Na čelo britanske obaveštajne službe MI6 prvi put u 116 godina dugoj istoriji doći će žena.

Blez Metrueli, koja se pridružila Tajnoj obaveštajnoj službi 1999. godine, biće 18. direktor organizacije, i preuzeće dužnost od Ručarda Mura kasnije ove godine.

Metrieli, koja je trenutno odgovorna za inovacije i tehnologiju u službi, rekla je da je „ponosna i počastvovana“ što joj je ponuđeno da vodi organizaciju.

Britanski premijer Kir Starmer nazvao je njeno imenovanje „istorijskim“ u vreme „kada rad naše obaveštajne službe nikada nije bio važniji“.

MI6 prikuplja obaveštajne informacije kako bi unapredio bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, sa ključnim ciljem da zaustavi terorizam, ometa delovanje neprijateljskih država i ojača sajber bezbednost.

Jedino je poznat identitet šefa službe, koji se često naziva „C”.

Metrueli, koja ima 47 godina, trenutno je generalna direktorka „Q”, i vodi odeljenje za tehnologiju i inovacije, čije je cilj da identitet agenata ostane tajna i da pronađe nove načine da izbegne neprijatelje poput Kine, odnosno biometrijski nadzor ove države.

„MI6 igra ključnu ulogu, zajedno sa MI5 i GCHQ (još jedna obaveštajna, bezbednosna i sajber agencija Velike Britanije), u očuvanju sigurnosti britanskog naroda i u promociji interesa Ujedinjenog Kraljevstva u inostranstvu“, rekla je Metrueli.

„Radujem se što ću nastaviti da radim zajedno sa hrabrim službenicima, agentima MI6 i mnogim međunarodnim partnerima.“

Metrueli, koja je studirala antropologiju na Univerzitetu Kembridž, prethodno je bila direktorka u MI5, domaćoj bezbednosnoj agenciji, i veći deo karijere radila je na Bliskom istoku i u Evropi.

Govoreći za londonski Telegraf u decembru 2021, dok je još bila u MI5, pod pseudonimom „direktor K”, rekla je da su pretnje po nacionalnu bezbednost UK „stvarne i raznovrsne”.

„Pretnje kojim se bavimo prevashodno se odnose na zaštitu vlade, zaštitu tajni, zaštitu naših ljudi, što znači suprotstavljanje atentatima, zaštitu ekonomije, osetljive tehnologije i ključnih saznanja”, rekla je.

„Aktivnost ruske države, a ne Rusija sama po sebi, i dalje pretnja”, rekla je ona tada i dodala da Kina „menja svet, što predstavlja neverovatne mogućnosti i pretnje po UK”.

Šta „C“ radi?

C je šef MI6, čije je zvanično ima Tajna obaveštajna služba, i odgovara ministru spoljnih poslova.
C je i u Zajedničkom obaveštajnom komitetu, sa šefovima drugih odeljenja i viših vladinih zvaničnika. Dobija obaveštajne izveštaje, analizira trenutnu situaciju i savetuje premijera.
Često se pogrešno misli da „C“ stoji umesto „chief“ (šef). Prva britanska špijunska agencija, koja se zvala Tajni biro, osnovana je 1900-ih. Predvodio ju je oficir Kraljevske mornarice, kapetan Mensfild Kaming. On je uvek potpisivao pisma sa „C” i taj kodni naziv je ostao.
Kaming je pisao zelenim mastilom. Do današnjeg dana ostalo je da je direktor MI6 jedina osoba u Vajtholu koja piše zeleno.
Da li C daje agentima „dozvolu za ubijanje“? Ne. To može da uradi ministar spoljnih poslova. Po Zakonu o bezbednosnim službama iz 1994, agent MI6 može da dobije dozvolu da uradi stvari koje bi inače bile nezakonite, između ostalog i upotrebu smrtonosne sile. Ali to je dug i komplikovan proces.

Organizacija koju će Blez Metrueli voditi suočava se sa mnogobrojnim, do sada nezabeleženim izazovima.

Ti izazovi dolaze pre svega iz Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje, koje blisko sarađuju kako bi potkopale ciljeve UK i Zapada širom sveta.

Postoje međutim i tehnički izazovi.

Uloga MI6 je da regrutuje agente koji bi ukrali tajne od britanskih neprijatelja, među kojima su i neprijateljske države, ali i grupe poput Al Kaide.

U doba ubrzanih digitalnih inovacija, MI6 mora da zadrži prednost u odnosu na protivnike, jer se sve više informacija danas prikuplja iz onlajn prostora i svemira.

Odlazeći šef Ričard Mur, zajedno sa tadašnjim šefom američke CIA, Vilijamom Burnsom, upozorio je da je svet pred „opasnošću kakva nije viđena od Hladnog rata“.

U tekstu za Fajnenšl tajms, njih dvojica su napisali da pored rata u Ukrajini, dve spoljne obaveštajne službe i dalje sarađuju na ometanju „sabotaža ruske obaveštajne službe“ širom Evrope.

Kao najveći bezbednosni i geopolitički izazov naveli su uspon Kine.

Istakli su i da su se „snažno“ zalagali za uzdržanost i deeskalaciju na Bliskom istoku.

Ričard Mur, koji će u jesen otići sa mesta direktora MI6 posle pet godina, rekao je da je „oduševljen istorijskim imenovanjem“ njegove koleginice.

„Blez je izuzetno uspešan obaveštajac i vođa, i jedna od naših perjanica u oblasti tehnologije“, kaže.

Dejvid Lemi, britanski ministar spoljnih poslova, kome će Metrueli odgovarati, rekao je da je ona „idealni” kandidat i da će osigurati da UK može da se suoči sa „globalnom nestabilnošću i bezbednosnim pretnjama“.

Odajući priznanje Ričardu Muru za njegovu službu i liderstvo, Lemi je rekao da je sa njim blisko sarađivao i zahvalio mu se na „dragocenom doprinosu unapređenju naše nacionalne bezbednosti i zaštiti britanske javnosti.“

I Kir Starmer se zahvalio Muru na njegovoj „posvećenoj službi“.

„Znam da će Blez nastaviti da pokazuje izvanredno liderstvo koje je potrebno za odbranu naše zemlje i bezbednost našeg naroda,“ dodao je.

Dodatno izveštavanje Holi Kol.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk