‘Pratio sam operaciju mozga da vidim da li je moguće izlečiti Alchajmerovu bolest’

Da li je Alchajmerova bolest nemoguć izazov, ili je izlečenje ipak moguće?

Da bih to saznao, pozvan sam da prisustvujem operaciji mozga koja se koristi i za najsavremenije istraživanje demencije.

Nosim hiruršku odeću i stojim u zadnjem delu operacione sale u Kraljevskoj univerzitetskoj bolnici u Edinburgu, u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Uprkos kakofoniji medicinskih aparata koji pište, zuje i neprestano rade, koncentracija desetak ljudi u sali je toliko velika da smirenost skoro može da se opipa.

Pacijent je pod sedativima i leži prekriven na operacionom stolu.

Na velikim ekranima iznad stola mogu da vidim snimak magnetnom rezonancom njegovog mozga.

Nemoguće je ne primetiti veliku, svetlo belu masu koja predstavlja tumor.

Rak se pojavio u njegovom debelom crevu, a zatim se proširio duboko u mozak.

„Nije na površini mozga, tako da moramo da napravimo otvor u korteksu (moždanoj kori)“, kaže mi profesor neurohirurgije Pol Brenan.

„Otvor treba da bude što je moguće manji, ali dovoljno veliki da možemo da dođemo do tumora“.

Korteks je spoljašnji sloj mozga koji je ključan za funkcije jezika, pamćenja i mišljenja.

Unutrašnji delovi mozga su mekši, ali korteks mora da se iseče.

Profesor Brenan koristi hiruršku bušilicu da ukloni deo lobanje.

Deo mozga koji se vidi je ružičast, prokrvljen i blago pulsira u ritmu otkucaja srca.

Pored mene stoji dr Kler Durant, istraživačica Alchajmerove bolesti na Univerzitetu u Edinburgu.

U rukama drži posudu sa ledeno hladnom, veštačkom cerebrospinalnom tečnošću, koja oponaša tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu.

U većini operacija mozga deo moždane kore koji se ukloni se smatra medicinskim otpadom i odlaže se.

Međutim, Edinburg je jedan od svega nekoliko centara u svetu gde se taj materijal, uz saglasnot pacijenta, prikuplja za istraživanje demencije.

Kada dođe taj trenutak, sve se odvija veoma brzo.

Profesor Brenan stavlja komadić moždanog tkiva, veličine mog nokta na palcu, u posudu da bi se održao živim.

• Pet načina da prepoznate simptome Alchajmera
• Francusko selo u kojem svi imaju demenciju
• Mogu li virusi da sadrže lek za Alchajmerovu bolest

Uz kratku zahvalnost zaposlenima, užurabno se presvlačimo i odmah krećemo ka univerzitetu.

Na zadnjem sedištu automobila razmišljam kako je samo nekoliko minuta ranije ovaj komadić mozga još bio deo čovekovih misli i njegovih strahova pred operaciju.

„Uvek, svaki put, sam svesna da je ono što dobijamo dragocen dar, i to verovatno na najgori dan u životu tog pacijenta“, kaže mi dr Durant.

Njena laboratorija je jedna od retkih u kojoj se obavljaju istraživanja živog moždanog tkiva odraslih ljudi u pokušaju da se stekne bolje razumevanje demencije i drugih bolesti.

„Razvijanjem ovih tehnika nadamo se da ćemo se približiti svetu u kojem neće biti toliko različitih, užasnih neuroloških bolesti“, kaže ona.

Oko milion ljudi u UK-u ima neki oblik demencije, a najčešća je Alchajmerova bolest.

Ali, da li može ikada da se izleči?

To pitanje je postavio i pronalazač ser Džejms Dajson, koji je gostujući urednik programa Today BBC Radija 4, 26. decembra.

• Četiri stvari koje daju nadu obolelima od Alchajmera
• „Ponovo pronađen dom“ – kako izgleda život u italijanskom kvartu za obolele od Alchajmerove bolesti
• Može li veštačka inteligencija da pomogne u lečenju Alchajmerove bolesti

U laboratoriji, dr Durant i njen tim pokušavaju da pronađu odgovor na to pitanje razumevanjem osnovne biologije Alchajmerove bolesti.

I dalje postoje ključne nepoznanice i ne postoji konačno objašnjenje zašto dolazi do gubitka veza između neurona, takozvanih sinapsi, kod ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti.

Četvoro naučnika koji u laboratoriji pripremaju moždano tkivo savršeno su usklađeni, poput pit stop ekipe tokom trka Formule 1.

Takav rad se savršeno uklapa u naziv dobrotvorne organizacije koja finansira istraživanje Race Against Dementia (Trka sa demencijom), koju je osnovao legendarni vozač Formule 1 Džeki Stjuart.

Uzorak mozga se prvo stavlja u želatinastu masu.

Zatim se seče na tanke kriške i stavlja u posebne inkubatore koji tkivo održavaju živim.

Posle toga, tim izlaže ove kriške tkiva otrovnim proteinima, poznatim kao amiloid i tau, koji se nakupljaju u mozgu ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti.

To im omogućava da neposredno posmatraju razaranje sinapsi i da utvrde da li postoji način da se taj proces zaustavi.

Sve što je dr Durant do sada videla je uverava da izlečenje Alchajmerove bolesti nije nemoguć izazov.

„Dokazi koje trenutno imamo ukazuju da je to bolest, a iz dosadašnjeg iskustva znamo da bolesti mogu da se izleče.

„Možda ćemo jednog dana pronaći dokaze da je Alchajmerova bolest suštinski deo ljudskog bića, ali u ovom trenutku ja to ne vidim“, kaže dr Durant.

„Nikada nisam videla ovoliko nade u istraživanjima Alchajmerove bolesti kao sada.

„Zaista se nadam da ćemo u toku mog životnog veka videti značajnu promenu“.

Tračak nade pružila su dva leka – lekanemab i donanemab – koji usporavaju napredovanje Alchajmerove bolesti.

Smatrani su naučnim uspehom, ali su neki ocenili da je njihovo stvarno dejstvo kod pacijenata suviše malo da bi bio jasno uočljivo.

Nijedan od ova dva leka trenutno ne finansira britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS).

Međutim, profesorka Tara Spajers-Džouns, direktorka Centra za istraživanje mozga na Univerzitetu u Edinburgu, smatra da su ova dva leka „zaista otvorila vrata“ ka lečenju Alchajmerove bolesti.

U njenoj laboratoriji me dočekuje iza ogromne zavese, koja liči na one u pozorištu.

Zavesa služi da blokira svetlost da bi mogla da radi na izuzetno osetljivom konfokalnom mikroskopu koji pomoću lasera osvetljava uzorke moždanog tkiva.

Ona proučava ulogu astrocita, ćelija zvezdastog oblika, u razvoju Alchajmerove bolesti.

Ovo istraživanje se obavlja, jer naučnici sve više smatraju da Alchajmerova bolest verovatno mora da se leči na više nivoa istovremeno.

Lekovi lekanemab i donanemab deluju na toksični, lepljivi protein koji se zove amiloid, a u toku su klinička ispitivanja lekova koji ciljaju drugi ključni protein – tau.

Širem sagledavanju Alchajmerove bolesti doprinosi i sve veće razumevanje uloge imunog sistema, upalnih procesa, zdravlja krvnih sudova, kao i kombinacije genetike i životne sredine.

Profesorka Spajers-Džouns smatra da će postojati tri ključna trenutka:

• kratkoročno, lekovi koji značajno usporavaju ili zaustavljaju napredovanje bolesti;
• sredstva za potpuno sprečavanje demencije;
• i, dugoročno, način lečenja ljudi koji već imaju simptome, iako priznaje da će to biti mnogo teže.

Ona veruje da smo pet do deset godina udaljeni od terapije koja će „zaista biti revolucionarna“ i da ćemo doći do tačke kada ćemo moći da „zaista vratimo normalan život“ pacijentima zato što će biti moguće otkriti bolest dovoljno rano, a zatim je i zaustaviti.

Ipak, uprkos optimizmu, biće potrebna dalja istraživanja i klinička ispitivanja da bi se dokazalo da je izlečenje Alchajmerove bolesti zaista moguće.

„Ljudski mozak je toliko neverovano složen da to jednostavno moramo da proučavamo direktno kod ljudi“, kaže profesorka Spajers-Džouns.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
• Kako se suočiti sa roditeljskom demencijom
• Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
• Lek protiv demencije možda se krije u mačkama – evo i zašto
• Očni pregledi i visok holesterol mogu da smanje rizik od demencije
• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti