Superdevojka stigla u Srbiju

Jedna od najpoznatijih svetskih superheroina – Superdevojka – stigla je u Srbiju.

I to u dolinu Jadra, u zapadnoj Srbiji, usred protesta meštana zbog namere da se tamo iskopava vredan mineral, ali ovog puta to nije jadarit, oko kog već godinama postoje tenzije zbog namere kompanije Rio Tinto da na tom području otvori rudnik.

Reč je o kriptonitu, Supermenovoj slaboj tački.

Tako je makar u stripu „Sunce tuđeg neba“ Uroša Dimitrijevića, iz zbirke Superdevojka: Svet, koju je objavio DC komiks, slavna američka izdavačka kuća, zaslužna za Supermena, Betmena i druge kostimirane junake.

Jedna od njih, poznata kao Supermenova rođaka, a koja je mnogo više od toga, tako je dobila priliku da uz pomoć 14 autora poseti 14 zemalja, među kojima i Srbiju.

„Instrukcija DC urednika je bila da priče ne mogu da budu samo razglednice iz naših zemalja, da likovi samo projure pored nekakvih lokaliteta, reše problem i odu“, kaže 35-godišnji Dimitrijević za BBC na srpskom.

„Morali smo da ponudimo razlog zašto Superdevojku smeštamo baš tu“.

Tako se, kako kaže, setio da je u Srbiji „pronađen element koji po hemijskoj formuli odgovara sastavu kriptonita iz Supermena (2006)“ – jadarit.

„Onda sam shvatio još važniju stvar, da određeni ljudi već godinama pokušavaju da ga se dokopaju, ali im to ne polazi za rukom…

„Tada je sve došlo na mesto“, kaže Dimitrijević, autor romana Siroti mali ratovi, koji je bio u užem krugu za Ninovu nagradu i Daske, dobitnika nagrade Politikinog zabavnika.

Jer „priče o superherojima su često i priče o strahovima, borbama i pobedama običnih ljudi“, ističe.

„A to kako su ljudi u dolini Jadra odbranili svoju zemlju nije ništa manje od najvećeg superherojskog poduhvata“.

Projekat Rio Tinto pauziran je posle godina protesta meštana i ekoloških aktivista, zabrinutih da bi rudnik jadarita mogao da dovede do ekološke devastacije, što i australijska kompanija i vlasti u Srbiji negiraju.

Međutim, napetosti i dalje nisu gotove – meštani tvrde da Rio Tinto i dalje planira otvaranje rudnika.

Kako je Superdevojka stigla u Srbiju?

Prilično dugim putem.

Dimitrijevićevim, naravno.

Rođeni Nišlija, koji je godinama živeo i radio u Beogradu – između ostalog i za BBC na srpskom – odlazi 2020. u Francusku na master studije, da bi se potom u Parizu, gde danas živi, zaposlio u industriji stripa, koji je njegova prva ljubav.

„Počeo sam da pišem u nadi da ću nekada moći da pišem stripove i eto, ta želja se nekako ostvarila“, ističe Dimitrijević.

Agencija za koju radi predstavlja neke od najvećih izdavača u Francuskoj – zemlji sa veoma bogatom strip kulturom – ali i DC komiks.

„Kako je moja pozicija koordinator autorskih prava za njihova izdanja, dobar deo mog posla je da poznajem dobro DC univerzum, što je baš zgodno jer je upravo to i moj omiljeni stripski univerzum“, objašnjava.

• Intervju petkom sa Urošem Dimitrijevićem: „Daske“, odrastanje jednog milenijalca
• Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet
• O stripovima sa Dalekog istoka: kako su mange osvojile Srbiju, a posebno mlade

Scenario je predložio prvo ljudima iz DC-ja, zatim Čarobnoj knjizi, izdavaču iz Srbije, a u međuvremenu i Stevanu Subiću, značajnom u svetu stripa, koji je radio na velikim i naslovima i junacima nekih od najpoznatijih izdavačkih kuća.

„Oduševio sam se kada sam video kako su neke moje ideje prenete u vizuelni deo, neke su bolje nego što sam zamislio i naveo u scenariju“, kaže Dimitrijević.

To je, kaže, lepota rada na stripu, da „zajedničkim snagama stvorite priču, a usput i iznenadite i zabavite jedan drugog.“

„I eto, godinu dana kasnije, strip je u prodavnicama“.

Reč je o Svet (The World) zbirkama, u okviru kojih međunarodni tim autora likove iz DC univerzuma odvodi u avanture u njihove zemlje.

Posle Betmena, Džokera i Supermena, red je došao i na Superdevojku.

„Svako je i pisanju i crtanju pristupio drugačije i to je stvarno lepota ovakvih antologija – neko je u priču ubacio folklor i kulturno nasleđe, neko aktuelne događaje, a neko je samo Superdevojci pružio lep turistički obilazak uz, ne baš potpuni, odmor.

„Želim da verujem da su likovi iz naše, srpske, priče dodatno oplemenili Superdevojku i da ovo neće biti jedini put da je vidimo u ovim krajevima.“

Superdevojka uskoro dobija i njen prvi film – u bioskope stiže krajem juna, a igra je Mili Alkok.

Ko je Superdevojka

Uroš Dimitrijević, pisac i ljubitelj stripova

Kao i mnogi likovi iz stripova, tako i Superdevojka ima više različitih inkarnacija i interpretacija, ali recimo da je najčešća Kara Zor-El, Supermenova rođaka.

Pošto je starija od njega, poslata je na zemlju kako bi vodila računa o bebi Kal-Elu (Supermenovo pravo ime).

Međutim, njena letelica je zalutala, ona je bila u hibernaciji i stigla je na Zemlju tek kada je Supermen odrastao.

Mnogi, nepravedno, tvrde da je ona samo ženska kopija Supermena, ali to ne može biti dalje od istine.

Da, oboje su sa planete Kripton, nose sličan kostim i imaju skoro iste moći, ali, za razliku od Supermena, koji je na zemlju došao kao beba i sleteo u njivu kod dvoje divnih ljudi koji su ga obasipali ljubavlju, Superdevojka je bila tinejdžerka dok se Kripton raspadao.

Gledala je kako njen dom eksplodira, zatim je na parčetu planete koji je nekako ostao čitav, uspevala da živi neko vreme, potom svedočila kako joj najbliži polako umiru od radijacije, da bi je na kraju u poslednjoj letelici poslali ka Zemlji.

Njen bol je mnogo veći, a trauma mnogo snažnija od Supermenove, koji je o sudbini rodne planete saznao mnogo kasnije.

Sve to, i gomila drugih stvari, Superdevojku čini mnogo složenijim i zanimljivijim likom.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Čovek koji je Supermena doveo u Srbiju
• Hugo Prat – otac Korta Maltezea koji je složeno činio jednostavnim
• „Dosta je sa ćutanjem“: Stripom protiv stigmatizacije interseks osoba u Srbiji
• „Leptirići“: Strip poljubac dvojice tinejdžera koji je uzburkao emocije u Srbiji
• Balkan i strip: Čiji je vršnjak Dilan Dog
• Intervju petkom: Strip autor Aleksandar Zograf o pričama iz Drugog svetskog rata pronađenim na buvljoj pijaci