Užasan posao: Ući u glave nacistima uoči suđenja u Nirnbergu
Pre 80 godina, svet se mučio da shvati razmere tragedije Drugog svetskog rata.
Na svetlost dana isplivali su užasi koncentracionih logora preko kojih je nacistički režim pokušao da istrebi Jevreje, Rome, homoseksualce i političke protivnike.
Kako su ljudi bili sposobni za takvu svirepost?
Čovečanstvo je očekivalo odgovore od Međunarodnog vojnog tribunala osnovanog od pobednika rata u nemačkom gradu Nirnbergu.
Dvadesetog novembra 1945. godine, počelo je suđenje za 24 lidera palog Trećeg rajha.
Međutim, morali su da se razreše mnogi pravni i tehnički problemi, kao što su odluka o tome za koje zločine će biti optuženi, ko će im suditi i koji će postupak biti poštovan da bi se optuženima obezbedilo fer suđenje.
Ali iznad svega moralo je da se odgovori na jedno pitanje: da li su oni koji su se našli na optuženičkoj klupi mentalno zdravi da moglo da im se sudi?
Taj zadatak je bio poveren američkom psihijatru doktoru Daglasu M. Keliju.
Primat mentalnog zdravlja
Ako neko ne postupa po slobodnoj volji, već zbog mentalne bolesti ili poremećaja, demokratsko krivično pravo ga izuzima od odgovornosti ili je makar smanjuje“, objašnjava Karlos Ajala Korao, predsednik Međunarodnog saveta pravnika.
I zato je zaključak do kojeg je došao Keli, psihijatar sa Univerziteta u Kaliforniji, morao po definiciji da utiče na sudbinu optuženih.
On se prijavio u američku vojsku, dostigavši čin potpukovnika, i lečio je savezničke vojnike u Evropi od „iscrpljenosti borbama ili ratnog šoka“.
Danas bi se to zvalo posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP).
Keli je proveo oko osam meseci sa nacističkim vođama, uglavnom u luksemburškom hotelu u kojem su bili držani, i koristio mešavinu psihijatrijskih tehnika, rekao je za američki novinar Džek el-Hai za BBC.
El-Hai je proučavao Kelijev rad za njegovu knjigu Nacisti i psihijatar, koja je inspirisala film Nirnberg.
Pregledao je 15 kutija dokumenata, izveštaja i beleški koje je napravio doktor Keli i koje je decenijama čuvala njegova porodica, a u koje je zapisivao studije o nacistimaa.
Doktor Keli je intervjuisao optužene, ali im je davao i niz psiholoških testova, kao što je Roršahov test, zamolivši ih da opišu šta vide na apstraktnim slikama, rekao je El-Hai.
Davao im je i Test tematske percepcije, sličan Roršahovom, ali uz pomoć fotografija i crteža, kada bi učesnici bili zamoljeni da iskonstruišu priču.
Uz to, davao im je testove inteligencije koji su pokazali da su svi bili prosečno ili natprosečno inteligentni, objasnio je El-Hai.
Pogledajte video o Nirnberškom procesu
Prisan odnos sa Geringom
Tokom istrage, doktor Keli je pokazao posebno interesovanje za jednog od optuženih: Hermana Geringa, planiranog naslednika Adolfa Hitlera i komandanta nemačkih vazduhoplovnih snaga – Luftvafe.
„Gering je bio oficir najvišeg ranga od svih zarobljenih i intrigirao je Kelija, delom zato što su njih dvojica imali neke zajedničke osobine: obojica su bili inteligentni, harizmatični, egocentrični i donekle narcisoidni“, rekao je El-Hai.
„Keli nikad nije ignorisao Geringovu svirepost i hladne odluke koje je donosio tokom rata, ali su njih dvojica razvili odnos koji je podrazumevao izvesno uzajamno poštovanje, mada ne i prijateljstvo“, dodao je.
Gering je umeo da bude šarmantan kada je to hteo: posedovao je izuzetnu inteligenciju, briljantnu maštu, mnogo energije i smisao za humor“, napisao je doktor Keli, prema rukopisima koji se čuvaju u Muzeju Holokausta Sjedinjenih Američkih Država.
„Svaki dan kad bih došao u njegovu ćeliju, ustao bi sa stolice, pozdravio me širokim osmehom i ispruženom rukom, odveo me do njegovog kreveta, i potapšao njegovo središte: ‘Dobro jutro, doktore. Veoma mi je drago što ste došli da me vidite, molim vas, sedite.’
„Potom bi smestio krupno telo kraj mene, spreman da odgovara na moja pitanja“, prepričao je doktor Keli u jednom od njegovih dokumenata.
- Beg šestogodišnjaka od nacističkih pogroma: „Mamu su odveli u Aušvic, nikad je više nisam video“
- Odbila je da umre u Aušvicu, preživela Mengelea i oprostila nacistima
- „Otkrila sam da je moj deda nacista dok sam pisala njegovu biografiju“
Doktor Keli ne samo da je odredio Geringovo mentalno zdravlje, već i fizičko, pokušavši da izleči njegovu gojaznost i zavisnost od kodeina.
I zato je ubedio Geringa da drži dijetu i postepeno mu smanjivao dozu droge koju je koristio da bi se izborio sa bolom od rana koje je zadobio u ratu.
Ali veza koju je doktor Keli ostvario sa pacijentom navela ga je da „prekorači granice koje se ne prelaze“, a koje su naškodile njegovoj reputaciji za čitav život, ispričao je El-Hai.
„Keli je pristao da bude kurir i isporučuje pisma koje je Gering pisao supruzi Emi.
„Tribunal to nije odobrio ni bilo koja saveznička vlada, ali je on pristao to da radi“, napisao je El-Hai.
Međutim, postojao je još već znak poverenja koje je Gering ukazao psihijatru.
„Gering je zamolio Kelija da usvoji njegovu ćerku i odgoji je u Sjedinjenim Državama ako on ili njegova žena ne prežive.
„Keli je razgovarao o toj ideji sa svojom suprugom, koja se usprotivila“, ispričao je El-Hai.
Strah od onoga što je otkrio
Na početku njegovih istraga, doktor Keli se vodio teorijom da su nacističke vođe bile zaražene bolešću koja ih je navela da planiraju i naređuju zverstva za koja im je suđeno, rekao je El-Hai za BBC.
„Ali kad je zaključio da oni nisu mentalno bolesni i da je njihovo ponašanja spadalo u okvire normalnog, i da ne mogu da se pripišu nikakvoj psihijatrijskoj bolesti, Keli je bio prestravljen.
„Ovi nalazi ukazivali su na to da među nama ima mnogo ljudi kao što su oni (nacističke vođe), u svakoj zemlji i u svakom trenutku“, dodao je.
„Oni su praktično bili normalni ljudi, koji su potpali pod uticaj obmane i birokratije. Stvorenja oblikovana okruženjem, pojedinci koji mogu da se nađu za velikim kancelarijskim stolovima bilo gde u svetu“, zaključio je doktor Keli, prema knjizi Anatomija zlobe: Enigma ratnih zločinaca američkog psihijatra Džoela Dimsdejla.
- Kako je obućar iz Velike Britanije uhvatio komandanta Aušvica
- Film o Aušvicu, nominovan za Oskara, sniman kao „Veliki brat”
- Efraim Zurof i lov na naciste: Kako smo našli Dinka Šakića i zašto nam je izmakao Šandor Kepiro
Po povratku u SAD 1946. godine, psihijatar je održao niz predavanja i napisao članke u kojima je upozoravao na rizike koje bi fašizam mogao da predstavlja po tu zemlju, kao što se to ranije desilo u Nemačkoj, Italiji, Španiji i drugim evropskim zemljama.
„U to vreme, mnogim državama vladali su političari koji su branili rasnu segregaciju i koristili tehnike slične onima koje su koristili nacisti za manipulaciju glasačima“. istakao je El-Hai.
A doktor Keli je započeo i novo profesionalno poglavlje.
„Vreme koje je proveo sa nacistima promenili su Kelijev način razmišljanja o prirodi mentalne bolesti i o tome da li je psihijatrija održiva specijalnost za lečenje ljudi kao što su ovi zločinci.
„I zaključio je da nije“, kaže El-Hai.
„Ako su ovi ljudi bili normalni, kako psihijatrija može da objasni ono što su uradili?
„Zbog toga se, u poslednjim godinama života, posvetio kriminologiji, misleći da će možda u njoj pronaći odgovore“, rekao je.
Kopiranje pacijenta?
Neki kažu da je ono što se desilo doktoru Keliju 1. januara 1958. godine bio definitivan dokaz da su njegovi kontakti sa Geringom ostavili neizbrisiv trag na njemu.
Doktor Keli je imao problema sa alkoholizmom i depresijom poslen njegovog rada u Nirnbergu i toga dana je ušao u žučnu raspravu sa ženom.
Odjednom, u potezu koji je delovao kao krajnje impulsivan, progutao je kapsulu cijanida koja ga je ubila na licu mesta.
Dvanaest godina ranije, Gering je okončao sebi život na isti način, samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da bude izvršena njegova smrtna kazna vešanjem za, između ostalih, zločine protiv čovečnosti.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
