Vučić u Moskvi sa Putinom i Si Đinpingom, sve glasnije kritike Brisela
Uprkos pretnjama i upozorenjima iz Evropske unije (EU), predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je vojnoj paradi u Moskvi povodom 80 godina od pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu.
Tokom popodneva 9. maja sastao se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koga je zamolio za nove investicije u Srbiji, a potom i sa domaćinom, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Moguće teme susreta sa Putinom su politička situacija na Zapadnom Balkanu, kao i energetski sporazumi, jer je Srbija skoro potpuno zavisna od ruskog gasa.
Odlazak srpskog predsednika u Rusiju, u toku invazije na Ukrajinu koja traje tri godine, već danima izaziva brojne kritike iz Brisela.
„Evropska unija je bila kristalno jasna prema partnerima, među kojima su i zemlje kandidati, poput Srbije.
„Odnosi s Rusijom ne mogu biti uobičajeni s Putinovim režimom i u seni neizazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, navedeno je iz Evropske komisije za N1.
Treba se suzdržati, kako je navedeno, od davanja legitimiteta Putinovom ratu.
„Pravo mesto za pokazivanje podrške miru 9. maja je Kijev, a ne Moskva.
„Stoga snažno žalimo zbog putovanja srpskih lidera u Moskvu i učestvovanja na proslavama Drugog svetskog rata koje Rusija iskorišćava za propagandu“, rekli su iz EK.
Srbija, iako država kandidat za članstvo u Evropskoj uniju, nije uvela sankcije Moskvi, jedina uz Belorusiju.
„Bilo bi logično da već jednom Brisel i Evropska komisija naprave odlučujuči korak u napuštanju soft politike prema Srbiji i Vučiću, inače, gubi kredibilitet.
„U suprotnom, može da radi ko šta hoće“, kaže diplomata Srećko Đukić za BBC na srpskom.
- Prazne pretnje ili stvarne posledice odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede
- Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
- Vučić izašao iz bolnice posle iznenadnog povratka iz SAD
Evroparlamentarci traže reakciju EK
Na Dan Evrope, koji se takođe obeležava 9. maja, grupa evroparlamentaraca socijalista i demokrata pozvala je zvaničnike Evropske komisije da reaguju zbog Vučićeve posete.
„Ne može više kao do sada! Vučićevo okretanje na stranu Vladimira Putina šteti Srbiji, regionu i čitavom procesu proširenja“, piše na Iks nalogu poslaničke grupe.
„Rekle ste da će biti posledica. Pa postupite odmah“, dodali su obraćajući se predstavnici EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaji Kalas, evropskoj komesarki za proširenje Marti Kos, kao i predsednici EK Ursuli fon der Lajen.
No more business as usual!
Siding with Vladimir Putin harms Serbia, the region, and the entire enlargement process.@kajakallas, @MartaKosEU, @vonderleyen – you said there would be consequences.
So act now! pic.twitter.com/cS1yhtO4H2
— S&D Group (@TheProgressives) May 9, 2025
Politika je uticala i na to što je Vučićev put do Moskve išao zaobilaznom putanjom preko Crnog mora.
Letonske vlasti nisu da diplomatsku dozvolu za prelet aviona predsednika Srbije „zbog političke osetljivosti“, rečeno je iz njihovog Ministarstva spoljnih poslova za N1.
Privremeno je sleteo i u Baku u Azerbejdžanu, jer nije imao dozvolu za nastavak leta zbog borbenih dejstava između Rusije i Ukrajine.
Sletevši u Moskvu, preko Bugarske, Turske i Azerbejdžana, Vučić je rekao da će „Srbija ostati na evropskom putu“.
„Biće posledica, ali po mene lično, trpeću kao što trpim već mesecima najodvratnije uvrede.
„Ako nekoga budu kažnjavali, kazniće mene“, dodao je Vučić o upozorenjima iz Brisela.
Podsetio je da je posetu Rusiji obećao Putinu, kao i da je to saopštio zapadnim zvaničnicima, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, evropske komesarke za proširenje Marte Kos i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
„Mi ovde moramo da rešavamo pitanje snabdevanja gasom“, rekao je Vučić iz Moskve.
O čemu su razgovarali Vučić i Si Đinping?
Vučić je posle sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Moskvi, izjavio da uskoro očekuje odluku Kine o izgradnji fabrike vozova u Srbiji.
Kako je rekao, uspeo je da se izbori protiv spolja organizovane obojene revolucije i da to znači nastavak prijateljstva sa Kinom u predstojećim godinama.
Prema njegovim rečima, danas se prvi put javila i kineska kompanija zainteresovana za kompaniju nameštaja Simpo iz Vranja, gde, kako je dodao, država trenutno delimično nadoknađuje i da bi kineska ulaganja „bila spas”.
Tri od pet kompanija najvećih izvoznika iz Srbije su kineske kompanije, istakao je Vučić.
Ukupni izvoz Srbije u Kinu danas je, kaže, 1,9 milijardi evra godišnje, što je 200 puta veće nego pre 10 godina.
„Nama Kina počinje život da znači. Posebno kada je reč o Železari u Smederevu”, rekao je Vučić.
Železara, u vlasništvu kineske kompanije HBiS, već tri godine beleži gubitke, ali nisu otpuštali radnike, dodao je.
‘ Idolopoklonstvo prema Moskvi’
Teško da će Srbija dobiti nešto odlaskom Vučića u Moskvu, osim što Putin pokušava da je dodatno uvuče u „ruski svet“, ocenjuje bivši diplomata Srećko Đukić.
„Poziv i unapred ugovaranje da će biti bilateralnog susreta s ruskim predsednikom doživljavam kao mamac na koji se Vučić lako upecao, a ne verujem da je Putin tako široke ruke i darežljiv“, ističe on.
Vučićev odlazak mu pokazuje, kaže, „idolopoklonstvo prema Moskvi” na dan kad se obeležava godišnjica pobede nad fašizmom, kojoj je Jugoslavija dala značajan doprinos sa 1,7 miliona žrtava.
„Jugoslovenska armija je bila četvrta u antihitlerovskoj koaliciji.
„Neka svi slave, ali neka slavi i Srbija, ali da kaže ime i prezime anfišističkog pokreta – partizani je ime, a prezime Tito”, napominje nekadašnji amabasador u Belorusiji, dodajući da se to vlasti u Beogradu prećutkuju.
Dan pobede je nacionalni praznik u Rusiji, kome ove godine, prisustvuju, osim kineskog, i lideri Brazila, Venecuele, ali i Slovačke – EU članice.
Poslednjih godina, Moskva koristi vojnu paradu da naglasi vodeću ulogu Rusije kao borca protiv nacizma, čime pravda i vojnu ofanzivu na Ukrajinu, pokrenutu 2022.
Zbog rata, Rusija je kažnjena sankcijama zapadnih zemalja, nekadašnjih saveznika u antifašističkoj borbi.
Srbija, osim što se nije pridružila sankcijama, često biva i uzdržana kada se donose odluke kojima se kažnjava ruska ofanziva.
U senci prošlosti ostaje sadašnjost, dodaje Đukić.
„Ne znam kako se na to velikom skupu, koji je posvećen svemu, osim lukrativnim stvarima, može razgovarati o gasi, naftu, gumama ili čeliku Železare.
„Nije to samit u Davosu, gde se sreću poslovni ljudi iz celog sveta, ovo je komemorativni skup”, kaže diplomata.
Antifašizam se borio protiv onih koji su želeli da unište čitave narode, danas „neko može da se prepozna u tome“, dodaje.
Jesu li prazne pretnje iz EU?
Da prisustvo zvaničnika na proslavi u Moskvi Evropa neće olako shvatiti, upozorila je nedavno Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Oštrija poruka stigla je od Džonata Vseviova, generalnog sekretara estonskog Ministarstva spoljnih poslova, koji kaže da „određene odluke imaju cenu“.
„Posledica je da se ne pridruže Evropskoj uniji“, rekao je.
Upozorenja Beogradu iz Evropske unije nisu novost.
„Od 2022. godine bilo je mnogo diplomatskih ofanziva da Beograd uvede sankcije Rusiji.
„Razne su pretnje bile upućene, međutim, ništa se od toga na kraju nije ostvarilo“, rekla je Helena Ivanov iz Društva Henri Džekson, istraživačkog centra za spoljnu politiku za BBC na srpskom.
Iako EU nema želju da se širi, ima interes da sarađuje sa vlašću u Srbiji, ukazuje ona.
Opširnije o posledicama Vučićevog odlaska u Moskvu, pročitajte u BBC analizi.
- Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
- Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
- Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom
Postavljalo se pitanje da li će otputovati u Rusiju i zbog zdravstvenih problema, zbog kojih je tokom prethodnog vikenda iznenada prekinuo posetu Sjedinjenim Američkim Državama.
Komentarišući povratak iz SAD, rekao je da mu je žao što se nije sastao sa američkim sekretarom za finansije koji „odlučuje o carinama“.
Američka administracija je odredila da one za Srbiju iznose 37 odsto, ali su odložene za 90 dana.
Po dolasku u Moskvu, na Instagramu predsednika su objavljene fotografije dočeka.
„Ponosan na antifašističku borbu mog srpskog naroda i zahvalan za ogromnu pomoć koju smo imali od Crvene Armije prilikom oslobađanja Srbije“, poručio je Vučić.
Zajedno sa ruskim patrijarhom Kirilom, Vučić je 8. maja posetio Danilovski manastir, duhovni i administrativni centar Ruske pravoslavne crkve.
Potom je patrijarhu Kirilu uručio Orden Republike Srbije prvog stepena na velikoj ogrlici za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje.
Vučić je prisustvovao i večeri u Kremlju u čast više od 20 šefova stranih delegacija uoči 9. maja i obeležavanja Dna pobede, koju je priredio Putin.
Među zvanicama je bio i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.
Poseta se dešava u jeku višemesečnih antikorupcijskih protesta u Srbiji, koje predvode studenti tražeći korenite promene u društvu.
U Više navrata dosad iz Moskve su stizale poruke da se radi o obojenoj revoluciji orkestriranoj spolja, što sve vreme tvrdi Vučić i brojni srpski zvaničnici.
O takozvanoj obojenoj revoluciji je govorio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije tokom nedavnog susreta sa Putinom.
Ruska obaveštajna agencija FSB je navodno ispitivala da li je na protestu 15. marta korišćen zvučni top i utvrdila da nije.
Pored tradicionalno dobrih donosa Beograda i Moskve, dva većinski pravoslavna naroda, povezuju i ekonomski interesi – Srbija je zavisna od ruskog gasa.
Naftna industrija Srbije (NIS), najveća naftna kompanija u zemlji, koja je u većinskom je vlasništvu Gaspromnjefta, ćerke-firme Gasproma, odnedavno je na američkoj listi sankcija.
Odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama, sa ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini, američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara.
Usledila je diplomatska borba u trouglu Vašington, Beograd i Moskva kako bi se našli modaliteti saradnje za NIS, a došlo je i do manjih promena u vlasništvu kompanije.
Primena sankcija je odlagana više puta dosad.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji
- Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
- Američke sankcije NIS-u ponovo odložene za 30 dana, kaže Vučić
- Šta (ni)smo saznali iz izveštaja ruskog FSB o ‘zvučnom topu’ u Srbiji
- Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
- Izveštaj Tonina Picule o Srbiji: ‘Poruka koju treba ozbiljno shvatiti’
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
