Podele u pokretu MAGA i šta to znači za Trampa

Na sastanku kabineta u Beloj kući pre dve nedelje, američki predsednik Donald Tramp osvrnuo se po duguljastoj sobi ispunjenoj glavnim savetnicima, zvaničnicima administracije i pomoćnicima, i izneo jedno predviđanje.

Sledeći republikanski predsednički kandidat, rekao je on, „verovatno sedi za ovim stolom“.

„Zapravo bi moglo da bude nekoliko ljudi za ovim stolom“, dodao je, nagovestivši moguće izborne sukobe u budućnosti.

Uprkos ustavnom amandmanu koji ga ograničava na dva četvorogodišnja mandata, njegove pristalice su skandirale „još četiri godine“ na mitingu početkom decembra u Pensilvaniji.

Tramp je u to vreme rekao da su preostale tri godine njegovog drugog mandata čitava „večnost“.

Ali u prostorijama kabineta prošle nedelje, kad je govorio o mogućnostima za republikansku predsedničku nominaciju 2028. godine, bio je veoma nedvosmislen: „To neću biti ja.“

Sledeći predsednički izbori možda deluju daleko, ali Trampova vlastita spekulacija i određene trzavice unutar koalicije sugerišu da je manevrisanje za nasleđivanje i definisanje pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (Make America Great Again – MAGA) posle Trampa već uveliko u toku.

Na lokalnim izborima prošlog meseca, Republikanska stranka je izgubila podršku među manjinskim biračima i radnicima koji su pomogli Trampu da ponovo osvoji Belu kuću 2024. godine.

Članovi njegovog tima su se sukobljavali oko politike.

Kongresmenka Mardžori Tejlor Grin, među ostalima, raskrstila je sa njegovom orbitom i izašla iz nje, optuživši predsednika da gubi dodir sa Amerikancima koji su mu dali moć.

U određenim krugovima međunarodnih medija, baš kao i kod kuće, kolaju spekulacije o raskolima u okviru baze pokreta MAGA.

Vašington post je nedavno objavio tekst sa naslovom: „Lideri pokreta MAGA upozoravaju da ga Trampova baza napušta. Da li će ih poslušati?“

Znaci upozorenja su prisutni.

I dok je Tramp odavno poznat po tome da je savršeno usaglašen sa vlastitom bazom, meseci koji predstoje doneće predsedniku i njegovom pokretu niz izazova.

Ulog je njegova politička zaostavština.

Od Vensa do Rubija: Tim rivala?

Unutar prijateljskih odaja Trampovog sveže renoviranog, zlatom optočenog kabineta pre dve nedelje svi su se samo smeškali i govorili o istorijskim predsedničkim dostignućima.

Ali predsednički kandidati koje je Tramp možda imao na umu dok ih je gledao za stolom nagoveštavaju koliko bi teško moglo biti sprečiti da se njegov pokret MAGA ne pocepa po šavovima.

Potpredsednik Džej Di Vens sedeo je direktno preko puta predsednika.

Kao njegov kandidat za potpredsednika na izborima, naširoko se smatra Trampovim najverovatnijim neospornim naslednikom – on je favorit Trampovih sinova i libertarijanskih tehnoloških milijardera iz Silikonske doline.

Državni sekretar Marko Rubio sedeo je predsedniku odmah zdesna.

Bivši senator sa Floride, koji se takmičio protiv Trampa za republikansku nominaciju 2016. godine, proteklih 10 godina je prolazio kroz MAGA transformaciju.

Odbacio je nekadašnju podršku liberalizaciji imigrantske politike i vlastite tvrde stavove prema Rusiji u skladu sa Trampovom spoljnom politikom „Amerika na prvom mestu“.

Međutim, ako postoji neko blizak staroj gardi republikanaca sa uticajem na Trampovu stranku, Rubio je u samom vrhu te liste.

Tu je i ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi, čiji su vakcinalni skepticizam i agenda „Učinimo Ameriku ponovo zdravom“ uneli čitave potrese u američku zdravstvenu birokratiju; on je sedeo dva mesta dalje od Rubija.

Demokrata koji je postao nezavisni kandidat, pa opet republikanac, živi je primer neobičnih ideoloških partnera koje je Tramp stekao na putu do reizbora prošle godine.

I konačno, Kristi Noem, ministarka za domovinsku bezbednost, bila je skrajnuta za ćošak stola.

Iako se bivša guvernerka Južne Dakote ne smatra ozbiljnom predsedničkom kandidatkinjom, njeno zagovaranje agresivne imigrantske politike – u koju spada i skorašnji poziv na potpunu zabranu putovanja „za svaku prokletu zemlju koja zasipa našu zemlju ubicama, pijavicama i džankijima privilegija“ – učinilo ju je prominentnim licem politike ove administracije.

Svako od njih bi mogao da veruje da može, ako odluči da se kandiduje, da postane Trampov politički naslednik i preuzme kontrolu nad političkim pokretom koji je preoblikovao američku politiku u protekloj deceniji.

Ali da parafraziramo komentare Bendžamina Frenklina prilikom rođenja američke demokratije, ko god osvoji republikansku nominaciju dobiće pobedničku koaliciju – ako uspe da je zadrži.

• Život u ICE pritvoru: Svedočenje srpskog kamiondžije iz Amerike
• Kome je sve Tramp zabranio ulazak u Ameriku
• Gvantanamo: Centar za pritvor u koji Tramp namerava da pošalje hiljade migranata

Transformacija republikanske imperije

Naravno, ništa od ovoga nije zagarantovano – niti je izvesno da će sledeća generacija lidera pokreta MAGA biti iz predsednikovog najužeg kruga.

Tramp je osvojio Belu kuću naprečac kao politički autsajder.

Sledeći republikanski lider bi mogao da pođe sličnim putem.

„Zadatak sledećeg republikanskog predsednika koji bude sledio Trampa biće da se na neki način izdvoji“, kaže bivši republikanski kongresmen Rodni Dejvis iz Ilinoisa, koji sada radi za američku Trgovačku komoru.

„Ali istovremeno ne sme da ode predaleko, zato što je očigledno Donald Tramp taj koji je bio izabran za predsednika dvaput.“

Kad bude došlo vreme za predsedničke izbore u novembru 2028. godine, američki glasači možda neće ni želeti nekoga kao što je Tramp.

Neka ispitivanja javnog mnjenja sugerišu da predsednik možda više nije onoliko popularan kao što je nekad bio.

Anketa koju je sproveo JuGov početkom meseca ukazala je na to da je predsednik imao neto podršku od -14, u poređenju sa +6 u trenutku kad je stupio na dužnost u januaru.

Zatim je tu zabrinutost za ekonomiju i njegove neumorne napore da pomera granice predsedničkih ovlašćenja.

Liderstvo Trampovog pokreta, međutim, i dalje je ključ za republikansku imperiju, čak i ako se ta imperija drastično promenila poslednjih godina.

„Mislim da je republikanska koalicija postala suštinski drugačija u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je Dejvis, koji je služio u Kongresu od 2013. do 2023. godine.

„Republikanska koalicija koja je postojala kad je izabran Ronald Regan nije više ista republikanska koalicija.“

Onomad osamdesetih, Reganova koalicija bila je fuzija ekonomije slobodnog tržišta, kulturnog konzervativizma, antikomunizma i međunarodnih spoljnih poslova, kaže Lora K. Fild, autorka knjige Besni umovi: Nastanak nove MAGA desnice.

Trampovu stranku, dodaje ona, možda je najbolje opisao dugogodišnji Trampov saveznik i trenutni zvaničnik Stejt departmenta Majkl Anton u eseju iz 2016. godine koji se zalaže za Trampov izbor.

U kontrastu sa Reganovom erom, njegovi glavni principi uključuju „bezbedne granice, ekonomski nacionalizam i spoljnu politiku Amerika na prvom mestu“.

‘Normalni republikanci’ protiv ‘edžlordova’

Početkom meseca, konzervativni Menhetnski institut objavio je opsežnu anketu sprovedenu među republikanskim glasačima, bacivši malo više svetla na sastav Trampove koalicije.

Ona je pokazala da je 65 odsto aktuelne Republikanske stranke ono što se naziva „jezgrom republikanaca“ – onima koji su podržavali stranačke predsedničke kandidate najmanje od 2016. godine.

(Ako su bili živi osamdesetih, verovatno su glasali za Regana.)

Na drugoj strani, 29 odsto su ono što Institut naziva „novim republikanskim pridošlicama“.

Među tim novim republikancima krije se izazov po trajnost Trampove koalicije.

Samo nešto malo više od polovine njih kaže da bi „definitivno“ podržalo republikanca na kongresnim izborima polovine mandata sledeće godine.

Prema ovoj anketi, nove pridošlice su mlađe, raznovrsnije i sklonije da zastupaju stavove koji raskidaju sa tradicionalnim ortodoksnim konzervativizmom.

Oni zastupaju stavove koji relativno naginju ulevo što se tiče ekonomske politike, obično su liberalniji prema imigrantskim i socijalnim pitanjima, i mogli bi takođe da budu prokineski orijentisani ili kritični prema Izraelu, na primer.

„Mnogo razgovora o budućnosti desnice pokreću najglasniji i najneobičniji glasovi na internetu, umesto glasača koji zapravo čine većinu republikanske koalicije“, pisani je odgovor Džesija Arma, potpredsednika spoljnih poslova na Menhetnskom institutu, za BBC.

Možda ne iznenađuje da su takozvani novopridošli republikanski glasači značajno manje pozitivno nastrojeni prema nekim od Trampovih budućih naslednika.

Dok 70 odsto jezgra republikanaca ima pozitivne stavove prema Rubiju i 80 odsto prema Vensu, samo jedna polovina novopridošlih gaji ista osećanja prema ijednom od njih.

Drugi rezultati bi mogli više da zabrinu republikance.

Više od polovine novopridošlih veruje da je upotreba političkog nasilja u američkoj politici „ponekad opravdana“ – u poređenju sa samo 20 odsto među jezgrom republikanaca.

Anketa takođe sugeriše da su oni skloniji da budu tolerantniji prema rasističkim ili antisemitskim govorima i skloniji zavereničkom mišljenju – po pitanjima kao što su sletanje na mesec, napad 9/11 i vakcine.

Tramp je uspeo da privuče te glasače u vlastitu koaliciju.

Pitanje je da li on i njegovi politički naslednici mogu tamo da ih zadrže – ili čak da li to žele.

„Pravi zaključak nije da li će ovi glasači ‘definisati’ posttrampovsku Republikansku stranku, već da će budući republikanski lideri morati da iscrtaju jasne granice oko toga ko postavlja agendu“, kaže Arm.

„Srce partije ostaju normalni republikanci, ne edžlordovi (ljudi koji se pretvaraju da su provokativni ili ekstremni), a koje su i mediji i disidentska desnica neobično rešeni da izdižu u prvi plan.“

• Zašto je Amerika na opasnom raskršću posle ubistva Čarlija Kirka
• Šta Trampova politika „dva roda“ znači za svet
• Kako su tvrdnje Ilona Maska o ‘slobodi govora’ utrle put Trampu do Bele kuće

Okršaji u konzervativnim redovima

Podela koja se pokazala u anketi Menhetnskog instituta pomaže da objasni neke od najistaknutijih trvenja unutar Trampove koalicije u poslednjih nekoliko meseci.

Svađa Trampa i Grin koja je kulminirala njenom ostavkom u Kongresu započela je njenom podrškom objavljivanju svih vladinih spisa o slučaju Džefrija Epstina u vezi sa seks trafikingom maloletnih – odavno izvorom konzervativnih teorija zavere.

On se, međutim, proširio na kritiku Trampove bliskoistočne politike i optužbe za neuspeh da reši probleme sa troškovima života i zdravstvom među američkim glasačima sa niskim primanjima.

Raniji istaknuti raskol u pokretu MAGA izbio je oko Trampove ekonomske politike, sa milijarderom Ilonom Maskom, izrazitim pristalicom i pripadnikom Trampovog užeg kruga početkom godine, koji se ticao određenih carina i politike trošenja vlade.

Predsednik je, za sada, uglavnom pokušao da se kloni još jednog žestokog sukoba u okviru konzervativnih redova oko toga da li je Nik Fuentes, ultradesničarski politički komentator i negator holokausta, dobrodošao u okviru konzervativnog pokreta.

Ovaj spor je razdražio uticajnu fondaciju Heritidž i posvađao među sobom neke veoma moćne desničarske komentatore.

Prema Fild, oni koji prate Trampa mogli bi da uvide da je teško izbeći taj sukob.

„Nik Fuentes ima ogroman broj pristalica“, kaže ona.

„Deo razloga kako je konzervativni pokret stekao energiju i moć koju ima bio je upravo umiljavanjem ovom delu Republikanske stranke.“

U kuloarima Kongresa pod kontrolom republikanaca, pojavljuju se neki znaci neslaganja sa predsedničkom agendom.

Uprkos lobiranju Bele kuće, ona nije uspela da zaustavi Predstavnički dom da usvoji meru kojom se naređuje objavljivanje Epstinovih dosijea.

Predsednik takođe nije uspeo da ubedi republikance u Senatu da odustanu od „filibastera“, skupštinske procedure uz čiju pomoć su manjinske demokrate uspele da blokiraju deo Trampove agende.

U međuvremenu, Trampova partija počela je da se spotiče u anketama, sa demokratama koji su dobili guvernerske pozicije u Virdžiniji i Nju Džersiju prošlog meseca uz ubedljivu razliku.

U desetinama ljutih specijalnih izbora za državne i lokalne poslanika tokom protekle godine, demokrate su u proseku popravile razlike za oko 13 odsto u odnosu na slične izborne trke održane na nacionalnim izborima u novembru.

Budućnost trampizma

Sve će ovo biti i te kako na umu republikanaca pred izbore sredine mandata 2026. godine – i uradiće malo toga da umanje zabrinutost nekih da će, bez Trampa kao nosioca liste, njihova koalicija imati problema da ostvari ubedljive pobede na glasačkim mestima.

Ipak, čak i poraz sledeće godine ili 2028. godine malo je verovatno da će označiti kraj trampizma.

Uspon Trampovog pokreta MAGA u sam vrh američke moći bio je daleko od glatkog.

Oni obuhvataju debakl na izborima sredine mandata 2018. i izborni poraz samog Trampa 2020. godine, pre njegovog reizbora u novembru prošle godine.

Ali Trampove promene u okviru same Republikanske partije čini se da su temeljne, kaže Fild.

Njegova MAGA koalicija zasniva se na nizovima populističkih pokreta u SAD koji korene vuku decenijama unazad ili čak više od toga – od pobunjeničke predsedničke kampanje Barija Goldvotera iz 1964. godine, pa sve do protesta Čajanke tokom predsedničkog mandata Baraka Obame.

„Ove stvari nisu došle niotkuda. To su snage u američkoj politici koje su bile pod zemljom neko vreme, ali su se na neki način sve vreme kuvale.“

Stari republikanski poredak, tvrdi ona, relikvija je prošlosti.

„Trampov pokret ne ide nikuda i nema realne verovatnoće da se stari establišment vrati sa bilo kakvom pravom težinom – to je toliko očigledno.“

Glavna fotografija: Getty Images

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
• Kako Tramp koristi ‘teoriju ludaka’ da promeni svet (i uspeva mu)
• Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju
• Donald Tramp: Od ‘mirotvorca’ do velikog kockara – šta čeka Bliski istok
• Evropi preti ‘nestanak’: Trampova administracija
• Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti