Prvi septembar je dan kada se đaci vraćaju u školske klupe posle letnjeg raspusta, ali godinama u Srbiji ga obeležavaju štrajkovi i protesti prosvetnih radnika nezadovoljnih platama.
Za ovaj 1. septembar najavljen je protest srednjoškolaca u Beogradu, uz podršku grupa studenata koji mesecima blokiraju fakultete i organizuju skupove na ulicama širom Srbije.
Povod za protest je obeležavanje 10 meseci od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, a još jedna žena teško povređena.
Slogan protesta u Beogradu je „Srednjoškolci pamte – svi smo ispod nadstrešnice“.
Novosadska tragedija bila je okidač za antivladine demonstracije koje sporadično traju i danas, a omasovile su se kada su im se priključili studenti iz cele Srbije koji i dalje blokiraju neke fakultete.
U Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, najavljeno je obeležavanje 10 meseci od tragedije, kao i u još nekim mestima u zemlji.
Srednjoškolci i studenti su najavili da će u Beogradu protest početi od 18:30 sati i da će organizovati protestnu šetnju ulicama u širem centru grada.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković zapretio je da će svaki srednjoškolac koji bude izostao iz škole dobiti neopravdan izostanak, što je najblaža kazna za učenika.
„Mogu da rade šta god hoće, samo da ne diraju nikoga“, poručio im je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Fakultetsko i srednje obrazovanje nije obavezno, rekao je Vučić u televizijskom intervjuu proteklog vikenda.
Uoči početka nove školske godine za osnovce i srednjoškolce, ispred nekih škola organizovani su protesti zbog, kako su rekli, otpuštanja profesora koji su ranije podržali srednjoškolske demonstracije i studentske blokade.
Takvi protesti održani su ispred Pete beogradske gimnazije u centru grada, kao i ispred Valjevske gimnazije.
Nova školska godina počinje za više od 770.000 učenika osnovnih i srednjih škola.
Među njima je i 65.000 prvaka u osnovnim školama i novih 62.000 srednjoškolaca.
Ministarstvo prosvete je saopštilo da će precizan broj učenika biti poznat do kraja septembra, kada sve škole unesu podatke u elektronski dnevnik.
Podsećaju da su od 15. aprila uvedene nove funkcije elektronskog dnevnika koje olakšavaju rad nastavnicima i, kažu, daju bolji uvid roditeljima u radne navike i napredovanje njihove dece.
Roditelji će ubuduće dobijati automatska obaveštenja svaki put kada nastavnik unese ocenu, evidentira izostanak, kao i druga obaveštenja o radnim navikama i postignućima učenika.
O pozivima na obustave rada u jednom delu škola, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je za RTS da će insistirati na normalizaciji nastavnog procesa.
„Na profesorima je da odluče da li će aktivno učestvovati u izvođenju nastave, a mi ćemo reagovati u skladu sa tim procenama i zakonom“, poručio je Stanković.
Tokom 10 prethodnih meseci antivladinih demonstracija, bilo je nekoliko velikih okupljanja na poziv studenata koji blokiraju fakultete.
Najveći su bili u Beogradu 15. marta i 28. juna.
Tokom leta, neki protesti su bili nasilni, bilo je sukoba sa policijom i pristalicama vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), hapšenja, kao i optužbi da je policija u nekim slučajevima prekoračivala ovlašćenja i brutalno premlaćivala antivladine demonstrante.
Policija i predstavnici vlasti su odbacivali optužbe, iznoseći podatke da je u neredima bilo više od 120 povređenih policajaca.
Studenti koji blokiraju neke fakultete najpre su tražili od nadležnih da utvrde ko je kriv za pad nadstrešnice, optužujući vlast za široko raspostranjenu korupciju, koja je, kažu, bila i jedan od uzroka novosadske tragedije.
Potom su dodali još jedan zahtev – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlast za sada odbija.
Teško je utvrditi koliko studenata učestvuje u blokadama fakulteta i organizaciji protesta.
Pozive na proteste šire preko društvenih mreža.
Iako je prošlo 10 meseci od novosadske tragedije, za sada nije potvrđena optužnica protiv grupe osumnjičenih, među kojima su i dvojica bivših ministara – Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Pogledajte video: Pucanj, suzavac i baklje – incidenti na protestima u Beogradu i Novom Sadu
U međuvremenu, vladajuće strukture su organizovale više kontraskupova, odnosno protesta zbog blokada.
Iako ih je prethodnih meseci često vređao i nazivao raznih imenima, poput fašisti i ustaše, Vučić je nedavno pozvao na dijalog predstavnike, kako je rekao, blokaderskog pokreta.
Na nalozima na društvenim mrežama, studenti su mu poručili da sa njim neće da razgovaraju i traže od njega da ispuni njihov zahtev – raspisivanje izbora.
Vlast za sada ne pokazuje nameru da im udovolji.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Milorad Dodik, lider Republike Srpske, jednog od dva entita u Bosni i Hercegovini, izjavio je za BBC ruski servis da će pokušati da ubedi Vladimira Putina, predsednika Rusije, da podrži njegove težnje koje podrazumevaju planove za održavanje referenduma o nezavisnosti.
To bi signaliziralo dalju eskalaciju ustavne krize koja preti da dovede do raspada zemlje i izazove novi etnički sukob.
Milorad Dodik se godinama protivi centralnoj vladi Bosne i Hercegovine (BiH) u Sarajevu.
Ali u avgustu 2025, ova konfrontacija je ušla u kritičnu fazu: Ustavni sud u Sarajevu je zabranio Dodiku da obavlja zvanične funkcije šest godina, posle čega ga je Centralna izborna komisija smenila sa mesta predsednika Republike Srpske i odredila datum novih izbora.
On je odbacio odluku i ostaje na funkciji; očekuje se da će većina bosanskih Srba bojkotovati nove izbore. Dodik se sastao sa BBC novinarima u predsedničkom kabinetu u Banjaluci.
„Bosna i Hercegovina je besmislena. Posle svih međunarodnih operacija, pritisaka, trikova i obmana, ona je neispravna zemlja. Ne zaslužuje pravo na postojanje i logično je da srpski narod zahteva svoje pravo na status nezavisne države“, rekao je Dodik.
Takođe je kazao da želi da obezbedi podršku ruskog lidera za planove za odvajanje od BiH:
„O tome smo razgovarali i ranije, ali Putin je uvek podržavao Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. O tome se razgovaralo i poslednji put kada smo razgovarali. Ali mnogo toga se promenilo od tada. Pokušaću da ga ubedim da podrži naš stav (o nezavisnosti RS). Ne znam da li ću uspeti, ali ću svakako o tome govoriti.“
Sastanak sa Putinom se očekuje u oktobru – a 25. oktobra održaće se referendum koji organizuje Dodik, a kojim će se dovesti u pitanje ovlašćenja centralnih vlasti BiH.
Stanovnici RS će morati da odgovore da li prihvataju odluke Ustavnog suda i Visokog predstavnika – najvišeg civilnog posmatrača sprovođenja mirovnog procesa, koji je tradicionalno predstavnik jedne od zemalja EU.
Dodik naziva visokog predstavnika „neizabranim strancem“ čiji su postupci nelegitimni.
Za federalnu vladu BiH u Sarajevu, Dodikova retorika predstavlja separatizam, a referendum je neustavan.
Malo ko sumnja da će bosanski Srbi podržati njihovog lidera na referendumu – i da će Sarajevo odbaciti rezultat.
Šta bi se potom desilo?
Dodik predlaže još jedno glasanje.
„Verovatno ćemo u nekom trenutku pitati narod da li želi da živi u Bosni i Hercegovini, gde se njegova volja ne poštuje.“
On insistira da ima pravo da traži nezavisnost jer je moderna Bosna nastala kao rezultat sporazuma nametnutog Srbima sa drugim delom zemlje, Federacijom Bošnjaka i Hrvata:
„Sada jedna od strana sporazuma, Republika Srpska, želi da je napusti.“
Vlasti BiH i međunarodna zajednica kao odgovor ističu da Republika Srpska uživa najviši stepen autonomije sa sopstvenom zastavom, policijom i vladom.
Pored toga, kao deo BiH, dobila je stotine miliona evra finansijske pomoći i investicija od zemalja EU, kao i bezvizni režim i status zemlje kandidata za EU.
Rat u BiH od 1992. do 1995. godine podelio je dojučerašnje susede, koji su govorili istim jezikom, u tri grupe po etnoreligijskim linijama: Bošnjake (muslimane), pravoslavne Srbe i katoličke Hrvate.
Više od 100.000 ljudi je poginulo, što je oko 2,3 odsto stanovništva zemlje pre rata, dok je više od dva miliona ljudi postalo je interno raseljena lica i izbeglice.
Rat je završen 1995. godine Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji su pregovarale Sjedinjene Američke Države uz podršku Evropske unije i Rusije.
Dodik nije učestvovao u ratu. Godine 1998. postao je premijer RS uz podršku američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, koja ga je videla kao alternativu nacionalistima.
Posle dva mandata premijera, izabran je za predsednika RS, zatim za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz redova Srba, a potom se vratio u predsedništvo RS.
Dodik je i dalje najpopularniji političar među Srbima u BiH.
Ali njegov odnos sa Zapadom se promenio. On naziva učešće EU u politici BiH „okupacijom“, nalazi se pod američkim sankcijama od 2017. i sastaje se sa ruskim liderom tako često da ga nazivaju „Putinovim čovekom na Balkanu“.
On odbacuje taj opis: „Nekada su me nazivali američkim čovekom ili nečijim drugim. Ali ja sam čovek srpskog naroda u Bosni, mog naroda.“
Pored Putina, on polaže velike nade i u američkog predsednika Donalda Trampa, koga naziva „kolosalnom istorijskom figurom“ i kaže da je veoma srećan zbog njegovog povratka na vlast.
Pošto je Tramp osvojio drugi predsednički mandat mandat, Dodik se čak i fotografisao noseći crvenu kapu sa natpisom „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.
Ali to osećanje je do sada ostalo neuzvraćeno sa druge strane Atlantika.
U martu je američki državni sekretar Marko Rubio optužio Dodika da potkopava institucije Bosne i Hercegovine i ugrožava njenu bezbednost i pozvao američke partnere da se suprotstave njegovim akcijama.
Trampova administracija je zadržala sankcije protiv Dodika koje su uveli njegovi prethodnici.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
