Srbija nesvrstana i u svemiru: Šta je sporazum Artemis sa Amerikom

Srpska diplomatija godinama pokušava da balansira između Istoka i Zapada u međunarodnim odnosima, a sada bi to moglo da bude podignuto na još viši nivo.

I to bukvalno – u svemir.

Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, potpisao je u Vašingtonu sporazum Artemis sa Američkom svemirskom agencijom (NASA).

Prethodno je Srbija potpisala sporazum i sa Kinezima na razvoju njihovog velikog svemirskog projekta International Lunar Research Station (ILRS).

Srpski zvaničnici su 2019. godine potpisali sporazum sa ruskim Roskosmosom, tokom posete predsednika Vladimira Putina Beogradu, ali ovaj dokument je istekao, jer se potpisuje na pet godina.

„U svemiru ima mesta za sve“, kaže Milan Stojanović, iz Astronomske opservatorije, rukovodilac razvoja prvog srpskog satelita, za BBC na srpskom.

Cilj Artemis programa je da vrati ljude na Mesec posle više od pola veka, a prvi veliki korak učinjen je ranije ove godine, kada su četiri astronauta uspešno obleteli dalju stranu Meseca.

„Srbija je jedna od samo tri države koje su potpisale ovakve sporazume i sa Kinezima i Amerikancima“, kaže Dušan Marčeta, sa Katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu.

BBC na srpskom zatražio je komentar NASA-e koje bi koristi Srbija mogla da ima od potpisivanja Artemisa i kako komentarišu što je država potpisala slične sporazume sa Kinom i Rusijom, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Potpisivanje Artemis sporazuma uvod je u početak Strateškog dijaloga dve države, rekao je Vesli Bruks, pomoćnik državnog sekretara SAD.

„Srbija se pridružuje zajednici nacija posvećenih transparentnosti, interoperabilnosti, održivosti, naučnoj saradnji i odgovornom upravljanju našim zajedničkim svemirskim okruženjem“, rekao je ministar Đurić.

Pogledajte video: Naučnica iz Srbije učestovala u misiji NASA-e na Marsu

Može li Srbija u svemir?

Potpisivanje Artemis sporazuma, kao i ranije sličnih dokumenata sa Kinom i Rusijom, otvorilo je pitanje šta Srbija dobija i kakve bi koristi mogla uopšte da ima.

Mogućnosti Srbije za učestvovanje u svemirskim istraživanjima veoma su ograničeni jer nedostaje novca, smatra Dušan Mačeta.

Međutim, određeni koraci su učinjeni, ali u regionu postoje države, poput Bugarske, koje su odmakle dosta dalje, dodaje.

Razloga za optimizam ipak ima, jer ovo nisu 1960-te, kada je svemirsko istraživanje bilo rezervisano za velike sile, ukazuje Mačeta.

Sada i male zemlje mogu da se uključe, kaže.

Milan Stojanović vidi veće pomake.

Pored akademskog rada, postoji i sektor vezan za industriju i mala preduzeća, koji jača u poslednje vreme.

Imamo male firme koje rade mehanizme za lansiranje satelita sa rakete u orbitu, nabraja.

Od 2023. godine, Stojanović vodi projekat razvoja prvog srpskog satelita Mozaik, koji bi trebalo da bude lansiran u orbitu.

Taj satelit će nositi jednu malu kameru za posmatranje Sunca.

Pored toga, postojaće jedna mala kamera na satelitu koja je više u promotivne, edukativne svrhe, koja bi trebalo da napravi snimke Srbije iz satelita.

Time bi se Srbija pridružila grupi od više od 100 zemalja u svetu koje već imaju razvijen neki kosmički program.

U odnosu na prvobitan plan, rok za završetak projekta se produžio.

Promene na čelu Ministarstva nauke dovode do usporavanja, jer je Astronomska opservatorija državna institucija koja se oslanja da državno finansiranje.

Ministarstvo i dalje ima veliko razumevanje za taj projekat i nadam se da će se ostvariti, zaključuje Stojanović.

Pogledajte video: Trka Amerike i Kine do Meseca

Kakav je značaj sporazuma?

Potpisnice Artemis sporazuma obavezuju se na poštovanje zajedničkih principa u svemirskim istraživanjima, među kojima je deljene naučnih podataka, transparentnost, razvoj u mirovne svrhe.

Neko će reći da ovakvi memorandumi nemaju veliki konkretan značaj, ali bez tog papira mi ni na koji način ne možemo da sarađujemo na projektu kakav je Artemis, kaže Milan Stojanović.

On njegovu vrednost vidi u mogućnostima koje će doneti srpskim naučnicima.

„Ovo nam otvara vrata za veće zajedničke projekte sa drugim zemljama“, kaže.

O učešću Srbije u Artemis programu ranije je govorio i Dejvid Vujić, naučnika srpskog i jedan od članova srpske sedmorke koja je učestvovala u programu Apolo 11.

Cilj je da Srbija omogući inženjerima, industriji i svima uvid u dizajn svemirskih komponenti, razvoj sistema, svemirskih sistema, rekao je Vujić, koji je preminuo prošle godine.

Artemis program predstavljen je u Beogradu početkom ove godine u Astronomskoj opservatoriji.

„Tada smo pitali: ‘Možemo li da potpišemo Artemis ako već imamo sporazum sa Kinom?’.

„Odgovor predstavnika NASA-e je bio da to nema nikakve veze i da sve zavisi od nas koliko ćemo imati zanimljive projekte da ponudimo i jednoj i drugoj strani“, kaže.

Iako se stiče utisak da su sada Kina i Amerika u velikoj trci ka Mesecu, njihova dva programa se razlikuju.

Artemis žele da vrate ljude na Mesec, Kinezi žele da naprave istraživačku robotizovanu stanicu na površinu Meseca, kaže Stojanović.

Izgradnja te stanice ima više faza, i u prvoj fazi sarađuju Kina i Rusija.

Počeli su da okupljaju zemlje koje žele da učestvuju, i Srbija je među 30-40 država koje su se pridružile, kaže.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zbog čega svi žele na Mesec i ko vodi u novoj svemirskoj trci
• ‘Najveći istraživački podvig čovečanstva’: Svemirska letelica koja je promenila naše viđenje Sunčevog sistema
• Jugoslovenski kum asteroida: Zbog njega vasionom lete Srbija i Beograd
• Ko će sledeći hodati po Mesecu
• Svemirski turizam: Korist za čovečanstvo ili opasnost po životnu sredinu
• Kako je naučnik iz Bečeja stigao do najvećeg teleskopa na svetu u Kini