Jermenija — Jermenski premijer Nikol Pašinjan i poglavar jermenske crkve Karekin Drugi

Jermenska liberalna vlada nikada nije bila saveznik duboko konzervativne Jermenske apostolske crkve, ali kada je premijer Nikol Pašinjan izneo neobične optužbe protiv neimenovanog sveštenika, to je stvorilo dodatnu podelu.

„Vaša svetosti, idite i zabavljajte se sa ženom vašeg ujaka. Šta hoćete od mene?“, rekao je Pašinjan.

Optužio je i vrhovnog poglavara jermenske crkve, katolikosa Karekina Drugog da je prekršio zavet celibata i da ima dete, pozivajući ga da podnese ostavku.

BBC se obratio Crkvi za komentar, ali nije dobio odgovor.

Do sada su Crkva i vlada pronalazile način da sarađuju, ali ovaj sukob može još da više podeli već polarizovano jermensko društvo i utiče na ishod izbora sledeće godine.

Sukob bi mogao da ugrozi i mirovne pregovore koji bi mogli da preoblikuju čitav region Južnog Kavkaza, posle poraza Jermenije u ratu protiv Azerbejdžana.

Veruje se da je Jermenija prva zemlja koja je hrišćanstvo učinila državnom religijom kada je njen kralj kršten 301. godine nove ere.

Iako postoji zakonska odvojenost Crkve od države, jermenski ustav priznaje Jermensku apostolsku crkvu „kao nacionalnu Crkvu“.

Crkva se nije osvrnula na optužbe, ali je rekla da je premijer pokušao da je „ućutka“.

Ponovila je da vlada nema pravo glasa kada je u pitanju upravljanje Crkvom.

Ako je tačna, Pašinjanova tvrdnja bi učinila Karekina Drugog nepodobnim za poziciju na kojoj se nalazi.

Prema crkvenim pravilima, samo monasi koji su položili zavet celibata mogu da budu izabrani za katolikosa, odnosno poglavara.

Na osnovu toga, Pašinjan zahteva Karekinovu ostavku, bez obzira na to što nema nadležnost nad Crkvom.

Jermenski premijer nije izložio nikakve dokaze, ali je pretio da će ih objaviti.

Pašinjan je napao i druge visoke sveštenike, a jednog episkopa optužio je da ima aferu, uz neobičnu tvrdnju da se „zabavljao“ sa ženom sopstvenog ujaka.

Opozicione stranke i dva bivša predsednika Jermenije, Levon Ter Petrosjan i Serž Sargsjan, osudili su Pašinjana.

Pre sukoba, Pašinjan i Karekin Drugi su zajedno prisustvovali javnim događajima i posećivali prve linije fronta

Odnos vlade sa Crkvom se pogoršao posle poraza u ratu 2023. protiv susednog Azerbejdžana oko sporne teritorije Nagorno-Karabaha, kada se Karekin Drugi pridružio pozivima raznih političkih uticaja tražeći od premijera da podnese ostavku.

Pašinjan je ostao na vlasti, a Crkva je postala istaknuti antivladin glas.

Nedavno je Karekin Drugi zahtevao pravo na povratak za Jermene koji su pobegli iz Nagorno Karabaha, regiona koji je Azerbejdžan povratio 2023. godine.

Saveznici premijera su nezadovoljni takvim intervencijama, jer su u suprotnosti sa stavom vlade u tekućim mirovnim pregovorima.

Pašinjan se zalaže za brzi mirovni sporazum kojim bi obe zemlje odustale od međusobnih zahteva.

Međutim, azerbejdžanski mediji su iskoristili zahteve nacionalističke opozicije kao dokaz da Jermenija nije spremna za mir.

Ključni pojmovi za razumevanje

Jermenska apostolska crkva je jedna od orijentalno-pravoslavnih, odnosno drevnoistočnih crkava.
Jermenska crkva, zajedno sa ostalim orijentalno-pravoslavnim crkvama, zastupa miafizitsku hristologiju, poštuje izvorni Nikejsko-carigradski simbol vere, zastupa pravoslavnu pneumatologiju i ne priznaje rimokatoličku doktrinu Filiokve.
U današnje vreme, unutar jedinstvene Jermenske apostolske crkve postoje dva katolikosata: Katolikosat svih Jermena, sa centrom u Ečmijadzinu, i Kilikijski, sa centrom u Antilijasu, Liban.
Pri administrativnoj nezavisnosti kilikijskog katolikosa, prvenstvo časti ima katolikos svih Jermena koji nosi titulu vrhovnog patrijarha Jermenske apostolske crkve.
Zvanje „katolikosa“ nije sinonim za „patrijarha“ (najviši jerarhijski čin) nego predstavlja najviši duhovni stepen. Postojanje više nezavisnih katolikosata ne ukazuje na nejedinstvo unutar jedne Crkve, budući da je u istoriji Jermenske apostolske crkve bilo primera istovremenog postojanja pet katolikosata.
Jedinstvo Jermenske apostolske crkve se ogleda u ličnosti katolikosa svih Jermena kao naslednika Svetog Grigorija Prosvetitelja.
U nadležnosti katolikosa svih Jermena su sve eparhije na teritoriji Jermenije, kao i veliki broj eparhija u celom svetu. Pod upravom kilikijskog katolikosa su eparhije Libana, Sirije i Kipra.

Jermenska crkva je imala koristi od toga što je postala centar neslaganja, pa ona privlači one koji su nezadovoljni vlašću.

Politički analitičari u Jermeniji veruju da bi ovo mogao biti pravi razlog za iznenadni napad vlade na crkvenog vođu.

Sledeći izbori zakazani su za jun 2026. godine, a kampanja protiv Crkve mogla bi da se protumači kao preventivni udarac protiv uporišta konzervativne opozicije.

I premijer je povezao sopstveni stav sa politikom.

„Vratili smo državu narodu, sada moramo vratiti Crkvu narodu“, rekao je.

Kada je moćni dobrotvor podržao Crkvu ove nedelje, vlada je brzo krenula protiv njega.

Rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetjan zapretio je da će se „umešati u kampanju protiv Crkve na sopstveni način“ ako je opozicioni političari ne budu branili.

Nekoliko sati kasnije, izvršena je racija u njegovoj rezidenciji, a potome je optužen da „poziva na rušenje vlade“.

On poriče optužbe.

Sukob jermenskog političkog i duhovnog vođe je veoma osetljivo pitanje daleko izvan granica zemlje, jer Crkva ima stotine parohija u dijaspori, preko Rusije i Ukrajine do Zapadne Evrope, Bliskog istoka i Amerike.

Dok su glasine o navodnoj tajnoj porodici Karekina dugo kružile po tabloidima, godinama su parohije u dijaspori iznosile ozbiljnije optužbe.

Tvrdili su da crkvene vođe iznuđuju mesečne uplate i upravljaju eparhijama koje su ranije imale autonomiju.

Tokom 2013. godine, Jermenska patrijaršija u Jerusalimu optužila je Karekina Drugog da ne brine o duhovnim vrednostima i da se brine samo o materijalnom blagostanju Crkve.

Iz Crkve su rekli da su optužbe lažne.

Donedavno, Nikol Pašinjan nije započinjao sukobe.

„Verujem da vlada ne treba da se bavi unutrašnjim pitanjima Crkve“, rekao je ubrzo pošto je stupio na dužnost 2018. godine.

Posle više godina poštovanja ovog obećanja, premijer je možda promenio mišljenje.

Kakav god bio ishod ovog spora, verovatno je da će se produbiti podele u društvu koje je već izdeljeno, ne samo političkim sukobima, već i nerešenim pitanjima da li biti saveznik Rusije ili Zapada, kao i napetostima između stanovnika Jermenije i etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk