Žena drži dete u naručju — Više od polovine civila u Idlib je došlo iz oblasti koje su bile u rukama pobunjenika.

Rat u Siriji mogao bi da uđe u poslednju fazu – Sirija i Rusija spremaju veliki napad na provinciju Idlib, poslednje veliko uporište pobunjenika.

Zašto je Idlib toliko važan?

Sat na trgu u Idlibu — Pobunjenici i džihadisti su preuzeli kontrolu nad Idlibom 2015.

Provincija Idlib je poslednje veliko uporište pobunjenika i džihadista koji već sedam godina pokušavaju da sa svrgnu sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Iz UN navode da u Idlibu živi 2,9 miliona ljudi, među kojima i milion dece.

Više od polovine civila u Idlib je došlo iz oblasti koje su bile u rukama pobunjenika, a iz kojih su morali da beže.

Idlib se na severu graniči sa Turskom, na jugu izbija na glavne puteve ka Alepu i prestonici Damasku, dok je na zapadu Latakija, grad na Mediteranu.

Ukoliko provladine snage zauzmu Idlib pobunjenicima će ostati samo nekoliko „džepova“ raspršenih po zemlji, što bi mogao da bude znak njihovog poraza.

Ko kontroliše Idlib?

Provinciju ne kontroliše jedna grupa, već niz rivalskih frakcija u kojima je ukupno oko 30.000 boraca.

Tahrir al-Šam na automobilu sa puškopm — Vođa Hajat Tahrir al-Šam odbacio je pozive na raspuštanje boraca i obećao da će se boriti

Dominantna snaga su Hajat Tahrir al-Šam (HTS), savez džihadista povezan sa Al-Kaidom, koji kontroliše ključne teritorije u Idlibu.

Ujedinjene nacije su ih označile kao terorističku grupu koja u Idlibu ima oko 10.000 boraca, navodeći da među njima ima i dosta stranaca.

vojnici u rovu — Nacionalni front za oslobođenje priprema borce za eventualni napad vlade

Na drugom mestu je Nacionalni front za oslobođenje (NLF) koji ima podršku Turske.

Formirale su ga ove godine frakcije koje se protive HTS-u.

Među njima su ekstremna islamistička grupa Arar al-Šam i Nour al-Din al-Zinki, kao i oni koji se bore pod zastavom Slobodne sirijske vojske.

Zašto se vlada sada sprema za napad?

Situacija trenutno veoma ide na ruku predsedniku Asadu.

Vazdušni udari Rusije i podrška hiljade boraca Irana pomogli su sirijskoj vojsci da savlada pobunjenike.

Sirijski vojnici slave — Sirijska vojska i njeni saveznici su nedavno preuzeli južne pokrajine Derau i Kuneitru

Ministar inostranih poslova Valid Mualem objavio je 30. avgusta da je prioritet vlade da „oslobodi“ Idlib.

Kako kaže, vlada želi da izbegne civilne žrtve i kroz „sporazume pomirenja“ ponovo zauzme teritoriju, ali je odlučna da savlada HTS „bez obzira na žrtve“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sa sirijskim kolegom Validom Mualemom u Moskvi — Sirijski i ruski ministri spoljnih poslova tvrde da vlada ima pravo da „oslobodi“ Idlib

Rusija je takođe objavila da sirijska vlada ima sva prava da „likvidira terorističku pretnju na svojoj teritoriji“.

Turska je navodno pregovarala sa Rusijom u pokušaju da se izbegne opšti napad.

U Turskoj već živi više od tri miliona sirijskih izbeglica, pa Ankara strahuje da bi velika ofanziva stvorila novi talas izbeglica ka njenoj granici.

Šta će se dogoditi ljudima koji žive u Idlibu?

Veliki napad na Idlib bi mogao da ima strašne posledice po provinciju u kojoj na stotine hiljada ljudi već živi u teškim uslovima.

Buldožer čisti ruševine nakon vladinog bombardovanja pobunjenika koji su držali grad Urum al-Kubra — Napadi sirijske vlade i ruski vazdušni napadi uništili su infrastrukturu Idliba

Visoki zvaničnik UN upozorio je da bi napad na Idlib mogao da „stvori humanitarnu krizu koja do sada nije viđena“.

Iz UN ističu da bi i do 800.000 ljudi moglo da bude raseljeno, a da se svakog dana značajno povećava broj onih kojima je potrebna pomoć.

Granica između Turske i Sirije — Turska, u kojoj već boravi 3 miliona izbeglica iz Sirije, drži svoje granice zatvorene

Nije jasno gde bi raseljeni u tom slučaju otišli, pošto je Turska zatvorila granice. Oblasti uz granicu su već preplavljene raseljenim ljudima.

Pritom, mnogi koji podržavaju opoziciju strahuju od toga šta bi moglo da im se dogodi ukoliko pređu na teritoriju pod kontrolom vladinih snaga.

Može li napad na Idlib da bude sprečen?

Specijalni izveštač UN za Siriju Stefan de Mistura pozvao je Rusiju, Iran i Tursku da se ne zaleću u borbu.

Sirijski demonstranti — Predstavnici opozicije su pozvali međunarodnu zajednicu da interveniše

Predložio je dve opcije – da se ostavi vreme za dodatne pregovore o političkom rešenju ili da bude formiran „koridor kojima će civili moći privremeno da se evakuišu na bezbednu teritoriju“, najverovatnije pod kontrolom vlade.

Putinova i Asadova slika na transparentu iza naoružanog vojnika — Ruske snage odigrale su ključnu ulogu u učvršćavanju položaja sirijskog predsednika

Turska želi da Sirija i Rusija odlože operaciju, a lideri tri zemlje trebalo bi da se sastanu u Iranu u petak i razmotre planove.

Amerika, koja podržava pobunu protiv Asada, navodi da se sirijskoj vladi zbog „brutalnosti iz prošlosti“ ne može verovati da će štititi civile.

Zbog toga su pozvali Rusiju da interveniše.

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.