Životna sredina: Ljudi su i do sto puta „smrtonosniji“ od ajkula
Ljudi su poznati kao veliki predatori, ali prvi put su naučnici izračunali koliko ugrožavamo živote oko nas.
Eksploatišemo više od trećine svih divljih životinja zbog hrane, lekova ili ih držimo kao kućne ljubimce, a gotovo pola njihove populacije je u riziku od izumiranja, kažu naučnici.
To nas čini nekoliko stotina puta opasnijim od prirodnih predatora poput velike bele ajkule.
Naučnici upozoravaju na posledice po čitav ekosistem.
- Populacija divljih životinja se smanjila za dve trećine od 1970-ih, kažu naučnici
- Koje su ugrožene i ranjive životinjske vrste u Srbiji i kako ih zaštititi
- Ubijamo ih: Strašne fotografije ptica širom sveta koje žive u ljudskom otpadu
„Iznenadilo nas je koliko ugrožavamo životnu sredinu“, kaže Rob Kuki iz britanskog Centra za ekologiju i hidrologiju u Valngfordu, okruku Oksfordšir.
„Ljudi imaju raznolikost upotreba životinja, ali moramo da se okrenemo održivim odnosima između čoveka i prirode širom sveta.“
Istraživači su analizirali podatke o 50.000 različitih divljih sisara, ptica, reptila, vodozemaca i riba koje ljudi skupljaju i od njih prave hranu, lekove, odeću ili ih čuvaju kao kućne ljubimce.
Naučnici su došli do podatka da koristimo ili trgujemo 14.663 vrste, što je trećina svih kičmenjaka, a da je 39 odsto na putu ka istrebljenju.
Ljudi su i do 300 puta opasniji od nekih glavnih predatora poput velike bele ajkule, lava ili tigra.
Danas ljudi imaju veći uticaj na druge životinje na planeti nego ranije.
- Kakve veze imaju nestašica senfa i reptili koji menjaju pol sa klimatskim promenama
- Spas za beloglavog supa: Poništena građevinska dozvola za gradnju turističko-vizitorskog centra na Uvcu
- Zašto sve više naučnika protestuje zbog klimatskih promena
Ulazimo u Antropocenu, period u kome ljudska aktivnost ima najveći uticaj na klimu i životnu okolinu.
Ljudi pripitomljavaju sve veće vrste životinja, što i te kako oblikuje prirodu.
Istraživači upozoravaju da ukoliko se nastavi velika eksploatacije divljih životinja, ljudi će se suočiti sa „velikim posledicama po biodiverzitet i funkcionisanje ekosistema“.
Istraživanje je objavljeno u Nejčr Komjunikejšns.
Pratite Helen na Tviteru .
Pogledajte video: Zašto bele rode umiru u Mađarskoj
Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0