Skupština Srbije o radu vlade, hoće li biti novih izbora
Hoće li u Srbiji ove godine biti održani vanredni parlamentarni izbori, možda i predsednički, za sada nije izvesno.
Korak bliže izborima mogla bi da bude rasprava – i epilog – u Skupštini Srbije koja je počela raspravu o jedinoj tački dnevnog reda – rasprava o radu i vlade Đure Macuta.
Za razliku od prethodna dva puta kada je odbijen opozicioni zahtev da se rasprava o vladi uvrsti na dnevni red na nekoj od ranijih sednica, sada je inicijativu podržalo i više od 100 poslanika vladajuće koalicije, predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS).
Međutim, iako sa koalicionim partnerima, SNS ima ubedljivu većinu u skupštini koja ukupno ima 250 poslanika, nije izvesno da će glasati za nepoverenje vladi koju su upravo oni sastavili.
Iz SNS-a kažu da su sada podržali zahtev opozicije jer „žele da predstave sve rezultate“ u minulih godinu dana, dok iz opozicije optužuju vlast da je „uzurpirala i zarobila Srbiju“.
Ako bude izglasano nepoverenje Macutovoj vladi, u roku od 30 dana bi trebalo da se sastavi nova, a u suprotnom će, prema Ustavu, predsednik Srbije raspustiti skupštinu i raspisati izbore.
Ovoj vladi neće suditi naslovne strane štampe, objave na društvenim mrežama i dnevno-politička prepucavanja, već ono što ostavljamo iza sebe, rekao je Macut u izlaganju, nešto dužem od sat vremena.
U prethodnim mesecima, vlada je nastavila da čuva privrednu stabilnost zemlje, da privlači investicije, da gradi puteve i pruge, da ulaže u bolnice, u škole, nauku i visoko obrazovanje, tvrdi on.
Uoči sednice, predsednica Skupštine Srbije i visoka zvaničnica SNS Ana Brnabić je za Radio-televiziju Srbije rekla da „ne očekuje da će vladi biti izglasano nepoverenje“.
Prvi dan rasprave 27. jula obeležio je maratonski govor opozicionog političara Miroslava Aleksića koji je optužio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se „igra sa državom“.
„Te kaže izbori će biti u novembru, možda u decembru… Nisam siguran ni da on zna kad će biti izbori… „, rekao je Aleksić, lider opozicionog Narodnog pokreta Srbije.
„Ako ste toliko jaki, sigurni u sebe, imate podršku građana, šta je bio problem da svima nama ‘blokaderima, teroristima’, kako sve nas nazivate, raspišete izbore prošle godine.
„Uplašili ste se i plašite se da ćete izgubiti fotelje sa kojima ste srasli jer ste uzurpirali, zarobili državu Srbiju“, rekao je Aleksić.
Očekuje se da će rasprava o poverenju vladi trajati nekoliko dana.
Dačić sa telefona emitovao zvuk ‘zvučnog topa’
Iz Skupštine Srbije izveštava Dejana Vukadinović
Kada je Milenko Jovanov, visoki zvaničnik SNS, saopštio da bi vanredna sednica mogla da traje i nekoliko dana okupljeni novinari su uzdahnuli.
„O ne’, gotovo šapatom izgovorio je jedan od njih.
„Vidim da ćemo da kampujemo“, dobacio je drugi.
Kroz nekoliko minuta, novinari su se sjatili kod velikih vrata skupštinske sale da zabeleže delić atmosfere na sednici koja je uveliko počela.
Škljocali su fotoaparati, dok se obraćao Miroslav Aleksić, predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije.
Smrknutih i gotovo zamišljenih lica, ministri i premijer Đuro Macut sedeli su na mestima u sali predviđenim za vladine zvaničnike.
Mnoge poslaničke klupe bile su prazne.
U skupštinskom holu, novinari po grupicama nastavljaju da prate sednicu na velikim televizorima postavljenim u uglovima, nestrpljivo čekajući pauzu.
Kako je govor opozicionog poslanika Aleksića odmicao, tako se i broj novinarskih ekipa smanjivao.
Kao da su svi čekali 14 časova i predviđenu pauzu.
Ali pauze nije bilo jer je štafetu govornika preuzeo premijer Đuro Macut.
„Sad će on da uzvrati i da priča četiri sata“, našalio se jedan od mlađih novinara.
Međutim, premijerovo izlaganje bilo je znatno kraće.
Poziv da se bude premijer se ne odbija, rekao je Macut.
Nije bilo ni uobičajenih konferencija, a drvena i glomazna vrata skupštinskih sala retko ko da je otvarao, osim osoblja koje je unosilo osveženje.
Priliku da govore imali su i pojedini ministri poput Nikole Selakovića i Bratislava Gašića, dok je među opozicionim političarima tu priliku dobio i Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta.
Između međusobnih optužbi pozicije i opozicije do rasprave o nepoverenju vlade, zbog čega je sednica i zakazana, nije se stiglo.
Prvi dan rasprave obeležio je i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je sa telefona pustio zvuk za koji kaže da je ‘pravi zvučni top‘, odgovarajući na kritike opozicionih poslanika.
Na jednom od najvećih antivladinih protesta 15. marta 2025. godine u Beogradu začuo se prodoran i jak zvuk koji je izazvao paniku među demonstrantima.
Do danas nije utvrđeno kakav je to zvuk bio.
Aleksićevo maratonsko izlaganje
Miroslav Aleksić je puna četiri sata govorio u skupštini, obrazlažući predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja vladi.
Počeo je da govori nešto posle 10 sati, a završio je oko 14 sati.
Aleksić je iskoristio pravo da govori neograničeno vreme, a za četiri sata je optužio vlast da je uništila zemlju u svim oblastima od školstva i zdravstva, preko poljoprivrede i institucija.
Nabrajao je i, kako je rekao, razne afere i kontroverzne izjave zvaničnika SNS i ministara.
Pre deset godina, Aleksandar Vučić je kao mandatar za sastav nove vlade punih šest sati izlagao program.
U aprilu 2025. godine, američki senator Kori Buker iz Demokratske stranke oborio je rekord za najduži govor održan u gornjem domu Kongresa svih vremena.
Maratonsko obraćanje senatora bio je simbolični protest protiv predsednika Donalda Trampa.
Govor je trajao 25 sati i četiri minuta.
Pre Bukera, teksaški senator Ted Kruz, republikanac, 2013. godine je govorio 21 sat.
Ali tada je to bio takozvani ‘filibuster‘, odnosno pokušaj odlaganja usvajanja zakon u vreme administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, iz redova Demokratske stranke.
Nekadašnji kubanski lider Fidel Kastro je 1960. godine govorio je rekordnih četiri i po sata pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
Šta kaže Vučić – hoće li biti izbora i kad?
Vučić je 20. jula rekao da će verovatno prvo Vlada Srbije podneti ostavku, posle čega će on raspisati izbore, a dve nedelje posle toga i on će napustiti funkciju.
„Tog trenutka kada dobijem obaveštenje vlade i skupštine, ja raspisujem izbore za narodne poslanike.
„Još neko kratko vreme, nekoliko dana, ili dve nedelje maksimalno, ostaću predsednik republike jer imam mnogo važnih poslova da obavim koji se tiču države Srbije, te neću učestvovati u kampanji“, rekao je.
Dan pre sednice skupštine, Vučić je u intervjuu TV Prva rekao da će vanredni parlamentarni izbori biti u novembru ili u decembru, a mesec dana kasnije – najranije u decembru, najkasnije u februaru 2027, i predsednički izbori.
Predlog za glasanje o nepoverenju vlade, još u februaru ove godine podnela su 62 opoziciona poslanika.
Sednica je odložena za 16. april, ali poslanici ni tada nisu raspravljali o ovom predlogu.
Za održavanje takve vrste sednice neophodni su potpisi 84 poslanika, što opozicija u dva navrata nije uspela da obezbedi.
To što je više od 100 poslanika SNS potpisalo zahtev za održavanje sednice na kojoj će se raspravljati o poverenju vladi, predsednica parlamenta i visoka zvaničnica SNS Ana Brnabić vidi kao „još jedan pokazatelj demokratskog kapaciteta vladajuće koalicije“.
Atmosfera u Srbiji napeta
Ako bude izbora, biće to šesti izlazak na birališta otkako je 2012. SNS, koju je osnovao Vučić posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, došla na vlast.
Od tada su pobeđivali na svim izborima, ali predstojeći – ako i kada budu raspisani – biće najteži test za naprednjake.
Od tragedije u Novom Sadu i pada nadstrešnice železničke stanice kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena, organizovani su masovni antivladini protesti, na kojima je vlast optuživana za korupciju koja je, smatraju, doprinela velikoj nesreći.
Omasovljenju protesta doprinelo je angažovanje studenata fakulteta širom Srbije, koji su u međuvremenu postali i politička snaga, učestvujući na lokalnim izborima u nekoliko gradova i opština u zemlji.
Posle godinu dana protesta, studenti su zatražili da vlast raspiše izbore, ali su Vučič i vladajuća stranka odbili.
Od 14 parlamentarnih izbora u modernoj istoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) redovno se glasalo samo četiri puta – 1990, 1997, 2012. i 2020. godine.
Vanredno u čak 10 navrata, a uskoro će možda i 11.
Od 2012. i dolaska SNS-a na vlast, glasalo se pet puta.
Samo jednom su bili redovni izbori, uprkos „stabilnoj većini, izostanku institucionalne krize ili krize legitimiteta“, izjavio je ranije Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), za BBC na srpskom.
„Izbori se poslednjih godina koriste kao taktika ostajanja na vlasti, raspisuju se samo kada se vrlo dobro može očekivati njihov ishod“, rekao je tada Nedeljkov.
SNS je svaki put ubedljivo pobedio.
Prvi put već 2014, samo dve godine po dolasku naprednjaka na vlast.
U obrazloženju Ivice Dačića, tadašnjeg premijera, današnjeg ministra unutrašnjih poslova (MUP), navedeno je da „dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi iziskuje najvišu političku podršku građana Srbije“.
Vučić, do tada ministar odbrane i „prvi potpredsednik vlade“, koji je u međuvremenu stekao veliku popularnost, postao je premijer.
On je već 2016. tražio novi izlazak na birališta.
„Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe“, pisalo je u Vučićevom obrazloženju.
Ipak, Vučić se već 2017. kandiduje za predsednika i pobeđuje glavnog konkurenta Sašu Jankovića, bivšeg zaštitnika građana.
Usledili su redovni parlamentarni izbori 2020. godine, koje je bojkotovao veliki broj opozicionih stranaka i kada SNS osvaja najveći procenat glasova u istoriji – 63 odsto.
Vanredno se potom glasalo 2022, zajedno sa predsedničkim, kada Vučič pobeđuje u trci protiv opozicionog kandidata Zdravka Ponoša.
Vučić je dobio više od dva miliona glasova – 60 odsto.
Nov odlazak na birališta usledio je godinu dana kasnije, posle talasa protesta zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u centru Beograda i prigradskim selima.
Iako SNS i tada ubedljivo slavi (48 odsto glasova), opoziciona koalicija ‘Srbija protiv nasilja’, čiji su nosioci bili Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, ostvarila je najbolji rezultat od dolaska naprednjaka na vlast – 24 odsto glasova.
„Sve te vanredne izbore inicirala je vlast, iako za njih nije bilo političke potrebe – uvek je imala stabilnu parlamentarnu većinu“, izjavio je ranije Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Kao njihov prvi cilj naglasio je „korišćenje trenutaka popularnosti naprednjaka“, a drugi „satiranje razjedinjene, slabe i satanizovane opozicije“, koja je „u stalnim izbornim trkama ostajala kratkog daha“.
Istovremeno su, kaže, stalni porazi „psihološki demotivisali opoziciono nastrojeno biračko telo“.
Predsednici Vlade Srbije od 2012.
Od dolaska SNS na vlast do danas, petoro ljudi je vodilo vladu.
Lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, nekadašnji koalicioni partner demokrata, podržao je i novu vlast naprednjaka 2012.
Dačić je vodio vladu od jula 2012. do aprila 2014.
Potom je Aleksandar Vučić bio premijer – od 27. aprila do 31. maja 2017.
Na čelo vlade potom dolazi Ana Brnabić, prva žena u političkoj istoriji Srbije i prva otvoreno LGBT+ osoba.
Brnabić je vodila vladu ukupno sedam godina – od 2017. do 2024.
Vladu potom preuzima Miloš Vučević, bivši gradonačelnik Novog Sada i lider SNS.
U vreme Vučevićevog mandata dogodila se tragedija u Novom Sadu, a pod pritiskom je podneo ostavku početkom 2025. godine, nekoliko meseci posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici, u drugom najvećem gradu Srbije.
Vučević je ostavku podneo posle napada na studente u Novom Sadu tokom noći 28. januara 2025.
Od aprila 2025, vladu predvodi Đuro Macut, medicinski stručnjak i profesor, kao nestranačka ličnost, mada se on pridružio Vučićevom ‘Pokretu za narod i državu‘ koji, uprkos njegovim najavama, nikada nije zaživeo.
- Đuro Macut: Lekar, profesor i ‘volonterski’ predsednik Vlade Srbije
- Vlada Srbije: Ko su ministri u timu Đura Macuta
- Nova Vlada Đura Macuta ‘kupovina vremena vlasti dok protesti ne splasnu’
Predsednici Srbije od 2012.
Samo dvojica su u poslednjih 14 godina obavljali funkciju predsednika koji prema Ustavu nema prevelika ovlašćenja, mada je Aleksandar Vučić često kritikovan da izlazi iz okvira nadležnosti šefa države.
Posle pobede nad Borisom Tadićem na izborima 2012, predsednik Srbije postao je Tomislav Nikolić koji je zajedno sa Vučićem prethodno napustio SRS Vojislava Šešelja i osnovao Srpsku naprednu stranku.
Nikolić je bio predsednik države pet godina, do maja 2017, kada ga je nasledio Vučić.
Grafike: Teodora Ćurčić
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prijavite se na njuzleter
Svake subote šaljemo nekoliko priča. Bez spina. Bez propagande. Bez spama. Samo istina.
