Tužioci su zatražili da se Jun Suk Jeolu, bivšem predsedniku Južne Koreje, izrekne smrtna kazna ako bude proglašen krivim zbog neuspelog pokušaja uvođenja vanrednog stanja.

Sud u Seulu saslušao je završne reči na suđenju, u kojem je optužen da je „predvodio pobune“.

Optužba proizilazi iz Junovog pokušaja u decembru 2024. da uvede vojnu vlast u Južnoj Koreji – čina koji je trajao samo nekoliko sati, ali je zemlju gurnuo u politička previranja.

Potom je bio uhapšen i pritvoren do suđenja,

Jun je negirao optužbe i dodao da je vanredno stanje bio simboličan gest kojim bi se ukazalo na nedela opozicione stranke.

Predvođenje pobune, najozbiljnija optužba protiv Juna, povlači za sobom smrtnu kaznu ili doživotni zatvor.

Prema južnokorejskom zakonu, tužioci moraju da zatraže od sudije jedno ili drugo.

U Južnoj Koreji niko nije pogubljen skoro 30 godina.

Tokom 1996, bivši vojni diktator Čun Du-Hvan osuđen je na smrtnu kaznu zbog preuzimanja vlasti u vojnom puču 1979. godine, iako je njegova kazna kasnije preinačena u doživotni zatvor.

Tužioci u Junovom slučaju tvrde da, iako niko nije ubijen u njegovom pokušaju uvođenja vojnog stanja, Junova namera nije bila ništa manje nasilna.

Pozvali su vojnog komandanta da svedoči, koji je rekao da je Jun naredio hapšenje poslanika.

Kao dokaz su predstavili i dopis koji je sastavio bivši vojni oficir.

Ovaj dopis sadrži predlog o „uklanjanju“ stotina ljudi, među kojima su novinari, aktivisti i poslanici.

Suđenje Junu za pobunu spojeno je i sa suđenjem drugim ljudima u njegovoj administraciji, bivšem ministrom odbrane Kim Jong-Hjunu i bivšem šefu policije Čo Dži-Hou.

Presuda i izricanje kazne za Juna i ostale optužene, ako budu osuđeni, očekuju se kasnije u februaru.

Jun je već mesecima u pritvoru dok se suočava sa nekoliko suđenja.

Prošlog meseca, tužioci su tražili kaznu od 10 godina zatvora za Juna zbog ometanja pravde i drugih optužbi vezanih za njegov pokušaj uvođenja vanrednog stanja.

Tokom 3. decembra 2024. godine, Jun je šokirao zemlju i svet kada je proglasio vanredno stanje u Južnoj Koreji.

U to vreme je rekao da je to bilo da bi se zemlja zaštitila od severnokorejskih komunističkih snaga, ali su neki to videli kao taktiku da preuzme vlast usred domaćih političkih nemira.

Kratkotrajno proglašenje vanrednog stanja uvelo je Južnu Koreju u višemesečna političke previranja, dok je Jun postao prvi aktuelni predsednik države koji je uhapšen i optužen.

Aktuelni predsednik Južne Koreje, Li Dže Mjung, izabran je u junu posle vanrednih izbora nakon Junovog impičmenta.

Uprkos ovim događajima, Jun je zadržao pristalice u desničarskim krugovima koji ga vide kao nekog ko se usudio da se suprotstavi liberalnoj Demokratskoj stranci koju predvodi Li.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk