvete u osnovnim i srednjim školama i visokom obrazovanju.
Bez ministarske funkcije ostala je i Irena Vujović, koja je u prethodnim vladama od 2020. vodila resor o životnoj sredini.
Ko su novi ministri?
U novoj vladi trebalo bi da bude pet ministara bez portfelja i 10 novajlija.
- Siniša Mali, prvi potpredsednik vlade i ministar finansija
- Ivica Dačić, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova
- Adrijana Mesarović, potpredsednica vlade i ministarka privrede
- Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine
- Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
- Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike
- Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine
- Nenad Vujić, ministar pravde
- Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave
- Demo Beriša, ministar za ljudska i manjinska prav i društveni dijalog
- Bratislav Gašić, ministar odbrane
- Marko Đurić, ministar spoljne politike
- Nemanja Starović, ministar za evropske integracije
- Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete
- Zlatibor Lončar, ministar zdravlja
- Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
- Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiji
- Zoran Gajić, ministar sporta
- Nikola Selaković, ministar kulture
- Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu
- Bela Balint, ministar nauke, tehnološki razvoj i inovacije
- Husein Memić, ministar turizma i omladine
- Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija
- Darko Glišić, ministar za javna ulaganja
- Novica Tončev, ministar bez portfelja
- Đorđe Milićević, ministar bez portfelja
- Usame Zukorlić, ministar bez portfelja
- Nenad Popović, ministar bez portfelja
- Tatjana Macura, ministarka bez portelja
Novi ljudi u vladi
Među onima koji prvi put zvanično stižu u Nemanjinu 11 je Boris Bratina koga je taj poziv iznenadio, rekao je u danu kada je predložen novi sastav Vlade.
„Morao bih da se prisetim šta sam mislio o našim medijima tokom prethodnog perioda, ali sada nije prilika da o tome govorim“, rekao je Bratina.
U zvaničnoj biografiji piše da je vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Bio je apsolvent na Elektrotehničkom fakultetu, odsek za tehničku fiziku, pre nego što se prebacio na filozofiju.
Na mitingu održanom 24. marta 2009. godine u Beogradu, povodom 10 godina od NATO bombardovanja, zapalio je zastavu Evorpske unije.
„Ili ste Srbin i protiv ulaska u Evropsku uniju ili ste protiv Srbije.
„Sad ćemo da vam pokažemo šta mislimo o ulasku u EU… Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, rekao je pre nego što je zapalio zastavu.
Bio je član krajne desničarskog pokreta „SNP 1389″.
Suprotstavljao se i održavanju „Parade ponosa“.
Poput predloženog mandatara Macuta, i Bratina je član Vučićeve organizacije u nastajanju – Pokreta za narod i državu.
Veliki je protivnik studentskih protesta i blokada fakulteta širom Srbije koji traju više od pet meseci, sa glavim zahtevom da se utvrdi odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
„Sve ovo što se događa sa univerzitetima je čista zloupotreba i na nju treba zakonski reagovati, u najmanju ruku otpustiti te nastavnike, ako ne i druge nastavnike, videti ulogu rektorata u svemu ovome i to ne samo beogradskog nivoa, nego generalno rektorata“, rekao je Bratina za Tanjug u decembru 2024, preneo je Istinomer.
Novo ime je i Nenad Vujić, ministar pravde, doskorašnji direktor Pravosudne akademije.
Od oktobra 1999. do aprila 2000. bio je pravni savetnik u nevladinoj organizaciji Fond za humanitarno pravo.
Pružao je pravnu pomoć izbeglicama, raseljenima i vodio istragu i izveštavanje o nestanku Srba i kidnapovanih ljudi.
Od maja 2001. do decembra iste godine bio je pravni savetnik i zamenik šefa kancelarije Norveškog centra za izbeglice u Kraljevu.
Tokom karijere najviše se bavio ljudskim pravima, piše na sajtu Pravosudne akademije.
Među novim imenima je i Dejan Vuk Stanković, koji od Slavice Đukić Dejanović preuzima „vruć krompir“ i resor prosvete u jeku studentskih protesta, ali i višegodišnjeg nezadovoljstva mnogih prosvetnih radnika.
U zvaničnoj biografiji se navodi da je Dejan Vuk Stanković magistar filozofskih nauka.
Od 2003. godine predaje na Učiteljskom fakultetu predmet Filozofija sa etikom.
Stanković je jedan od profesora koji nije podržao studentske proteste i često gostuje na raznim televizijama gde ga predstavljaju kao analitičara.
U maju 2023. napadnut je u jednom beogradskom kafiću.
Krajem 2024. kandidovao se za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija biće akademik Bela Balint, jedan od članova osnivačkog odbora Pokreta za narod i državu.
Poznati hematolog sa Vojnomedicinske akademije više od četiri decenije zaposlen je na Institutu za transfuzilogiju VMA.
Eksperimentalni je hematolog na Institutu za medicinska istraživanja, redovni je profesor na Medicinskom fakultetu VMA, ali i u Evropskoj školi za transfuziologiju u Milanu.
Među onima koji su dobili priliku da se dokažu su i Jagoda Lazarević, koja je zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu.
Na ovo mesto dolazi iz Ministarstva spoljnih poslova.
Njen prethodnik Tomislav Momirović ostavku na tu funkciju podneo je 20. novembra, dan pošto je Vučić izjavio da zbog tragedije u Novom Sadu očekuje ostavke u vladi i na drugim mestima.
Sara Pavkov, 33-godišnja članica vladajuće SNS, biće ministarka životne sredine, umesto Irene Vujović, u čijem je kabinetu i radila.
Za nju se prvi put čulo 2021. godine kada je kao predsedavajuća klimatskog samita COP26 u Glazgovu u govoru pozdravila Vučića, na šta je predsednik rekao da je to sasvim normalna stvar.
U SNS je od 2012. godine, prenose mediji.
Dragan Glamočić će drugi put voditi srpsku poljoprivredu.
Na ministarsko mesto dolazi sa funkcije savetnika za poljoprivredu i agrarnu reformu Aleksandra Vučića.
Aleksandra Sofronijević je nova ministarka građevinarstva.
Ovu funkciju je već obavljala od decembra 2024. kada je dotadašnji ministar Goran Vesić podneo ostavku zbog novosadske tragedije.
Sofronijević je bila u sastavu gotovo svake vlade od 5. oktobra 2000. do danas.
Uoči pada režima Slobodana Miloševića, bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika, ona je nezakonito dodelila njegovoj porodici 79 ari i 38 kvadratnih metara zemljišta na Dedinju, saopštila je nevladina organizacija Mreža za restituciju.
Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji novi je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Njegovo ime je i u Vučićevom Pokretu za narod i državu.
Radio je u vojsci sve do 2005. godine kada se penzionisao.
Na mesto ministarke državne uprave i lokalne samouprave dolazi dugogodišnja poslanica iz redova socijalista Snežana Paunović.
Novi-stari ministri
Jedan od onih koji već godinama ima ministarsku funkciju je Siniša Mali, član Glavnog odbora SNS, koji će i u narednom periodu biti zadužen za finansije i imaće mesto prvog potpredsednika.
Istu funkciju po dolasku na vlast SNS 2012, kada je Dačić bio premijer, nosio je Aleksandar Vučić, tada kao ministar odbrane.
„Siniša Mali je najbolji ministar ekonomije u Evropi i bilo bi besmisleno menjati ga“, izjavila je Ana Brnabić.
Ivica Dačić nastavlja sa funkcijom ministra unutrašnjih poslova.
Ovo mesto mu je bilo povereno i od 2008. do 2014. godine u vladama sa demokratama i naprednjacima.
Bratislav Gašić, jedan od najbiližih Vučićevih saradnika, ostaje ministar odbrane.
On je ranije bio ministar unutrašnjih poslova, a jedno vreme je bio na čelu srpske tajne službe – Bezbednosno-informativne agencije.
Zlatibor Lončar, ministar zdravlja zadržao je ovu poziciju.
Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi optužio ga je za saradnju sa vođom ‘zemunaca’ Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom, prenosi Istinomer, pozivajući se na pisanje Blica.
Lončar je to demantovao.
On je bio ministar od 2014. do 2022, kada ga je na kratko zamenila Danica Grujičić, sve do prošle godine.
Ostaje i Nenad Popović, sa višegodišnjim stažom ministra bez portfelja – od 2017. do 2022., kada je i on napravio malu pauzu.
Predsednik je konzervativne i evroskeptične Srpske narodne partije, koja je koalicioni partner SNS, a važi za čoveka sa bliskim poslovnim vezama u Rusiji.
Zbog saradnje sa ruskim firmama, od 2023. pod sankcijama je Amerike.
Nikola Selaković ostaje ministar kulture, Dubravka Đedović Handanović i dalje vodi Ministarstvo energetike, a odbojkaš Zoran Gajić sport.
Jedan od onih koji su zarotirali fotelje jeste Nemanja Starović, koji je sada ministar za evropske integracije, a ne za rad.
Na ovo ministrsko mesto on je zamenio Tanju Miščević, koja je od 2013. bila šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evopskoj uniji, a od 2022. do 2024. bila je ministarka za evropske integracije.
Milan Krkobabić, dugogodišnji lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koji je mesto na čelu ove stranke nasledio od oca i osnivača PUPS-a Jovana Krkobabića, ostaje u fotelji ministra za brigu o selu.
Njegov sin Stefan Krkobabić nalazi na čelu PUPS poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Srbije.
Milica Đurđević Stamenkovski, liderka pokreta Zavetnici koja je napravila koaliciju sa SNS, iako su donedavno bili protivnici, prelazi iz resora za brigu o porodici i demografiji na čelo Ministarstva za rad.
Na ministarskim funkcijama bez portfelja trebalo bi da ostanu Tatjana Macura, Usame Zukorlić, Đorđe Milićević i Novica Tončev.
Ministarske funkcije zadržali su i jedan od glavnih SNS operativaca Darko Glišić (javna ulaganja), kao i Husein Memić, ministar turizma i omladine iz SDPS Rasima Ljajića.
Pogledajte video: Kako se pravi vlada u Srbiji
Koga nema?
Iz prethodne vlade nema nekoliko imena.
Pored Vulina i Vučevića, nema ni Slavice Đukić Dejanović iz redova Socijalističke partije Srbije, dosadašnje ministarke prosvete.
Ni doskorašnji ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović nije predložen, kao ni ministarka životne sredine Irena Vujović.
Među kandidatima nije bilo ni Tomislava Žigmanova, iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini koji je bio ministar za ljudska i manjinska prava.
Nemanjinu 11 napušta u jeku niza proterivanja Hrvata iz Srbije.
Bez mesta ostaje i Maja Popović, dosadašnja ministarka pravde, jedne od najvažnijih grana vlasti, koja je godinama na meti velikih kritika kako zvaničnika EU, tako i opozicije i raznih nevladinih organizacija.
Vladavina prava je jedna od glavnih zamerki evropske vlade Srbije u pregovorima o psrstupanju i jedan od ključnih uslova svim potencijalnim novim članicama.
Bez funkcije će ostati i naučnica Jelena Begović, koja je bila zadužena za resor nauke.
U vreme dok je Begović bila ministarka Srbija je dobila organizaciju svetske izložbene manifestacije EXPO 2027, što Vučić i vlast označavaju kao najvažniji događaj u novijoj istoriji zemlje.
Istoričar Dejan Ristić više nije ministar informisanja i telekomunikacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
