Žizel Peliko za BBC: Bila sam skrhana užasima, ali ne osećam bes

Žizel Peliko, žena koja se našla u središtu najvećeg suđenja za silovanje u Francuskoj, kaže za BBC da je bila „skrhana užasom“ po otkriću da ju je muž godinama drogirao i pozivao desetine muškaraca da je siluju dok je bila bez svesti.

„Nešto je eksplodiralo u meni“, kaže Peliko (73) govoreći o trenutku kad je shvatila razmere zločina njenog muža.

„Bilo je to kao cunami.“

U opširnom intervjuu pred objavljivanje njenih memoara, Oda životu, ona opisuje kako su telefonski razgovori sa njeno troje dece, kada im je saopštila šta je otkrila o njihovom ocu, bili verovatno najteže iskustvo njenog života.

‘Poniranje u pakao’

Ona se priseća trenutka kad je odlučila da se odrekne zakonskog prava na anonimnost i kako nikad nije zažalila zbog te odluke.

Takođe otkriva kako još uvek ima pitanja bez odgovora koja želi da postavi njenom sada već bivšem mužu, čoveku koga zove „gospodin Peliko“, u zatvoru, gde služi 20-godišnju kaznu.

Upozorenje: Ovaj članak sadrži svedočanstva o silovanju i seksualnom napadu

Hotel de Vil u centru Pariza, sa oslikanima tavanicama i drvenarijom od skupog drveta, u potpunoj je suprotnosti sa sumornom sudnicom u kojoj je Peliko bila poslednji put viđena u javnosti, tokom četvoromesečnog suđenja koje je potreslo Francusku.

Ona opisuje trenutak koji je obeležio početak onoga što opisuje kao „poniranje u pakao“.

Pratila je muža Dominika Pelikoa u policijsku stanicu blizu njihovog doma u Mazanu, u južnoj Francuskoj.

Bio je pozvan zbog snimanja krišom ispod suknji žena u supermarketu.

Jedan policajac je odveo Peliko na stranu i počeo da joj postavlja sve direktnija pitanja.

Kakav čovek je njen muž?

Sjajan, odgovorila je ona.

Da li su učestvovali u svingeraju?

Ne, naravno da ne, protestovala je.

„Rekao mi je: ‘Pokazaću vam nešto što vam se neće dopasti.’ Nisam odmah shvatila šta je u pitanju.“

Policajac joj je pokazao dve fotografije beživotne žene na krevetu.

Bile su to dve od hiljade fotografija i snimaka koje je napravio njen muž dok je bila drogirana.

„Nisam prepoznala samu sebe“, kaže ona.

„Ta žena je ležala na krevetu kao da je mrtva. Oko nje su bili muškarci. Nisam shvatala ko su. Nisam ih poznavala. Nikad ih nisam srela.“

• Slučaj Žizel Peliko: Od „ljubavi na prvi pogled“ do zločina koji je šokirao svet
• Žizel Peliko, žena koja je odlučila da stoji uspravno
• Koliko je slučaj Žizel Peliko promenio Francusku

Zastaje, igrajući se sa naočarima za čitanje sa crvenim okvirom.

Dok prepričava šok koji ju je obuzeo, glas joj se stišava, ali nikad ne posustaje.

Policija je saopštila Peliko da su je iznova i iznova silovale desetine muškaraca.

Iako je njen muž snimao, označavao i uredno katalogizovao snimke silovanja na hard disku, mnogi od muškaraca nisu mogli biti identifikovani.

Policija ju je savetovala da ne ostaje sama nakon što joj je saopštena ova vest.

Otišla je kući u magnovenju i pozvala prijateljicu.

„Rekla sam joj: ‘Dominik je u pritvoru zato što me je silovao i davao da me siluju.’ Tad sam prvi put upotrebila reč silovanje. Posle pet sati saslušanja, nazvala sam Pelikoov zločin pravim imenom.“

‘Čula sam ćerkin vrisak. Bio je gotovo neljudski’

Njeno troje odrasle dece, David, Karolina i Florijan, takođe su morali da saznaju šta je njihov otac uradio.

„Bila sam savršeno svesna da će to biti izuzetno teško za moju decu“, kaže Peliko.

Ona sada smatra da su ta tri telefonska poziva bila nešto najteže što je morala da uradi u životu.

Priseća se Karolinine reakcije: „Čula sam ćerku kako vrišti. Bio je gotovo neljudski, taj njen vrisak.“

Seća se kako je David, njeno najstarije dete, bio u stanju šoka, a Florijan, najmlađi, odmah je pitao kako je ona.

„Shvatili su da sam sama i da bih mogla uraditi nešto glupo. I za njih je to bilo kao eksplozija.“

Njena deca su otputovala narednog dana da budu sa njom u Mazanu.

Svo troje su u međuvremenu govorili o tome kako su uništili ili izbacili porodičnu imovinu, od nameštaja do foto-albuma, u pokušaju da izbrišu očevo postojanje.

Njihova majka je stajala po strani i gledala.

„Govorila sam sebi da je moj život uništen, da mi nije preostalo ništa sem moje dece.“

Od Davidovog rođenja, kad je Peliko bila u ranim dvadesetim, njena deca su bila najvažnija u njenom životu.

Majčinstvo je postalo način da ostavi za sobom detinjstvo obeleženo tugom.

„Izgubila sam majku kao veoma mlada, i brata i oca“, priseća se ona.

„I zato sam morala da izgradim ispočetka sve što sam izgubila.“

U intervjuu, Peliko govori o njenim voljenim roditeljima, čiji je brak veoma uticao na njen doživljaj ljubavi.

Imala je devet godina kad je njena majka umrla od raka, što je gurnulo njenog oca i porodicu u žalost od koje se nikada do kraja nisu oporavili.

Susret sa Dominikom Pelikoom, sa 19 godina, zgodnim i jednako obeleženim teškim odrastanjem, pružio joj je priliku da krene ispočetka.

Venčali su se 1973. godine.

„Bili smo jako zaljubljeni jedno u drugo i prepustili smo se životu. I zasnovali smo porodicu, zato što mi je to bio glavni cilj“, priseća se ona sigurnim glasom.

Nepojmljiva izdaja

Peliko je 2011. godine počela da pati od gubitaka pamćenja.

Pripisala ih je neurološkim problemima, ali je takođe patila od stalnih ginekoloških problema.

Kasnije je dokazano da su ih izazvali sedativi koji su joj davani i neznanci koji su dolazili da je siluju više puta nedeljno.

Išla je kod velikog broja lekara.

Njen muž je bio uz nju tokom tih pregleda koji nisu dali nikakve zaključke.

Bio je takođe prisutan svakog jutra posle noćnih napastvovanja.

„Bilo je nepojmljivo da je ovaj čovek koji je delio sa mnom život mogao da počini te užase“, kaže Peliko.

„Ustala bih i doručkovala, a on bi me gledao u oči. I ne znam kako je mogao da me izdaje svih tih godina.“

Kasnije će saznati da joj je, uz droge, njen muž davao jake lekove za opuštanje mišića, da narednog dana ne bi osećala bol od onoga kroz šta joj je prolazilo telo.

Ona sada veruje da je njeno zlostavljano telo bilo blizu toga da se preda i da je u njen život bio ugrožen.

„Teško mi je da prihvatim da nije imao milosti“, kaže ona.

Ovo otkriće je ostavilo traga na čitavoj porodici, kaže Peliko.

„Pogrešno je pomisliti da jedna takva tragedija zbližava porodicu. Bilo nam je potrebno mnogo vremena da se oporavimo.“

Njena ćerka Karolina je posebno bila osuđena na „trajnu patnju“, kaže ona, budući da su na laptopu njenog oca bile pronađene njene slike kako spava u donjem vešu.

„Incestuozno svetlo koje je bacio na vlastitu ćerku, za mene je to bilo potpuno nepodnošljivo.“

Bivši muž Žizel Peliko davao je kontradiktorna objašnjenja za te fotografije.

Karolina je ubeđena da je on i nju drogirao i silovao, ali nedostatak dodatnih dokaza znači da nikada nije bio krivično gonjen za to.

Odnosi između majke i ćerke bili su napeti tokom suđenja, a Karolina je izjavljivala da se oseća kao „zaboravljena žrtva“.

U različitim trenucima, i pre i posle suđenja, Žizel Peliko je gubila kontakt sa nekim od dece.

„Karolini je trebalo vremena, zato što je ispunjena mržnjom i besom, osećanjima koja ja nemam“, kaže Peliko.

„Ne osećam ni mržnju ni bes. Osećala sam se izdano i zgroženo Pelikoom, ali takva sam ja.“

Peliko kaže da ona i njena ćerka sada obnavljaju odnos.

„Obema nam je trebalo vremena da nađemo vlastiti put. Danas se trudimo da donesemo jedna drugoj mir i nadam se da se nalazimo na pravom putu ka isceljenju.“

Nova otkrića

Sledila su otkrića za otkrićem.

Policija je 2022. godine obavestila Žizel Peliko da je njen muž priznao pokušaj silovanja jedne mlade žene.

Takođe se našao pod istragom za ubistvo 23-godišnje agentkinje za nekretnine u Parizu 1991. godine, što je optužba koju on negira.

Svest o tome da bi njen muž mogao da bude i ubica, pored toga što je serijski silovatelj, previše je za Peliko.

„Usuđujem se da se nadam da nije počinilac ovog gnusnog zločina, zato što bi to značilo još jedno poniranje u pakao, i za mene i za moju decu.“

Dok je istraga bila u toku, ona se preselila na mirno Il de Re, malo ostrvo uz francusku obalu na Atlantiku.

„Zaista sam želela da ostanem u senci“, kaže ona.

„Apsolutno nisam želela da bilo ko zna ko sam.“

Kao što je slučaj sa svim žrtvama silovanja u Francuskoj, Peliko je imala pravo na suđenje iza zatvorenih vrata – potpunu anonimnost, bez medija.

Opirala se predlogu ćerke da ima otvoreno suđenje, zabrinuta da će to zacementirati njen status žrtve gnusnog zločina.

A onda, dok je šetala plažom, četiri meseca pre početka suđenja, nešto u njoj se promenilo.

Zatvoreno suđenje bi značilo da će muškarci kojima se sudi takođe imati koristi od te anonimnosti, shvatila je.

Štaviše, biće u ogromnoj manjini, 51 muškarac i 40 advokata protiv nje, njenog malog tima odbrane i njene dece.

‘Ako sam ja uspela ovo da uradim, onda mogu sve žrtve’

„Nosila sam ovu sramotu više od četiri godine“, kaže Peliko.

„I osećala sam da je to kao dvostruka kazna za žrtve i patnju koju smo sami sebi nanosili.“

Njeni advokati su joj dali nedelju dana da odluči da li zaista želi da otvori suđenje za javnost i medije.

Bila joj je potrebna samo jedna noć.

„Narednog jutra sam znala“, kaže ona.

Bila je to izuzetna odluka.

„Nikad nisam zažalila zbog te odluke, niti jednom“, kaže ona.

„Bila je to takođe poruka za sve žrtve koje se ne usuđuju da urade isto… Moglo je da im da deo snage koju sam pronašla u sebi.

„Zato što“, kaže ona bez oklevanja, „mi u sebi imamo snagu koju ni ne podozrevamo. I ako sam ja mogla da uradim ovo, sve žrtve mogu takođe. Ubeđena sam u to.“

Suđenje Peliko eksplodiralo je 2024. godine pred očima Francuske i čitavog sveta.

Sposobnost Žizel Peliko da dozvoli da se vidi izopačenost kojoj je bila izložena, „prljavštini“, kako je iznova naziva, svedočanstvo je njene otpornosti.

Svaki dan je držala glavu visoko dok je ulazila u sudnicu u Avinjonu.

Mnoge žene okupljale se ispred da joj iskaže podršku i ona bi ih pozdravljala blagim klimanjem glave i sa rukom na srcu.

Okružena desetinama kamera, Peliko kaže da su joj one davale „neverovatnu snagu“.

„Što se mene tiče, ublažavale su ono što se dešavalo u sudnici“, kaže ona.

„Da sam bila sama, mislim da bi mi bilo teško.“

Čak se i kraljica Kamila obratila iz Velike Britanije da iskaže divljenje u ličnom pismu, koje ju je iznenadilo.

„Bila sam dirnuta i veoma počastvovana… Zahvalna sam joj“, kaže ona.

„Hvala vam što ste toliko hrabri“, kaže jedna žena.

„Ovde smo da vas podržimo! Život je prelep, madam!“, kaže druga.

Dok se jedno ozareno lice smenjuje za drugim, Peliko, prvi put, briše suzu.

„To me beskrajno dirne, zato što su to lica koja sam sretala tokom suđenja“, kaže ona.

„Videla sam ih kako postavljaju plakate, videla sam njihove kolaže, videla sam njihove transparente.“

„Bili su istinski izuzetni“, smeška se ona.

U sudnici, Peliko i njena porodica su sedeli slušajući skoro četiri meseca uvijene insinuacije i otvorene optužbe za saučešće, i od optuženika i od njihovih advokata.

„Prolazite kroz pakao u sudnici. Zaista ste poniženi“, kaže ona.

U to vreme ju je to navelo da nazove ono što se dešava „kukavičkim suđenjem“.

I sada, dok se priseća tih trenutka, glas joj se blago povisi.

„Nisu želeli da prihvate odgovornost za ono što su uradili“, kaže ona za 50 muškaraca kojima je njen muž dozvolio da je zlostavljaju.

Ona smatra da se oni ponašaju kao da su počinili sitan zločin i odbijaju da prihvate da je mogla da ne da pristanak.

„Potom bi bio prikazan snimak koji potvrđuje istinu“, kaže on.

„Videli bismo muškarca koji me siluje. Bila bi mu ponovo postavljena ta ista pitanja i on bi odgovorio: ‘Ne, nisam je silovao, nisam imao nameru da je silujem.’

„I šta bi trebalo da uradimo?“, pita se ona naglas, ogorčeno.

„Mislim da što se njih tiče, oni nisu mogli da me siluju, zato što je gospodin Peliko bio pristan i on je dao pristanak. Stoga, oni to nisu smatrali silovanjem“, zaključuje ona.

Taj argument je odbacilo sedmoro sudija koje je vodilo slučaj.

Svi optuženici su proglašeni krivim.

Njen bivši muž (njihov razvod je bio zaključen nedugo pre početka suđenja) dobio je maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

Drugih 50 muškaraca je osuđeno na zatvorske kazne između pet i 15 godina.

Obnavljanje života

Dok Peliko govori, visoki udovac sa naočarima po imenu Žan-Lup posmatra diskretno sa strane.

Upoznala ga je na Il de Re 2023. godine.

„Imali smo neverovatne sreće“, kaže ona, odmerenim i toplim glasom.

„Zaljubili smo se kao tinejdžeri, kad nijedno od nas to nije očekivalo.“

Oni su par od tada.

„Život je doveo pred mene muškarca koji ima iste vrednosti, iste principe kao ja, i koji je takođe prošao kroz svakakve nedaće u životu.“

„Kao što vidite“, dodaje ona, glave nagnute na jednu stranu, „život uvek donosi prelepa iznenađenja. Uneo nam je mnogo boje u naše živote.“

Prošlo je skoro šest godina otkako su Žizel Peliko bile pokazane fotografije žene koja je delovala „mrtvo“.

Pitanje zašto ju je njen muž izlagao godinama zlostavljanja i dalje se nadvija nad sve.

Dominik Peliko je priznao na sudu da je želeo da „pokori nesalomivu ženu“.

„Voleo bi da sam učestvovala u svingerajskim sesijama, a ja sam uvek odbijala zato što imam osećaj pristojnosti“, kaže on.

„Mislim da je našao način kako da to zaobiđe pokorivši me.“

Ali kako je došao do toga da uradi ono što je uradio sasvim je drugo pitanje.

„Mogla bih to da se pitam ostatak života“, kaže ona.

Peliko kaže da namerava da ga poseti u zatvoru i da ga pita šta je uradio sa njihovom ćerkom Karolinom i u vezi sa slučajem ubistva sa kojim je povezan.

„Moram da ga sretnem da dobijem te odgovore. Ne znam da li ću to uraditi, ali moram da ga pogledam pravo u oči.“

U međuvremenu, obnova njenog života se nastavlja.

„Zaceljujem se“, kaže.

Ona se opire ideji da se potpuno odrekne života koji je vodila sa bivšim mužem.

„Da bih mogla da živim, morala sam da mislim da 50 godina koje sam provela sa gospodinom Pelikoom nisu bili samo laž. Jer inače, to bi bilo kao da sam mrtva. Kao da više ne postojim.“

Tokom jednog od retkih trenutaka kad je izašla da svedoči, Peliko je rekla bivšem mužu da je njegova izdaja „nemerljiva“.

„Uvek sam se trudila da te vodim ka svetlu, ali ti si odabrao najveće dubine ljudske duše“, rekla je.

To je misao koji ponavlja sada.

U životu, kaže ona, „uvek morate da birate, da odlučujete koji put da sledite. Postoji pravi i postoji pogrešan.“

„Što se mene tiče“, zaključuje ona staloženim glasom, „oduvek sam birala da se krećem ka onome što je najbolje.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kraj ‘bračne dužnosti’: Francuska ukida obavezu seksa u braku
• Domino dama pokrenula tehnološku kompaniju za borbu protiv osvetničke pornografije
• ‘Obljuba bez pristanka’: Zašto je Hrvatska odustala da kažnjava silovatelje ovim delom
• Šta je osvetnička pornografija i hoće li postati krivično delo u Srbiji