Sve naše glavolomke: Od Kviskoteke, preko Slagalice i Milionera, do Potere

Osoba A, osoba B i osoba C sede jedna do druge, kao i troje takmičara preko puta, ispitivanje ko je ko uveliko je u toku, a Oliver Mlakar se mota tu negde po studiju.

Svega toga ne bi bilo bez Laza Goluže, tvorca čuvene Kviskoteke, inače jugoslovenskog i hrvatskog novinara, koji je preminuo u 85. godini.

Vest o Golužinoj smrti za hrvatske medije potvrdio je njegov sin Dominik.

• Kvizovi u doba korone: Kad pabove zameni internet
• Četvrt veka Slagalice – kviz kao porodična tradicija
• Karlosova priča: Ko je Meksikanac koji je preko Slagalice osvojio Srbiju

Kviskoteka je bila prvi veliki televizijski kviz SFRJ i biti njen šampion bila je stvar prestiža – ali to nimalo nije bilo lako.

Šta je Kviskoteka?

Najpopularniji kviz Jugoslavije, emitovan od 1980. do 1995. godine, a koji je, kako se navodi u starom tekstu sa Jutarnjeg, „drugove pretvarao u akademike“.

Prvi voditelj bio je Ivan Hetrik, ali je u toj ulozi daleko poznatiji Oliver Mlakar.

Takmičenje se sastojalo iz nekoliko igara – pitalice, anagrami, detekciju, opšte znanje i naravno asocijacije.

Goluža je inače „Igru asocijacija“ iz Kviskoteke zaštitio kao intelektualno vlasništvo, prvo na jugoslovenskom, a zatim i na svetskom nivou.

Iz Kviskoteke poznata je i figura Kviska, čiji je autor Miroslav Šutej.

Jedan od najuspešnijih učesnika Kviskoteke bili su Mirko Miočić, Rober Pauletić, kao i Predrag Marković iz Beograda, tada student, a sada poznati istoričar.

https://www.youtube.com/watch?v=Wa1YPz6QUOc&t=326s

Ko je bio Lazo Goluža?

Diplomirao je komparativnu književnost i italijanski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

U enigmatiku se, kaže, zaljubio tokom vojske, tako da se godinama trudio da osmisli različite kvizove.

Bilo ih je raznih – „Malo ja, malo ti“„3-2-1, ali vredan“, „Znaš, znam“, „Pješčani sat“, ali je najpoznatiji kao autor „Kviskoteke“.

• Kviz: Koliko dobro poznajete beogradskog Pobednika i njegovu istoriju
• Kviz: Koliko znate o spomeniku knezu Mihailu u Beogradu
• Kviz: Koliko daleko može da vas odvede srpski pasoš

Prethodno je pokrenuo satirični časopis Paradoks i bio novinar Televizije Zagreb, gde je radio noćni program „Noćne priče“ i bio urednik.

Dobitnik je nagrada HRT-a i nagrade za životno delo Ivan Šibl 1995. godine.

Nakon penzionisanja 2001. radio je na postavljanju kviza „Ko želi da postane milioner“ i stvarao nove formate televizijskih kvizova.

Ono kad odeš, a pri tome si postavio zadatak kome niko nikada nije uspeo da se približi.

Što je Maradona na svetu za fudbal, to vam je drugari Lazo za kviz na Balkanu. https://t.co/4LuJ21JQsq

— Boris Jovanovic (@Boris_sportske)

Ono kad odeš, a pri tome si postavio zadatak kome niko nikada nije uspeo da se približi.

Što je Maradona na svetu za fudbal, to vam je drugari Lazo za kviz na Balkanu. https://t.co/4LuJ21JQsq

— Boris Jovanovic (@Boris_sportske) December 1, 2020

Evolucija kvizova

Od Kviskoteke je sve krenulo za kvizaše sa ovih prostora, a evo gde su kasnije sve mogli da se takmiče.

• Slagalica

Jedan od najpopularnijih kvizova u Srbiji je svakako Slagalica, prvi put emitovana na RTS-u sada već davne 1993. godine.

Kroz 130 ciklusa prošlo je na hiljade takmičara, bilo je tu i sudara finalista, pa i epskih duela u superfinalima.

Jedan od najvećih kvaliteta Slagalice je što u većini igara – poput traženja najduže reči ili osnovne matematike – mogu da učestvuju apsolutno svi od sedam do 77 godina.

Tokom godina je u Slagalici bilo i takmičara koji su stekli veliku popularnost, poput

Dajte novog miša, ovaj ne radi #slagalica pic.twitter.com/RqKtcED71X

— Leonardo od Vince (@leonardoodvince) October 24, 2020

Slagalica je pre nekoliko godina dobila i modernu verziju, tako da je mnogi igraju i na pametnim telefonima.

• Ko želi da bude milioner

I jedan od najpopularnijih kvizova sa početka dvehiljaditih mnogi su dugo igrali, ali na kompjuterima, jer će do smartfona i Fejsbuka morati još mnogo da prođe.

Koncept kviza je prilično jednostavan – ne postoje nikakva vremenska ograničenja, nema potrebe za žurbom i niko vas ne juri.

Samo je potrebno znanje i tačni odgovori na 15 pitanja.

Ko želi da bude milioner je značajan i po još nečemu – reč je o prvom licenciranom kvizu na ovim prostorima, tj. tuđem kvizu čija prava su otkupljivale televizije.

• Takmičar „Potere“ naljutio internet: Da li je moguće navijati i za Zvezdu i za Partizan
• Popadići, nadimci Necinog psa, bivši muž Goce Tržan – šta sa „nepotrebnim” znanjem
• Kviz za Dan planete Zemlje: Koliko poznajete planetu na kojoj živite

Prvi put je u Srbiji emitovan 2002. godine na BK televiziji, kasnije i na B92 i niko nikada nije uspeo da osvoji glavnu nagradu.

Agošton Legvari iz Bačkog Gradišta i Saša Tomić iz Požarevca stigli su na korak do nje, osvojivši 2.500.000 dinara, a milioner je na neki način postao i Ivan Zeljković, voditelja kviza – dobio je nadimak Zeka Milioner.

I tadašnji premijer Zoran Đinđić bio je veoma blizu u humanitarnoj verziji Milionera.

Milioner je dugo emitovan širom regiona – Tarik Filipović bio je dugogodišnji voditelj hrvatskog „Milijunaša“, a svoje verzije imali su i Makedonija i Slovenija.

Kviz je prvi put emitovan 1998. u Britaniji, a kasnije u više od 160 zemalja širom sveta.

Poznata je i čuvena situacija kada je takmičar na poslednjem pitanju iskoristio tek prvu pomoć i to samo da bi nazvao oca da mu kaže da će da postane milioner.

• Najslabija karika

Sličan put od Britanije do svetske slave i zemalja bivše Jugoslavija prošla je i Najslabija karika, kviz poznat po – neprijatnim voditeljkama.

Voditeljke kviza – u Srbiji je ostala upamćena Sandra Lalatović Čerin – po službenoj dužnosti su morale da budu hladne prema takmičarima i da ih provociraju.

U igri je učestvovalo osam takmičara koji se ne poznaju, ali koji su morali da sarađuju da bi osvojili nagradu.

Međutim, iz kruga u krug takmičari se međusobno nominuju za ispadanje, a onaj ko dobije najviše glasova postaje najslabija karika i odlazi kući.

Poslednjih dvoje idu u finale i bore se za novac.

• Sam protiv svih (Narod protiv)

Trend britanskih kvizova na domaćim televizijama nastavljen je kvizom Sam protiv svih, koji je u više navrata emitovan u Srbiji – Prvo na RTS-u, pa na B92.

Kviz je jedinstven po tome što u njemu gledaoci postavljaju pitanja, šaljući ih SMS-om, kao i po tome što ne postoji ograničenje koje se može osvojiti.

Isti takmičar može učestvovati u nekoliko emisija zaredom sve dok ne da pogrešan odgovor.

• Potera

Poslednjih nekoliko godina jedan od najpopularnijih kvizova u Srbiji je Potera, takođe preuzeta iz Britanije, gde je prvi put emitovana 2009. godine.

Potera je u Srbiju i Hrvatsku stigla 2013. godine, a voditelji su Jovan Memedović i Tarik Filipović (kasnije Joško Lukas).

Takmičari u Poteri imaju protivnike – Lovce – koji pokušavaju da ih izbace iz igre tako što će odgovoriti na više pitanja od njih.

To su uvek ljudi zavidnog kviz znanja, poput kvizaša Žarka Stevanovića i Milice Jovaković – nekadašnjih šampiona Slagalice – ili reditelja Milorada Milinkovića, reditelja.

• Ostali

Tokom godina je bilo još dosta televizijskih kvizova, a nešto veću pažnju izazvali su Zlatna žica na BK, kada su se takmičari preko telefona odgovarali, pa pogađali ko je misteriozna ličnost, Uzmi ili ostavi, Kolo sreće…

Tu je i kviz Visoki napon, koji je emitovan na RTS-u od 2006. do 2011. godine.

Tokom godina su osvojene velike sume – dugo je rekorder bio novinar Jovo Radovanović, novinar Politikinog zabavnika, koji je osvojio 1.340.000 dinara, da bi nešto kasnije Goran Lajht osvojio 1.836.662.

Reč je o kvizu koji nije otkupljen ni od koga.

Stvorili su ga Miroslav Damnjanović i Predrag Marković – nekadašnji šampion Kviskoteke, od koje je sve krenulo.

A nje ne bi bilo bez Laza Goluže.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk