Tramp ponovo tvrdi da je blizu dogovora sa Iranom, iz Teherana kažu ‘ništa nije završeno’

Teheran i Vašington su blizu postizanja sporazuma o prekidu rata, jer su došli do „sjajnog dogovora“, rekao je američki predsednik Donald Tramp u četvrtak, iako je samo nekoliko sati pre toga tvrdio da će napasti Iran „vrlo snažno“.

„Imamo dogovor po kojem Iran nikada neće imati nuklearno oružje, što je bila i cela suština ovoga kroz šta smo prošli.

„Zato je ovo veoma velika stvar“, smatra Tramp.

Izveštaji o navodnom dogovoru su „spekulativni“, jer „ništa nije završeno“, kaže Esmail Bagei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

Većina teksta budućeg sporazuma je još ranije „završena, ali je Amerika iznela „proširene zahteve i nove uslove“, ali Iran „neće odustati od crvenih linija“ koje je postavio, dodaje Bagei.

Početkom ove nedelje Iran i Amerika izveli su najjače udare još od kraja aprila, kada je dogovoreno privremeno primirje, koje nijedna strana u sukobu nije u potpunosti poštovala.

Tramp sada tvrdi da će „verovatno potpisati sporazum, možda i u Evropi“ kada se dokumenti pripreme, što bi trebalo da bude „prilično brzo“.

Ormuski moreuz biće otvoren „čim se sporazum potpiše“, dodao je.

Izrael „nije strana u ovom memorandumu o razumevanju“, potvrdili su iz kabineta Benjamina Netanjahua.

Ovo nije prvi put da Tramp tvrdi da je nadomak sporazuma sa Teheranom, jer je od 20. aprila to uradio sedam puta.

Kao i ranije, njegovi navodi doveli su do pada cena nafte na svetskim berzama, a ovoga puta smanjene su za više od četiri odsto.

Prethodno je u četvrtak Centralna komanda SAD (Centcom) saopštila da je završila „samoodbrambene udare“ na vojne, nadzorne i radarske lokacije na jugu Irana.

Napad se dogodio nekoliko sati posle obećanjaTrampa da će američke snage „snažno“ udariti Iran i da je Teheranu trebalo „predugo da postigne dogovor“ o trajnom okončanju rata.

Kao odgovor, Iran je napao američku vojnu imovinu u zemljama širom regiona.

Američke vojne baze u Bahreinu i Kuvajtu našle su se pod iranskom vatrom drugi dan zaredom, dok je iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio da je ispalio balističke rakete na američki komandni centar u Jordanu, prema iranskim državnim medijima.

IRGC je saopštio da je uništio „veliki broj“ američkih borbenih aviona i „objekata“ nakon što je ispalio 12 balističkih raketa na vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu, iako te tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da su se sirene za vazdušnu opasnost aktivirale tokom noći, dok je kuvajtska vojska na društvenoj mreži Iks objavila da su njeni sistemi protivvazdušne odbrane presreli „neprijateljske vazdušne mete“.

Kuvajt je privremeno zatvorio vazdušni prostor zbog iranskih napada.

U najnovijem sukobu, IRGC je takođe saopštio da je pogodio dva tankera za naftu koja su prolazila kroz Ormuski moreuz, javili su iranski državni mediji.

To se dogodilo nakon što su iranski državni mediji izvestili da je Ormuski moreuz „potpuno zatvoren za sve vrste plovila“.

Centkom je, međutim, saopštio da „komercijalni brodovi nastavljaju da ulaze i izlaze iz Ormuskog moreuza“.

Cene nafte su porasle ubrzo nakon zatvaranja moreuza i najavljenog napada na brodove.

Nekoliko sati pre nego što su SAD pokrenule svoj poslednji napad, Tramp je upozorio: „Juče smo ih snažno udarili i danas ćemo ih ponovo snažno udariti.“

Tramp je napisao na njegovoj mreži Truth Social da su iranski lideri „predugo pregovarali o sporazumu“.

Ministar odbrane SAD Pit Hegset rekao je da je Iranu data šansa da postigne dogovor, ali da je nije iskoristio, dodajući da će bombe „padati na ključne objekte“ u zemlji.

Predsednik SAD je dodao da će Iran ponovo biti napadnut ako se ne postigne mirovni sporazum.

Dan ranije, SAD su napale Iran kao odgovor na obaranje američkog vojnog helikoptera „Apač“, za šta je američki predsednik Donald Tramp optužio Teheran i najavio odmazdu.

U napadima na gradove Jask i Sirik, kao i na ostrvu Kešem, oštećen je telekomunikacijski toranj, potvrdili su iz IRGC.

Oni su odmah napali 21 metu u američkim vojnim bazama širom Bliskog Istoka, među kojima su one u Bahreinu i Jordanu, dok je kuvajtska vojska osujetila napad na bazu u toj zemlji.

Ubrzo posle obnovljenih napada na Iran, Abas Aragči, šef diplomatije te zemlje, izjavio je da će „odgovoriti na sve napade i pretnje“.

„Uprkos porazima na ratištu, Amerika je odlučila da testira našu odlučnost“, dodao je u objavi na Iksu.

„Napustite naš region, ako želite da budete bezbedni“, poručio je Amerikancima.

Posle obaranja američkog helikoptera u utorak, Tramp je potvrdio da su obojica pilota koja su bila u oborenom helikopteru „bezbedna i nepovređena“.

„Ipak, Sjedinjene Države moraju da odgovore na ovaj napad“, obećao je tada.

Nekoliko minuta pre Trampove objave, glavni iranski pregovarač Mohamed Baker Kalibaf je u objavi na društvenim mrežama signalizirao da je napad bio odgovor na kršenje „obaveza“.

„Više volimo jezik diplomatije, ali druge jezike govorimo mnogo tečnije. Ako prekršite vaše obaveze i preći ćemo na ono što najbolje govorimo“, napisao je Kalibaf na društvenoj mrežu Iks.

„Žanjite ono što ste posejali!“.

Ovo je prvi put da su SAD izgubile helikopter „Apač“ od početka sukoba sa Iranom.

Helikopter AH-64 Apač srušio se „blizu obale Omana dok je patrolirao regionalnim vodama“, dva vojnika su „bezbedno spašena u roku od dva sata i da su u stabilnom stanju“, saopštili su iz Centralne komande SAD (Centcom).

Napad je izvršen dronom, ali nije jasno da li je sproveden namenski, rekao je neimenovani američki zvaničnih za televiziju CBS, BBC parnera u Americi.

Iran nije zvanično preuzeo odgovornost za obaranje letelice, prenela je iranska agencija Mehr njuz.

Tramp i Netanjahu su želeli da preoblikuju Bliski istok – sada rizikuju dugotrajnu krizu: BBC urednik

Džeremi Bouen, međunarodni urednik

Donald Tramp i Benjamin Netanjahu su verovali da će pobeda nad Iranom preoblikovati Bliski istok.

Region jeste preoblikovan, ali ne na način koji su očekivali. Islamska Republika Iran nije poražena. Sada postoji rizik od duge, iscrpljujuće krize koja ide kao otvorenom sukobu.

Iranski režim se pokazao mnogo tvrđim orahom nego što su Tramp i Netanjahu pretpostavljali. Njihova procena je bila pogrešna i izgubili su kontrolu nad posledicama. (…)

Obojica se sigurno pitaju šta je pošlo po zlu. Sjedinjene Države imaju najmoćniju vojsku na svetu. Izrael je supersila Bliskog istoka.

Potcenili su otpornost, bezobzirnost i lukavstvo islamskog režima. Verovali su da će ubistvo vrhovnog vođe i njegovih najbližih saradnika dovesti do kolapsa iznutra.

Precenili su efikasnost vojne sile protiv režima koji se suočavao sa stalnim pretnjama skoro 50 godina i dobro je razmišljao o koncepciji nacionalne bezbednosti potkrepljene verskim i ideološkim uverenjima.

Iranski režim veruje da se njegov opstanak i lakoća kojom je zadavio svetsku ekonomiju zatvaranjem Ormuskog moreuza i napadom na svoje arapske susede u Zalivu mogu pretvoriti u dugoročno odvraćanje od SAD i Izraela.

Kada je Ormuski moreuz zatvoren u martu, upozoravalo se na globalne ekonomske posledice ako bi ostao zatvoren do juna.

Ne samo da je vitalni plovni put, koji je bio otvoren sve dok SAD i Izrael nisu napale Iran, ostao zatvoren.

Bez značajnih diplomatskih uspeha, teško je videti njegovo ponovno otvaranje u skorije vreme.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Da li najnoviji iranski udari otkrivaju novu ratnu strategiju
• Rat SAD i Irana i oko fudbala: Šta (ni)je dozvoljeno iranskim fudbalerima
• Trampu treba da se ovaj rat okonča, ali Iran odbija da se povuče: BBC urednik
• Kako je bivši iranski predsednik Ahmadinedžad postao jedna od najčudnijih misterija rata
• Kompanije koje su zaradile milijarde na ratu u Iranu
• Rekordna cena nafte: Kako lančana reakcija pogađa svakodnevni život