Zašto se stalno budim u tri ujutru
Da li ste se nekada probudili usred noći i mučili da ponovo zaspite?
Na internetu mogu da se pronađu različita objašnjenja za buđenje oko dva ili tri sata posle ponoći – od stresa i hormona, preko duhovnih razloga, pa sve do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Međutim, iako se o ovoj temi često razgovara, stručnjaci za poremećaje spavanja ističu da buđenje tokom noći nije neuobičajena pojava.
„Uče nas da nam je potreban određen broj sati neprekidnog sna.
„Međutim, ono što znamo iz medicine spavanja jeste da je buđenje tokom noći sasvim uobičajeno“, kaže Stefani Romiševski, stručnjakinja za fiziologiju spavanja i direktorka klinike Sleepyhead u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
San se odvija kroz cikluse koji se ponavljaju na otprilike svakih 90 minuta, pri čemu se smenjuju faze lakog i dubokog sna.
Istraživači kažu da se zdravi odrasli ljudi tokom noći probude između dva i četiri puta.
U većini slučajeva ta buđenja traju svega nekoliko sekundi, pa se mnogi uopšte ni ne sećaju da su se probudili.
U prvoj polovini noći preovlađuje dubok san, dok pred jutro san postaje lakši, zbog čega i najmanje spoljašnje smetnje mogu da vas probude.
Zbog toga mnogi postaju svesni buđenja upravo u ranim jutarnjim satima, jer se ona poklapaju sa fazom lakšeg sna.
„Ako na spavanje obično idete oko 22 ili 23 časa, onda taj period između dva i tri sata posle ponoći često predstavlja ključan trenutak za organizam.
„Do tada je najveći deo faze dubokog sna već završen“, objašnjava dr Rišab Verma, psihijatar u klinici RV Mind u Mumbaju, u Indiji.
Problem nastaje kada se čovek potpuno razbudi i mozak počne da razmišlja kako ne može ponovo da zaspi, kažu stručnjaci.
Zašto neki ljudi ne mogu ponovo da se uspavaju?
U drugoj polovini noći organizam postepeno počinje da se priprema za naredni dan.
U tom periodu, nivo kortizola, hormona koji doprinosi budnosti, počinje postepeno da raste.
U normalnim okolnostima, taj proces prolazi neprimećeno.
Međutim, ako mozak počne da povezuje noćna buđenja sa brigom, to može da uzrokuje nagli skok nivoa kortizola, što dodatno otežava uspavljivanje.
„Čim postanete svesni da ste budni, pokreće se čitav proces.
„Odjednom budnost povezujete sa nečim negativnim, a zatim se javlja snažna želja da ponovo utonete u san“, kaže Romiševski.
„Što više sebi stvarate pritisak da morate da zaspite i što više pažnje usmeravate na san, veća je verovatnoća da ćete ga zapravo oterati“, dodaje ona.
Međutim, kod ljudi koji su anksiozni ili pod stalnim stresom, nivo kortizola može već da bude povišen.
U takvim slučajevima, ono što bi inače predstavljalo normalan porast ovog hormona može da deluje kao svojevrsni signal za uzbunu i da poremeti san.
Pogledajte video: Može li vojnički metod da vas uspava za dva minuta
Situaciju dodatno otežava što mnogi ljudi upravo u ranim jutarnjim satima imaju iracionalne misli.
Stručnjaci objašnjavaju da su tokom faza lakšeg sna emocionalni centri u mozgu aktivniji, dok su delovi mozga zaduženi za logičko razmišljanje i rešavanje problema manje aktivni.
„Zato se često kaže ljudima, naročito roditeljima koji pate od neispavanosti da ne shvataju ozbiljno ništa što jedno drugom kažu između ponoći i šest sati ujutru, jer će reći neverovatne i iracionalne stvari“, kaže Romiševski.
Određena zdravstvena stanja, kao što su apneja u snu, sindrom nemirnih nogu i poremećaj rada štitne žlezde, takođe mogu da otežaju ljudima da se ponovo uspavaju.
Na kvalitet sna utiču i životne navike.
Obilni i teški večernji obroci, kao i prekomeran unos šećera i kofeina pri kraju dana mogu da poremete prirodne signale kojima organizam reguliše san.
Poseban problem je konzumiranje alkohola.
„Alkohol može da pomogne da brzo zaspite, ali u naredna tri do četiri sata, dok ga jetra razgrađuje, on počinje da deluje poput stimulansa.
„Tada prekida san, naročito u periodu kada bi trebalo da pređete u lakši jutarnji san“, objašnjava Prašant Makiđa, neurolog u bolnici Wockhardt u Mumbaju.
Zašto žene češće imaju prekide sna?
Žene mogu da budu podložnije poremećajima spavanja, a istraživanja pokazuju da se tokom noći bude češće od muškaraca.
Iako u proseku provode nešto više vremena u fazi dubokog sna nego muškarci, studije pokazuju da su žene podložnije poremećajima spavanja.
Jedan od razloga su hormonske promene povezane sa menstrualnim ciklusom, trudnoćom i menopauzom.
Međutim, Stefani Romiševski naglašava da društveni pritisci, kojima se posvećuje znatno manje pažnje, sami po sebi mogu ozbiljno da poremete san žena.
„Danas su mnoge žene glavne hraniteljke porodice, ali se ipak podrazumeva da treba da brinu o deci i drugim članovima porodice… i dalje pokušavaju da nose taj nevidljivi teret obaveza“, kaže ona.
Mnoge žene takođe svesno odlažu odlazak na spavanje jer im je veče često jedini deo dana kada mogu da se opuste i posvete sebi posle poslovnih i porodičnih obaveza.
„Kao stručnjakinji za poremećaje spavanja, najveći problem mi je to što mnoge žene jednostavno nemaju vremena da urade ono što od njih tražim“, dodaje Romiševski.
- ‘Budim se umorna’: Zašto neki ljudi ne mogu da se naspavaju
- Da li je bezbedan sleepmaxxing, novi viralni trend koji obećava dobar san
- Kako da pobedite nesanicu
Kako ponovo zaspati?
Stručnjaci naglašavaju da cilj ne bi trebalo da bude potpuno sprečavanje buđenja tokom noći, već usvajanje zdravih navika koje će doprineti da ti prekidi sna budu kraći i manje upečatljivi i da se lakše ponovo zaspi.
Pažnju ne treba usmeravati isključivo na večernju rutinu, jer najzdravije navike koje doprinose kvalitetnom snu zapravo počinju ujutru, odmah posle buđenja, kažu stručnjaci.
Buđenje u približno isto vreme svakog dana, izlaganje dnevnoj svetlosti odmah po ustajanju iz kreveta i fizička aktivnost pomažu usklađivanju cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše cikluse sna i budnosti, i povećanju prirodne potreba organizma za snom uveče.
- „Zašto opet nisam zaspala“ – koje su posledice nekvalitetnog sna
- Koje su najbolje tehnike lucidnog sanjanja
- Dremka tokom dana je dobra za mozak, kaže istraživanje
Stručnjaci savetuju i da u krevet treba ići tek kada osetite umor i pospanost.
„Ako sami odredite vreme za spavanje i odete u krevet iako vam se ne spava, očekujete da se mozak umiri, ali on će učiniti upravo suprotno.
„On će ‘dodati gas’ jer mu se ne spava, a vi ste uklonili sve spoljašnje podsticaje“, objašnjava Romiševski.
Kada se tokom noći probudite, pokušajte da ne gledate na sat ili u mobilni telefon, jer kada vidite koliko vam je vremena preostalo za spavanje možete dodatno da se uznemirite.
Ako ste budni duže od 20 minuta, možda bi trebalo da ustanete, odete u drugu prostoriju i radite nešto pri prigušenom svetlu.
U krevet se vratite tek kada ponovo osetite pospanost.
Ako buđenja tokom noći postanu česta, traju dugo ili počnu da utiču na vaše raspoloženje, posao ili svakodnevni život, vreme je da potražite pomoć stručnjaka.
Ipak, stručnjaci smatraju da je najvažnije da ljudi promene način razmišljanja – da ne očekuju da savršeno spavaju, već da dozvole da se im se san prirodno prilagođava različitim životnim okolnostima.
„Pokušavajući da san dovedemo do savršenstva, zapravo ga sprečavamo da funkcioniše onako kako bi trebalo kada smo bolesni, kada se pomera sat i tokom trudnoće, menopauze i drugih hormonskih promena“, kaže Romiševski.
„Toliko nas je strah od lošeg sna da pokušavamo da od spavanja napravimo predstavu.“
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prijavite se na njuzleter
Svake subote šaljemo nekoliko priča. Bez spina. Bez propagande. Bez spama. Samo istina.
