Po principu „zagađivač plaća“, najveći emiteri ugljen-dioksida (CO2) u Srbiji, poput termoelektrana, od 2026. imaju pred sobom dva nameta.

Jedan jeftiniji – domaći porez na ugljenik, i drugi znatno skuplji – evropsku CBAM taksu, koja se takođe plaća za emisije CO2, ali samo za proizvode izvezene u Evropsku uniju.

Stanovnici Srbije neće direktno plaćati ovaj porez, ali mogu da ga osete posredno.

Uprkos troškovima, iskustvo iz EU, gde ovakav namet postoji već 20 godina, pokazuje da porez na CO2 nije loša vest jer bi dugoročno gledano mogao da učini vazduh čistijim, a disanje lakšim, posebno zimi.

Očekuje se da najveći udar podnese Elektroprivreda Srbije, koja proizvede 70 odsto struje iz lignita i koja je najveći emiter CO2.

Zato Fiskalni savet ocenjuje da bi pored sankcija Naftnoj industriji Srbije i još nedogovorenog gasnog snabdevanja, evropski porez na ugljenik, koji bi EPS plaćao za izvezenu struju, mogao da poremeti budžetski plan za 2026. godinu.

Uvođenjem CBAM-a, EPS će postati praktično nekonkurentan na značajnom izvoznom tržištu, navodi Fiskalni savet.

Pored struje, CBAM taksa plaćaće se i na veštačka đubriva, cement, gvožđe, čelik i aluminijum, mada po proceni Fiskalnog saveta ovi sektori neće biti pogođeni u istoj meri kao i Elektroprivreda Srbije.

Ove industrije, zajedno sa EPS-om, plaćaće i domaći porez na ugljenik.

Dok će domaći porez biti četiri evra po toni emitovanog CO2, CBAM taksa nije fiksna i 2025. se kretala između 80 i 85 evra po toni emisije.

„Iako je bilo nedoumica, uvođenje domaćeg poreza ne potire evropsku CBAM taksu, koja se plaća u EU na uvezene proizvode“, kaže Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), za BBC na srpskom.

„Po svoj prilici, plaćaće se razlika između evropske CBAM takse i našeg lokalnog poreza, koja je ogromna i iznosi oko 80 evra“, govori Krstović, koji je sa kolegama analizirao efekte CBAM-a.

Prikupljeni novac od takozvane karbonske takse ulagaće se u mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije, najavila je ranije ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

„Važno je da zadržimo konkurentnost naše privrede, a oporezivanje mora biti u funkciji tranzicije – ne njen kamen spoticanja“, rekla je ministarka.

Iako EU traži da se što pre napuste fosilna goriva, odnosno da se za proizvodnju struje više ne koriste nafta i ugalj kao sirovine, Handanović je upozorila da gašenje termoelektrana ne može „preko noći“ da se izvede, već su potrebne decenije.

Šta je evropski CBAM?

elektro mreža — Elektroprivreda Srbije proizvodi 70 odsto struje iz lignita, i najveći je emiter CO2 u Srbiji.

Već dve decenije u Evropskoj uniji zagađivači u različitoj meri plaćaju porez na gasove staklene bašte u proizvodnji.

Ta naplata se obavlja u sklopu EU ETS sistema (Emission Trading System), a novac prikupljen na ovaj način koristi se i za prelazak na ekološki čistiju tehnologiju, što je takozvana zelena tranzicija.

Ali do sada nije bilo ovakvih nameta za proizvode koji su uvezeni u EU.

Zato su pojedine kompanije proizvodnju selile u treće države kako bi izbegle troškove, što se opisuje kao „curenje ugljenika“.

EU to sada želi da spreči uvodeći CBAM taksu – CarbOn Border Adjustment Mechanism.

Do 2023. godine, EU ETS je pomogao da se emisije iz elektrana i industrijskih postrojenja smanje za približno 47 odsto u poređenju sa 2005. godinom.

Takođe je uticao na smanjenje drugih opasnih zagađujućih materija, pa je tako analiza istraživača sa Univerziteta Hamburg pokazala da su smenjeni nivoi sumpor-dioksida, za skoro 40 odsto, i PM čestica za skoro trećinu u periodu od 2005. do 2021.

Visoki nivoi PM čestica posebno su u Srbiji izraženi zimi, a u pojedinim gradovima vrednosti se svakodnevno višestruko premašene.

Smanjenje emisija ključno je u borbi protiv klimatski promena na koji su se države, među kojima je i Srbija, obavezale i Pariskim sporazumom.

Međutim, dok je Evropska unija na putu da postigne ciljeve zacrtane Pariskim sporazumom, Srbija zaostaje.

Cilj EU je bio da do 2030. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto u poređenju sa 1990. godinom. Prema trenutnim procenama, EU će uspeti da smanji emisije za između 43 i 49 odsto do 2030.
Da bi ostvarila zacrtano, Srbija bi trebalo u narednih pet godina da smanji emisije za deset odsto. Od 2010. do 2023. smanjila je samo 3,4 odsto zbog čega je po oceni Fiskalnog saveta „malo verovatno“ da će ispuniti obavezu.

U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija u velikoj meri zaostaje sa zelenom tranzicijom, što je rezultat i grešaka, ali i manjka novca, smatra stručnjak za energetiku Željko Marković.

„O nekim stvarima se nije na vreme razmišljalo., ali Srbija nije imala šanse da sprovede zelenu tranziciju kao EU, gde su bogatije države i gde su privatni investitori ulagali u zelenu energiju“, kaže.

Šta su domaći CBAM i porez na ugljenik?

Krajem novembra 2025, Skupština Srbije usvojila je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kojim se uvodi namet za najveće emitere.

U poređenju sa EU, porez od četiri evra po toni CO2 jeste nizak, ali nije bilo prostora da bude veći jer industrije godinama nisu radile na dekarbonizaciji, kaže Slobodan Krstović.

On, međutim, očekuje da će domaći porez na ugljenik iz godine u godinu rasti.

NALED, ali i pojedine nevladine organizacije, naglasili su da bi novac od ovog poreza trebalo da ide u poseban fond iz koga bi se finansirali zeleni projekti, umesto u jedinstveni državni budžet.

U početnoj fazi, fiskalni efekat ovog poreza biće ograničen – svega nekoliko milijardi dinara godišnje, ocenio je Fiskalni savet.

smog u Beogradu — Zagađen vazduh u Srbiji postaje poseban problem zimi

Poslanici su u novembru usvojili i Zakon o porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda, po uzoru na evropski CBAM.

To znači da će uvoznici plaćati taksu na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma, kako domaći proizvođači ne bi bili u nepovoljnom položaju.

„Važno je da imamo nacionalni CBAM, moramo da zaštitimo domaće tržište“, kaže Krstović.

Napominje i da moraju da se uspostave jedinstvene procene koliko je gasova emitovano tokom nastanka jednog proizvoda, što utiče na iznos takse.

U zakonu je sada dato takvo rešenje, „da neko može iz Kine da nam pošalje robu i kaže ugradili smo toliko i toliko CO2 u tonu ovog proizvoda.

„Domaća privreda traži da tu procenu utvrđuju verifikatori EU, da budu sigurni u prikaz stvarnih emisija“, objašnjava Krstović.

Pogledajte video: Život pored termoelektrane u Tuzli „napuniš 50 i umreš“

Šta čeka EPS?

Srbija je prošle godine emitovala nešto više od 60 miliona tona gasova staklene bašte, a termoelektrane su bile odgovorne za gotovo polovinu te brojke, prenela je klima101.

EPS neće plaćati četiri evra po toni na svu količinu gasova koje emituje, već na onu koja prevazilazi preporučene vrednosti.

Takođe će imati i pravo na oslobađanje od dela domaćeg poreza, ako bude ulagao u zelene projekte.

Mnogo veći teret biće evropski CBAM na električnu energiju proizvedenu u Srbiji koja se izveze u EU.

Ovaj iznos neće plaćati sam EPS, već uvoznici srpske struje, ali će učiniti EPS-ov proizvod nekonkurentnim na tržištu, procenjuje Fiskalni savet.

Troškovi uvođenja evropskog CBAM-a za sektor električne energije biće oko 180 miliona evra u 2026. godini, procenio je Fiskalni savet pre donošenja domaćeg zakona o porezu na emisije.

Željko Marković veruje da EPS neće u velikoj meri biti pogođen novim nametima jer više uvozi nego što izvozi.

„EPS će uspeti da plasira viškove struje u zemlje u okruženju koje nisu članice EU i nisu uvele takse za uvoz električne energije, kao što nije ni Srbija“, kaže.

Pogledajte video: Kako napraviti kućni aparat za merenje kvaliteta vazduha

Šta čeka druge industrije?

Za razliku od elektroprivrede, druge industrije koje u proizvodnji stvaraju veliku količinu ugljen dioksida neće odmah plaćati za sve što emituju, već postepeno do 2034, objašnjava Slobodan Krstović.

Trošak koјi će CBAM nametnuti izvozu Srbiјe imaće veliki rast, sa 46 miliona evra u 2026, na od 150 do 200 miliona evra u 2030. godini, procenjuje Fiskalni savet.

Biće pogođeni proizvodnja aluminijuma, čelika, gvožđa, cementa i veštačkog đubriva.

Ovi sektori godišnje izvezu u EU robu u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra, što čini osam odsto ukupnog robnog izvoza Srbiјe u Evropsku uniju.

Takođe, iz njih dolaze proizvodi za velike sektore poput građevinarstva i poljoprivrede.

To su sve razlozi zbog koјih njihovo poslovanje ne bi smelo da se ugrožava, navodi Fiskalni savet.

Krstović kaže da je industriji potrebna pomoć države, ali u vidu donošenja propisa koji bi im olakšali zeleno poslovanje.

Bez izmene propisa, proizvođači zaista ne mogu da smanjuju emisije, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk