Zašto davaoci sperme imaju stotine dece

Neki muškarci doniranjem sperme dobiju izuzetno veliki broj potomaka. BBC je pisao o muškarcu čija sperma je sadržala genetsku mutaciju koja drastično povećava rizik od razvoja raka kod neke dece koja su začeta njegovom spermom.

Jedan od najupečatljivijih nalaza istrage bio je podatak da je njegova sperma poslata u 14 zemalja i da je upotrebljena za začeće najmanje 197 dece.

Ovo otkriće pružilo je redak uvid u razmere industrije davanja sperme.

Donirana sperma omogućava ženama da postanu majke u situacijama u kojima to inače ne bi bilo moguće – ako je partner neplodan, ako su u istopolnoj vezi ili ako odluče na budu samohrane majke.

Zadovoljavanje te potrebe je preraslo u veliki biznis.

Procenjuje da će do 2033. godine vrednost ovog tržišta u Evropi biti oko 2,3 milijarde evra, a Danska će biti najveći izvoznik sperme.

Dakle, zašto neki davaoci postaju očevi toliko velikog broja dece, zbog čega je danska, odnosno takozvana „vikinška sperma“ toliko tražena i da li je potrebno uvesti stroža pravila u oblast doniranja i upotrebe ove sperme?

Većina muškaraca nema ‘dovoljno dobru’ spermu

Ako ste muškarac koji ovo čita, žao nam je što moramo da vam saopštimo da kvalitet vaše sperme verovatno nije dovoljno dobar da budete davalac.

Naime, manje od pet odsto dobrovoljnih davalaca sperme ispuni kriterijume.

Prvo je potrebno da vaš uzorak sadrži dovoljan ukupan broj spermatozoida, a zatim sledi provera njihove pokretljivosti, kao i morfologije, odnosno oblika spermatozoida koji je ključan za plodnost.

Sperma se dodatno ispituje da se proveri da li može da preživi zamrzavanje i dugotrajno čuvanje u banci sperme.

Možete da budete potpuno plodni, da imati šestoro dece, ali da ne ispunjavate uslove da budete davalac.

Pravila se razlikuju od zemlje do zemlje.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, neki od uslova su da davalac mora da bude relativno mlad, starosti između 18 i 45 godina, da nema infekcije poput HIV-a i gonoreje; i da ne nosi mutacije koje izazivaju genetska oboljenja, kao što su cistična fibroza (najviše remeti funkciju disanja, ali uzrokuje i poremećaje funkcije pankreasa, jetre i creva), spinalna mišićna atrofija i srpasta anemija (oboljenje krvi kod koga se crvena krvna zrnca abnormalno razvijaju i ne mogu efikasno da prenose kiseonik putem krvi kroz telo).

Sve ovo znači da je broj ljudi koji na kraju ispune uslove za davaoca sperme veoma mali.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, polovina donirane sperme se uvozi.

Međutim, zbog biologije, mali broj davalaca sperme može da ima veliki broj potomaka.

Za oplodnju jajne ćelije potreban je samo jedan spermatozoid, ali u svakoj ejakulaciji ima desetine miliona spermatozoida.

Muškarci koji doniraju spermu odlaze u kliniku jednom ili dva puta nedeljno, i to tokom više meseci.

Zbog nestašice, donirana sperma postala je „dragocena roba“ i „banke sperme i klinike za lečenje neplodnosti maksimalno koriste dostupne donore da zadovolje potražnju“, objašnjava Sara Norkros, direktorka Obrazovnog fonda Progresa, dobrotvorne organizacije za podršku ljudima koji imaju problem plodnosti.

Sperma nekih davalaca je traženija od druge

U tom malom krugu davalaca, sperma nekih muškaraca je jednostavno traženija.

Davaoci se ne biraju nasumično.

Taj postupak je sličan surovosti aplikacija za upoznavanje, jer neki muškarci dobijaju mnogo više „poklapanja“ od drugih.

U zavisnosti od pravila banke sperme, moguće je pogledati fotografije davalaca, poslušati njihov glas, saznati čime se bave – da li su inženjeri ili umetnici – kao i njihovu visinu, težinu, i još neke druge podatke.

„Ako se davaoci zovu Sven, imaju plavu kosu, visoki su 193 centimetra, bave se sportom, sviraju violinu, i govore sedam jezika – jasno je da su mnogo privlačniji izbor od donora koji izgleda kao ja“, kaže stručnjak za mušku plodnost, profesor Alan Pejsi, koji je ranije vodio banku sperme u Šefildu, u Engleskoj.

„U suštini, izbor davalaca se svodi na razvrstavanje u dve grupe – da/može i ne“.

Kako je sperma „vikinga“ osvojila svet

U Danskoj se nalaze neke od najvećih banaka sperme na svetu i stekla je ugled kao zemlja koja proizvodi takozvane „vikinške bebe“.

Ole Šu, 71-godišnji osnivač banke sperme Cryos International, u kojoj bočica sperme od 0,5 mililitara košta između 100 i više od 1.000 evra, kaže da je kultura davanja sperme u Danskoj znatno drugačija nego u drugim zemljama.

„Naše društvo je kao velika porodica“, kaže on.

„Manje je tabua oko ovih pitanja, a mi smo altruistično društvo, jer mnogi donori sperme su takođe dobrovoljni davaoci krvi“.

Upravo je to, kaže Šu, omogućilo Danskoj da postane „jedna od retkih zemalja koje izvoze spermu“.

On tvrdi da je danska sperma tražena i zbog genetike.

Za BBC kaže da su „danski geni za plave oči i plavu kosu“ recesivni, što znači da te osobine moraju da imaju oba roditelja da bi se ispoljile kod deteta.

Zbog toga osobine majke, poput tamne kose, „mogu da budu dominantne kod deteta koje se rodi“, objašnjava Šu.

Dodaje da doniranu spermu uglavnom traže „žene koju nemaju partnera, visokoobrazovane, u tridesetim godinama koje su se usredsredile na karijeru i prekasno su počele da planiraju osnivanje porodice“.

Te žene danas podnose oko 60 odsto zahteva za doniranom spermom.

• Blizu 200 dece začeto spermom davaoca sa genetskom mutacijom koja izaziva rak
• Bebe začete genetskim materijalom troje ljudi rođene bez naslednih bolesti
• Nada, panika i tuga: Moja devetogodišnja borba da dobijem bebu

Prenos sperme preko granica

Jedan od predmeta istrage o davaocu sperme, čiji nalazi su objavljeni ove nedelje, bilo je kako je sperma istog muškarca prikupljena u Evropskoj banci sperme u Danskoj, dospela u 67 klinika za lečenje neplodnosti u 14 zemalja.

Svaka država ima sopstvena pravila o tome koliko puta sperma jednog davaoca može da se koristi.

U nekim slučajevima ograničenja se odnose na ukupan broj dece, a u drugim na maksimalan broj majki (tako da svaka porodica može da ima onoliko genetski povezane dece koliko želi).

Prvobitni razlog za uvođenje ovakvih ograničenja bio je da se spreči da se deca koja su polubraća i polusestre a ne znaju da su u srodstvu, upoznaju, stupe u vezu i začnu potomstvo.

Međutim, ne postoji pravilom kojim se sprečava da se sperma istog davaoca koristi, na primer, u Italiji i Španiji, a zatim i u Holandiji i Belgiji, sve dok se poštuju propisi u svakoj pojedinačnoj zemlji.

Zbog toga isti davalac sperme može, potpuno zakonito, da postane otac velikog broja dece, iako sam muškarac često nije svestan te činjenice.

„Mnogi koji koriste spermu, ali i sami davaoci, ne znaju da sperma istog donora može sasvim zakonito da se koristi u mnogo različitih zemalja, i to bi trebalo da se podrobnije pojasni“, kaže Sara Norkros.

Dodaje da bi bilo „razumno“ smanjiti broj dece koju jedan davalac može da ima.

Posle istrage o davaocu sperme koji je preneo gen povezan sa razvojem raka kod neke od 197 dece koja su začeta njegovom spermom, zvaničnici u Belgiji pozvali su Evropsku komisiju da uspostavi registar donora sperme za celu Evropu da bi se pratio njen „protok“ preko granica.

Zamenik predsednika vlade Belgije Frank Vandenbruk rekao je da industrija liči na „Divlji zapad“ i da je „prvobitna misija da se ljudima omogući da zasnuju porodicu pretvorena u pravi biznis“.

Evropsko društvo za humanu reprodukciju i embriologiju takođe je predložilo da se broj porodica po davaocu ograniči na 50 u svim zemljama Evropske unije (EU).

Međutim takav sistem bi ipak omogućio da se spermom jednog davaoca začne više od 100 beba, ukoliko porodice žele dvoje ili više dece.

Takođe je izražena zabrinutost zbog mogućih posledica po decu začetu doniranom spermom.

Neka od njih neće imati problem sa tim, ali druga bi mogla da budu duboko uznemirena kada saznaju da su začeta doniranom spermom i da imaju stotine polubraće i polusestara.

Isto važi i za same donore, koji često ne znaju da je njihova sperma toliko mnogo puta upotrebljena.

Ovi rizic su dodatno uvećani zbog lako dostupnih DNK testova o poreklu, kao i društvenih mreža, preko kojih ljudi mogu da traže njihovu decu, braću i sestre ili samog donora.

U UK-u je ukinuta anonimnost donora sperme, i uspostavljen je i zvaničan postupak za obaveštavanje dece o identitetu njihovog biološkog oca.

Ole Šu iz banke sperme Cryos International smatra da bi dodatna ograničenja u vezi sa doniranjem sperme samo navela porodice da se „okrenu privatnom, potpuno neregulisanom tržištu“.

Dr Džon Eplbi, stučnjak za medicinsku etiku na Univerzitetu u Lankasteru u Engleskoj, kaže da posledice ovako široke upotrebe donirane sperme predstavljaju „ogromno“ minsko polje za etiku.

Ističe da postoje pitanja identiteta, privatnosti, pristanka, dostojanstva, i mnoga druga, zbog čega je potrebno delikatno „balansiranje“ između potreba obe strane.

Dr Eplbi dodaje da ova industrija ima „odgovornost da kontroliše koliko puta se koristi sperma jednog donora“, ali i da bi postizanje dogovora o međunarodnim pravilima nesumnjivo bio „veoma težak“ zadatak.

On ističe da bi uspostavljanje svetskog registra donora sperme, koje je predloženo, takođe pokrenulo mnoga „etička i pravna pitanja“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

More weekend reads

• Holandski davalac sperme ima 550 dece, sud mu naredio da prestane
• Vantelesna oplodnja – ko i kako može da se prijavi na sajtu eUprava
• Koji je stav verskih zajednica u Srbiji o vantelesnoj oplodnji