Prvi put u svetu: Australija zabranila društvene mreže mlađima od 16 godina

Milioni australijske dece mlađe od 16 godina suočava se sa zabranom pristupa društvenim mrežama.

Ovo je prva takva zabrana u svetu, koju mnogi smatrajuz revolucionarnom, a platforme koje su obavezne da sprovedu novi zakon su: Instagram, Fejsbuk i Treds (Threads), u vlasništvu Mete, Iks (nekadašnji Tviter), Snepčet (Snapchat), Kik (Kick), Tvič (Twitch), TikTok, Redit (Reddit) i delimično Jutjub (YouTube).

Iako se kompanije vlasnice društvenih mreža protive, sve osim Iksa su rekle da će se pridržavati zabrane.

Roditelji i deca neće biti kažnjeni zbog kršenja zabrane, ali kompanije se suočavaju sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona američkih dolara) za kršenje.

Australijska vlada je saopštila da želi da zaštiti mlade od štetnog sadržaja, sajber maltretiranja i „predatorskih algoritama“.

Kritičari sugerišu da bi zabrana moglo da izoluje ranjive tinejdžere i gurne decu u mračne kutke interneta.

Zabrana znači da deca neće smeti da otvaraju naloge na društvenim mrežama i da ih gledaju, a ona koja već imaju naloge na pomenutim platformama moraće da ih deaktiviraju i izbrišu.

Negativni uticaji javljaju se zbog „osmišljenih funkcija koje ih podstiču da provode više vremena pred ekranima, dok im istovremeno nude sadržaje koji mogu da naškode njihovom zdravlju i blagostanju“.

U Australiji ima pet miliona dece mlađe od 16 godina i milion dece između 10 i 15 godina, prema podacima Zavoda za statistiku te zemlje.

Društvene mreže koristi 96 odsto dece uzrasta između 10 i 15 godina, a sedam od 10 njih bilo je izloženo nekom štetnom sadržaju i ponašanju, podaci su studije čiju je izradu tražila australijska vlada početkom 2025.

Neki od njih promovisali su mržnju prema ženama, prikazivali snimke borbi i sadržaja koji promoviše poremećaje u ishrani ili samoubistvo.

Svako sedmo dete je prijavilo da je doživelo seksualno zlostavljane, a više od polovine je reklo da su bili žrtve sajber nasilja.

Ovo nije zabrana već način da „deca da upoznaju sebe pre nego što ih upozna svet“, rekao Greg Atvel, direktor australijske grupe aktivista koja se zalagala za podizanje minimalnog uzrasta za korišćenje društvenih mreža sa 13 na 16 godina.

Australijanci ovaj potez nazivaju zabranom, mada vlada više voli da koristi reč odlaganje, dajući deci više vremena da odrastu pre nego što budu puštena na društvene mreže, piše Kejti Votson, BBC dopisnica iz Australije.

Bez obzira na naziv, ovo je smeo potez koji mnoge druge zemlje pažljivo prate.

Ali kako će vlada proceniti uspeh nije jasno.

Ministri kažu da je ovo plan lečenja, a ne lek.

Uvođenje bi moglo da bude problematično, ali neće dozvoliti velikim tehnološkim kompanijama da se oslobode odgovornosti.

Koje platforme su pogođene?

Australijska vlada je do sada imenovala devet platformi za koje će važiti zabrana: Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Treds, TikTok, Iks, Jutjub, Redit i striming platforma Kik.

Drugi sajtovi kao što su YouTube Kids, Google Classroom i aplikacije za razmenu poruka poput Vocapa (WhatsApp) i dalje će biti dostupni maloj deci.

U strahu da će se naći na meti, gejming platforme kao što su Robloks i Diskord nedavno su uvele provere starosti za neke funkcije u očiglednom pokušaju da izbegnu da i one podlegnu zabrani.

Vlada je rekla da će nastaviti da vrši reviziju spiska platformi obuhvaćenih zabranom.

Glavni kriterijumi kojima će se voditi vlada sastoje se od toga da li je jedina ili „značajna svrha“ platforme da omogući onlajn društvenu interakciju dva ili više korisnika, kao i da li omogućava korisnicima da imaju interakciju sa nekim ili svim drugim korisnicima, i da li postoji mogućnost objavljivanja materijala.

• Kako da deca budu sigurna u digitalnom svetu
• Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama
• Australija na putu da zabrani društvene mreže mlađima od 16 godina – kako to planira

Kako će zabrana biti sprovedena?

Deca i roditelji neće biti kažnjeni za kršenje zabrane.

Za njeno sprovođenje će biti zadužene društvene mreže, a suočiće se sa novčanim kaznama i do 32 miliona američkih dolara za teška i ponovljena kršenja.

Vlada kaže da ove kompanije moraju da preduzmu „razumne korake“ da drže decu podalje od platformi i da koriste tehnologije za garanciju starosti korisnika.

Navedeno je nekoliko mogućnosti, među njima i upotreba vladinih ličnih karata, prepoznavanje lica ili glasa i „zaključivanje starosti“.

Ovaj sistem koristi i druge informacije osim godine rođenja, kao što su pretraga i interakcija na mrežama da bi procenio starost korisnika.

Vlada ohrabruje platforme da koriste više različitih metoda istovremeno.

Saopštila je i da platforme ne mogu da se oslone na to da korisnici sami označavaju (upisuju) njihove godine ili da roditelji garantuju za decu.

Meta, vlasnik Fejsbuka, Instagrama i Tredsa, saopštila je ranije da je počela gašenje naloga dece.

Oni koji budu bili ugašeni greškom moći će da koriste vladinu ličnu kartu ili da pošalju video selfi kako bi potvrdili uzrast, saopštila je kompanija.

Hoće li funkcionisati?

Bez jasne predstave o tome koje metode će kompanije koristiti, teško je reći da li će zabrana društvenih mreža biti efikasna.

Ipak, izražena je zabrinutost da tehnologije za potvrđivanje godišta mogu pogrešno da blokiraju neke korisnike, a da istovremeno ne uspeju da prepoznaju druge koji su maloletni.

Izveštaj australijske vlade pokazao je da je tehnologija za procenu lica, na primer, najmanje pouzdana metoda za tačno određivanje starosti.

Postavljena su i pitanja da li su novčane kazne za kršenje zabrane dovoljno visoke.

„Meti treba oko sat vremena i 52 minuta da zaradi 50 miliona dolara“, rekao je bivši rukovodilac Fejsbuka Stiven Šiler.

Kritičari tvrde da zabrana, čak i ako bude pravilno primenjena, neće zapravo smanjiti onlajn štetu po decu.

Internet stranice za dejting i platforme za gejming nisu među zabranjenim.

Nisu ni četbotovi veštačke inteligencije, koji su nedavno dospeli u vesti zato što su navodno ohrabrivali decu da se ubiju i zbog „osetljivih“ razgovora sa maloletnicima.

Postoje i kritike da će tinejdžeri koji se oslanjaju na društvene mreže da bi se osetili delom društva, ostati odbačeni i izolovani i tvrde da bi edukacija dece kako da rukuju društvenim mrežama bila efikasnija.

Australijska ministarka za komunikacije Anika Vels je priznala da zabrana možda nije „savršena“.

„Delovaće pomalo haotično u početku, ali uvek je tako sa velikim reformama“, rekla je početkom novembra.

Pogledajte video: Vodič za roditelje, bake i deke – kako da deca budu bezbedna na internetu

Ima li razloga za brigu oko zaštite podataka?

Kritičari su izrazili zabrinutost u vezi sa masovnim sakupljanjem i pohranjivanjem podataka koji će biti neophodni, i njihovom potencijalnom zloupotrebom, zato što platforme pokušavaju da potvrde starost korisnika.

Australija, kao i većina sveta, poslednjih godina je doživela niz masovnih hakovanja podataka, među kojima je bilo nekoliko kada su osetljive lične informacije bile ukradene, prodate ili objavljene.

Ali vlada kaže da je zakonima obuhvaćena „snažna zaštita“ ličnih informacija.

Oni određuju da takve informacije ne smeju da se koriste ni za šta drugo sem za verifikaciju uzrasta i da moraju biti uništene čim se to obavi, sa „ozbiljnim kaznama“ za kršenja ovog propisa.

Vlada takođe kaže da platforme moraju da ponude alternativu upotrebi vladinih ličnih karata za potvrđivanje starosti.

• Naučnik uzburkao strasti – deca će biti gluplja od vas ako stalno bulje u ekrane
• Društvene mreže ometaju san i fizičke aktivnosti tinejdžera
• Generacija Z: Samouki u digitalnom svetu

Kako su reagovale kompanije koje poseduju društvene mreže?

Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže bile su užasnute kad je zabrana bila najavljena u novembru 2024. godine.

One su tvrdile da će to biti teško sprovesti, da će je biti lako zaobići i da će oduzimati vreme korisnicima, kao i da će predstavljati rizik po njihovu privatnost.

Sugerisale su i da će odvesti decu u mračne kutke interneta i lišiti mlade ljude društvenog kontakta.

Snep, u čijem je vlasništvu Snepčet, i Jutjub rekli su su da su njihove platforme društvene mreže.

Gugl, roditeljska kompanija Jutjuba, ranije je saopštila da razmatra da podnese sudu žalbu na uvrštavanje njegove platforme.

Gugl nije odgovorio na pitanja BBC novinara.

Imaju li druge zemlje slične zabrane?

Zabrana mlađima od 16 godina da koriste društvene mreže prva je te vrste u svetu.

Druge zemlje pomno prate šta se dešava u Australiji.

Ograničavanje vremena koje deca provode ispred ekrana isprobani su u nekim zemljama, ali nijedna nije uvela potpunu zabranu na ove platforme.

U Velikoj Britaniji, novi propisi o bezbednosti uvedeni u julu uticali su na to da se onlajn kompanije suočavaju sa velikim novčanim kaznama ili čak pretnji zatvorskim kaznama za rukovodioce ako ne uspeju da sprovedu mere da se mladi ljudi zaštite mladih od gledanja nezakonitog ili štetnog sadržaja.

Druge evropske zemlje dozvoljavaju upotrebu društvenih mreža ispod određenog godišta uz roditeljski pristanak.

U septembru je francuska parlamentarna istraga preporučila zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina, baš kao i „policijski čas“ za decu uzrasta između 15 i 18 godina.

Danska je najavila planove da zabrani društvene mreže za mlađe od 15 godina, a Norveška razmatra sličan predlog.

Španska vlada je poslala parlamentu predlog zakona prema kojem zakonski staratelji moraju da dozvole mlađima od 16 godina da pristupe društvenim mrežama.

Federalni sudija u američkoj saveznoj državi Juti blokirao je pokušaj da se mlađima od 18 godina zabrani upotreba društvenih mreža bez pristanka roditelja.

Pogledajte video: Generacija Z – mogu li mladi da se odviknu od društvenih mreža

Hoće li deca pokušati da zaobiđu zabranu?

Tinejdžeri koje je intervjusao BBC rekli su da otvaraju nove naloge sa lažnim godištem i pre nego što je zabrana stupila na snagu, iako je australijska vlada upozorila društvene mreže da od njih očekuje da otkrivaju takve naloge i gase ih.

Tinejdžeri na internetu dele alternativne društvene mreže ili daju savete za koje se nadaju da će im pomoći da izvrdaju zabranu.

Neki od njih, među kojima su i influenseri, prebacili su se na zajedničke naloge sa njihovim roditeljima.

Komentatori predviđaju skok upotrebe VPN-ova, koji skrivaju zemlju iz koje se pristupa internetu, kao što se desilo u Velikoj Britaniji posle primene propisa o kontroli starosti korisnika.

„Da, deca pronalaze načine da zaobiđu prepreke. To ne znači da zakon ne treba da postoji.

„Mi i dalje imamo propise koji su tu zarad njihove bezbednosti“, kaže Atvel.

‘Uklonite štetan sadržaj, ne nas’

Kreatorke sadržaja Ela i Zoi, obe četrnaestogodišnjakinje, imaju pratioce na aplikaciji za deljenje video snimaka TikTok.

Objavljuju vlogove, snimke plesa i kupovine.

Ela kaže da je njen nalog „u potpunosti pod roditeljskom nadzorom.

Za BBC je rekla da vlada ima „dobre namere“, ali i da starije generacije ne razumeju prednosti društvenih mreža.

Poručuje da vlada treba da „ukloni štetan sadržan, ne nas“.

Zoi kaže da će zabrana uticati na njenu svakodnevnu rutinu.

Neće ustajati da pravi video snimke ili imati „kreativni izlaz“, kaže ona.

Ezra Šol, 15-godišnjak iz Melburna, je kvadriplegičar i kaže da su mu društvene mreže omogućile pristup zajednici istomišljenika.

Ezri je dijagnostikovan Hodžkinov limfom, koji je izazvao retko nervno stanje koje ga je paralizovalo.

„Pratim NBA (američka profesionalna košarkaška liga), australijski fudbal, pratim filmske i muzičke naloge“, rekao je on za BBC pre nego što je zabrana stupila na snagu.

„Zabrana društvenih mreža će mi suziti svet“, rekao je za BBC preko Fejsbuk mesindžera, jedne od platformi koja će mlađima od 16 godina biti ukinuta.

Prva tužba

Dvoje petnaestogodišnjakinja, Noa Džouns i Mejsi Nejland, uz podršku grupe za ljudska prava, podnele su tužbu pred najvišim sudom u Australiji, tvrdeći da im zakon uskraćuje pravo na slobodnu komunikaciju.

Projekat digitalne slobode (DFP) objavio je da je tužba podneta Visokom sudu krajem prošlog meseca.

Grupa za zastupanje tvrdi da se tinejdžeri oslanjaju na društvene mreže za razmenu informacija i druženje, a zabrana bi mogla da našteti najranjivijoj deci u zemlji – mladima sa invaliditetom, starosedelačkoj deci, deci iz ruralnih i udaljenih područja i LGBT+ tinejdžerima.

Nakon što se vest o tužbi proširila, ministarka komunikacija Anika Vels rekla je u parlamentu da se vlada neće pokolebati.

„Nećemo ustuknuti, niti nas plaše pretnje i pravni izazovi. Neće nas uplašiti ni velike tehnološke kompanije.

„U ime australijskih roditelja poručujem da ćemo ostati čvrsti“, rekla je.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Četiri saveta kako da razgovarate sa decom o ponašanju na internetu
• „Ukaljaju vam mozak“: Kako algoritmi društvenih mreža dečacima prikazuju nasilje
• Da li je zavisnost od interneta sve veći problem
• Da li je moguće zabraniti dark veb u Srbiji
• Kada detetu dozvoliti mobilni telefon
• Digitalni policijski čas: Francuska namerava da zabrani TikTok mlađima od 15 godina
• Toksični maskulinitet: Kako poruke ‘budi pravo muško’ utiču na muškarce