Pet razloga zašto i dalje volimo gotske romane

Škripa stepenica, hladni hodnici, visoki plafoni i sveće koje se neočekivano gase.

U ovakvoj atmosferi najčešće „žive“ junaci gotskih romana, književnog žanra nastalog u 18. veku koji kombinuje elemente horora i misterije.

Dok izlaze nove filmske adaptacije Nosferatua i Frankenštajna, korisnici TikToka ponovo otkrivaju pesmu Orkanski visovi (Wuthering Heights) Kejt Buš iz kasnih 1970-ih, a pop pevačice Čarli XCX i Rozalija biraju zamkove kao scenografiju za spotove, postaje jasno da gotika nije zaboravljena.

Samo je možda malo promenila formu.

Ali, šta je to što nas decenijama neumorno vraća ovom žanru?

„Gotski i horor narativi nude intenzivno iskustvo straha, neizvesnosti i emocionalne napetosti, ali i poseban oblik estetskog užitka“, objašnjava Marijana Jelisavčić Karanović, teoretičarka književnosti, za BBC na srpskom.

Privlačnost ovakvih tekstova „ne počiva isključivo na šoku ili zastrašivanju, već na pažljivo građenoj atmosferi, odlaganju razrešenja i stalnom balansiranju između racionalog i iracionalnog.“

„Čitalac je pozvan da učestvuje u tumačenju onoga što se dešava, da preispita granice sopstvene sigurnosti, što ovakvu književnost čini i intelektualno izazovnom“, dodaje ona.

Evo pet razloga zbog kojih volimo ovaj žanr.

1. Sablasna atmosfera

Kada se junak i narator iz priče Edgara Alana Poa Pad kuće Ašera, objavljene 1840. godine, jednog sumornog i tihog jesenjeg dana, uputi ka domu starog prijatelja, ostaće užasnut prizorom stare i napuštene kuće.

Kasnije će se ispostaviti da će u njenom podrumu jedna junakinja greškom biti živa sahranjena.

Kuća će se na kraju priče srušiti, a iz nje će se spasiti samo narator.

Na osnovu ove priče, ali i još nekoliko poznatih motiva iz Poovog dela, snimljena je serija Pad kuće Ašera i emitovana na platformi Netfliks 2023.

„Napušteni dvorci, stare kuće, podrumi, tavani i magla, čitava pomalo sablasna atmosfera – zbog svega toga obožavam ovaj žanr“, kaže studentkinja Milica Branković za BBC na srpskom.

Gotske romane čita još od tinejdžerskih dana.

„Vremenom su bukvalno postali jedna od omiljenih stvari“, dodaje crvenokosa devojka obučena u crni korset.

• Osam gotičkih romana koje morate da pročitate
• Frankenštajn: Zašto je 200 godina stara horor priča pogrešno shvaćena
• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike

„Prostor u gotskim i horor narativima nikada nije neutralan, već aktivni učesnik u stvaranju atmosfere straha“, kaže Jelisavčić Karanović.

Dvorci, ruševine i mračne kuće funkcionišu kao primeri „prošlosti koja krije potisnute traume i raznorazne tajne.“

Takvi prostori istovremeno privlače i odbijaju, nude utočište, ali i pretnju, te omogućavaju da se strah materijalizuje i postane opipljiv kroz ambijent, dodaje teoretičarka.

Tavani u gotskim romanima uglavnom skrivaju tajne.

Jedna od najpoznatijih književnih stanovnica tavana pojavljuje se u romanu Šarlot Bronte Džejn Ejr, objavljenom 1947. godine.

Siroče, a zatim stidljivu guvernantu, Džejn Ejr iznenađuju čudni zvuci i događaji poput požara i cepanja haljine u kući Edvarda Ročestera u kojoj je zaposlena.

Radoznalost je vodi do tavana, gde će otkriti zatočenicu, koja će pokvariti njene snove o mirnom životu i bračnoj sreći.

Berta Mejson, prva žena glavnog junaka Edvarda Ročestera zatočena je na vrhu jedne od kula u zamku zbog njene navodne „razuzdanosti“.

Prostori tavana inspirisali su i feminističke teoretičarke da tokom 1970-ih godina objave studiju Luda žena na tavanu: Spisateljice i književna imaginacija 19. veka (The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination

Junakinje u gotskim romanima ovog vremena bile su predstavljene ili kao anđeli ili kao čudovišta, a u prostorima poput mračnih tavana, smeštane su junakinje koje narušavaju patrijarhalne norme ženstvenosti, pisale su teoretičarke Sandra Gilbert i Suzan Guber.

Džejn Ejr je inspirisala brojne filmske stvaraoce, a najpoznatije verzije ovog romana su ona iz 1943, gde Ročestera igra Orson Vels, a Džejn Džoan Fontejn, film Franka Zefirelija iz 1996. sa Vilijamom Hartom i Šarlot Gejnsbur, a u poslednjoj ekranizaciji (2011) glavne uloge igraju Mia Vasikovska i Majkl Fasbender, dok režiju potpisuje Keri Fukunaga (autor serije True Detective).

Koreni gotike

Gotski narativ formirao se u drugoj polovini 18. veka, najpre u engleskoj književnosti s idejom da u nju uplove potisnuti strahovi, iracionalno i neobjašnjivo, kaže Mirjana Jelisavčić Karanović.

Pojavio se kao reakcija na prosvetiteljstvo, društevni pokret koji se vodio idejom da razum treba da bude osnovni alat za razumevanje sveta.

Začetnikom gotskog žanra smatra se Horas Volpol i knjiga Otrantski zamak iz 1764. godine.

Inspirisan košmarom, Volpol pod maskom priređivača predstavlja delo čija se radnja odvija u zlokobnom zamku, kaže teoretičarka.

U Predgovoru prvom izdanju pisac se ograđuje od autorstva, i kaže da je spis pronađen u biblioteci jedne drevne katoličke porodice na severu Engleske i da je štampan gotskim pismom u Napulju 1525. godine.

„Zatim su En Retklif, M. G. Luis, i kasniji autori, poput Meri Šeli dodatno produbili njegove tematske dimenzije.

„Kasnije se gotik transformiše i prilagođava novim istorijskim i kulturnim kontekstima, ukletost se sa zamkova i dvoraca premešta u prostor svakodnevnog čoveka, pa zaposednuta može biti i kuća, kao i um pojedinca“, dodaje Jelisavčić Karanović.

Vremenom, horor se oslobađa nužno fantastičkih objašnjenja.

„Sve više se okreće psihološkim, društvenim i unutrašnjim izvorima straha, što ga čini izrazito prilagodljivim savremenom dobu“, zaključuje.

_____________________________________________________________________________

2. Ekscentrični junaci

Milici Branković su u gotskoj književnosti najzanimljiviji junaci.

„Oni su uvek između strasti i zabrane, razuma i nagona, ljubavi i destrukcije.

„Pošto sam i sama preosetljiva, lako se poistovećujem sa takvim likovima“, kaže ona.

Gotski junak ne pokušava da bude uzoran – on je ranjiv, opsednut, ponekad i opasan.

Takav je i Hitklif iz romana Orkanski visovi Emili Bronte, objavljenog 1847, koji zauvek ostaje zaglavljen između čežnje i osvete.

Opsednut strašću, a motivisan besom, on je otelotvorenje filmskog antiheroja, zbog čega su vrhunski glumci poput Lorensa Olivijea, Ričarda Bartona, Rejfa Fajnsa i Toma Hardija prihvatili da igraju Hitklifa.

S druge strane, gotska junakinja može biti jednako složena i intrigantna.

„Junakinje su na primer pod stalnim pritiskom društva, ali u sebi nose snažan, često mračan unutrašnji svet“, dodaje.

Mina Harker iz romana Drakula (1897) Brema Stokera je racionalna, obrazovana i pristojna žena viktorijanskog doba, ali stoji na granici svetova – između nauke i sujeverja, razuma i natprirodnog.

• Drakula Brema Stokera: Krvožedni stranac i prvi komšija
• Zavirite u alternativni univerzum Kejt Buš
• ‘Karmadona’ kao horor satirična kritika savremenog društva: Aleksandar Radivojević za BBC

3. Suočavanje sa strahom

Gotski i horor narativi omogućavaju kontrolisano suočavanje sa strahom, ukazuje Jelisavčić Karanović.

„Čitalac se nalazi u bezbednoj poziciji posmatrača, ali istovremeno intenzivno proživljava svet iz knjiga“, dodaje.

Upravo ova distanca omogućava da se strah sagleda i „obradi“, te možemo reći da da ovaj književni žanr ne služi samo da uznemiri, već i da pruži prostor za razumevanje onoga što je u realnosti potisnuto ili neimenovano, kaže ona.

Sličan proces može biti značajan i za same autore.

„Podrume, tavane ljudske svesti nastanjuju brojni neraščišćeni konflikti, kompleksi i fiksacije“, kaže pisac Mladen Milosavljević, pisac romana sa gotskom i horor tematikom Kal juga, Jezava, Večna kuća i Naprata.

„Slikovite predstave iz narodnih verovanja mogu im dati oblik, koji će nam olakšati da ih prepoznamo u sebi“, objašnjava za BBC na srpskom.

4. Mitologija i misterija

Šta nas tera da pred spavanje iščitavamo stranice punih tame i misterije?

Gotski roman ima čaroliju koju nije lako objasniti – tera nas da gledamo u ono što nas plaši, u ono što bismo inače potisnuli ili ignorisali.

U gotskim i horor narativima naročito važnu ulogu ima saspens, odnosno odlaganje razrešenja, kaže Jelisavčić Karanović.

Tehnike za njegovo postizanje „poput postupnog otkrivanja informacija i paralelnih tokova radnje omogućavaju da neizvesnost traje i produbljuje čitalačko iskustvo.“

Upravo ovaj produženi osećaj napetosti stvara prostor za uvođenje mitologije i folklora.

Pisac i etnolog Mladen Milosavljević kaže da je njegovo odrastanje u Velikom Orašju, slikovitom šumadijskom selu, imalo uticaj na njegovu umetničku imaginaciju.

„Bio sam okružen vrsnim pripovedačima čije su priče često nastanjivale mitska bića iz narodnih verovanja i predanja.

„Kasnije sam tu bazu nadogradio studijama etnologije i antropologije, a ona je ostala nezaobilazan deo većine mojih kasnijih književnih i filmskih dela“, kaže on.

5. Zabranjene želje

U romanu Frankenštajn Meri Šeli (1818), glavni junak, doktor Viktor Frankenštajn povlači se u mračne sobe i laboratorije, okružen delovima mrtvih tela, opsednut idejom da prodre u tajnu stvaranja života.

Njegov svet je obeležen noćima bez sna, grobljima, olujama i stalnim osećajem krivice, dok čin stvaranja, umesto trijumfa stvara užas i odbacivanje.

Stvorenje, rođeno iz zabranjenog znanja postaje podsetnik da je doktor ipak prekoračio granicu.

Smrt, ludilo, incest, zabranjena ljubav i paranormalne pojave – u gotskoj literaturi često se pojavljuju teme koje mogu biti tabu ili uznemirujuće.

Istraživanje ovih tema često služi da šokira i provocira, ali takođe pruža mogućnost za istraživanja dubljih psiholoških i društvenih pitanja.

Zbog toga ne treba da nas iznenađuje što je izašla nova adaptacija Frankenštajna u režiji Giljerma del Tora, dok ljubitelje Emili Bronte očekuje najnovija verzija Orkanskih visova sa Margo Robi.

A slični motivi žive i u muzici.

Pojavio se novi album japansko-američke pevačice Micki, a u avgustu 2025. kantautorka pod pseudonimom Etel Kejn objavila je album Cain Willoughby Tucker, I’ll Always Love You, o prvom imaginarnom partneru i religioznim traumama.

Njihova muzika nastavlja se na podžanr umetnosti koji spaja američki jug i elemente gotike, a česte su i teme melanholije, odbačenosti i osećaja nepripadanja.

A kako mrak pada sve ranije, a temperature se spuštaju, možda je ovo samo dobar trenutak da se vratimo gotskim romanima.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sva lica veštica na filmu
• Od Bronzanog doba do Zlice: Viševekovno poreklo veštičjeg šešira
• Pola veka „Leptirice”, filma koji je ‘veći utisak ostavio na gledaoce, nego na kinematografiju’