50 godina od smrti Branka Miljkovića

NIŠ – Na današnji dan 1961. u Zagrebu preminuo je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine 20. veka.

Branko Miljković rođen je 29. januara 1934. godine u Nišu, a završio je nišku Gimnaziju „Stevan Sremac“, gde je bio u školskom književnom društvu „Njegoš“.

Svoje prve pesme objavljivao je u Nišu, a 1953. godine je otišao na studije u Beograd. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1957. godine. Kao student je sa Draganom M. Jeremićem i grupom pesnika osnovao grupu neosimbolista.

Napisao je 5 knjiga pesama, a prvu je objavio 1957. godine pod nazivom „Uzalud je budim“. Sa Blažom Šćepanovićem je dve godine kasnije objavio „Smrću protiv smrti“. Nakon toga je objavio i knjige pesama „Vatra i ništa“ (1960.), „Poreklo nade“ (1960.) i „Krv koja svetli“ (1961.godine).

U zbirci pesama „Izvor Nade“, napisao je epitaf „Ubi me prejaka reč“.

Pisao je i eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. U jesen 1960. godine zbog nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, otišao je u Zagreb da radi kao urednik kulture u Radio Zagrebu. Nedugo zatim, nalaze ga obešenog o drvetu na periferiji Zagreba.

Povodom desetogodišnjice smrti, 1971. godine Brankovi roditelji Marija i Gligorije i brat Dragiša poklonili su Muzeju sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa.