Četbot „priča“ po južnjački – kreirala ga Nišlijka koja se bavi razvojem AI alata

Sa željom da sačuva prizrensko-timočki dijalekt tako što će ga „oživeti“ kroz veštačku inteligenciju, Nišlijka Milena Šović koja trenutno živi u Čikagu osmislila je četbot koji u svojoj interakciji koristi južnjački govor, pre svega leskovački.

Leskovački četbot, kako ga Milena naziva, još uvek nije dostupan široj javnosti, a svoju „premijeru“ imaće 9. oktobra na Artificial Intelligence Conference, u organizaciji Matematičkog instituta SANU. Ona napominje da je ovo tek početak i da je potrebno još rada da se on usavrši i unapredi, kao i da ovaj četbot nije i ne treba da bude projekat jedne osobe, već šira inicijativa gde bi se uključili ligvisti, AI inženjeri, etnolozi.

Milena poslednjih 9 godina živi u Americi i radi kao AI strateg i prompt inženjer, a prvi četbot koji je kreirala je posvećen Nikoli Tesli, potom je uradila i četbot Branislava Nušića, sada onda je nastala ideja za četbot čiji bi zadatak bio da sačuva prizrensko-timočki dijalekt.

Rođena sam i odrasla u Nišu i tim govorom se svakodnevno služim, ali u javnom prostoru on je potisnut i često je predstavljen kao predmet podsmeha. Mlađe generacije su sve više izložene standardnom srpskom jeziku i vrlo često, kada se odsele na sever Srbije ili u inostranstvo, prestanu da koriste dijalekt svojih predaka i ne prenose ga na svoje potomke. Kako se profesionalno bavim veštačkom inteligencijom i razvojem AI alata i četbotova, odlučila sam da baš nju iskoristim kao sredstvo očuvanja našeg dijalekta. Ako veštačka inteligencija može da „oživi” jezike stare hiljadama godina, zašto ne bi mogla da očuva i dijalekte juga Srbije? – objašnjava Milena Šović.

Kaže da je kao osnovu za ovaj dijalekt koristila kratke priče i anegdote koje su pisali izvorni govornici, a pripremila je i skup osnovnih gramatičkih pravila kako bi model dosledno „držao“ dijalekatske obrasce.

Rađena je ručna validacija: odgovori bota su proveravani i korigovani da bi se izbegle greške poput „mešanja standarda i dijalekta“ ili neprirodnih konstrukcija. U sledećoj fazi planiramo javni, besplatni onlajn rečnik standardni srpski – prizrensko-timočki dijalekat, kao i detaljnu gramatiku. Ovo će pomoći četbotu da još vernije oponaša dijalekt kakav se govori u Leskovcu i okolini – kaže Milena.

Ideja je da se postepeno razvoju i botovi koji bi vernije odražavali govor stanovnika Niša, Vranja i Pirota. 

Poslednja i najizazovnija faza projekta bi bila pokušaj da se oživi dijalekt kojim se nekada govorilo na jugu Srbije, u obliku koji su u svojim delima beležili Stevan Sremac i Bora Stanković – ističe naša sagovornica.

Napominje da ima puno mesta da se leskovački četbot unapredi, tako da planira da proširi njegov vokabular i iskoristi tonske zapise izvornih govornika kako bi četbot dobio i glasovnu podršku. Smatra da je važno da se uključe i različiti stručnjaci.

Otvorena sam za saradnju sa institutima, muzejima, bibliotekama, svima koji žele i misle da mogu da doprinesu da se prizrensko-timočki dijelekt sačuva, standardizuje i koristi u digitalnom svetu – poručuje ona.

Smatra da će ovaj četbot koji koristi prizrensko-timočki dijalekt biti koristan i zanimljiv kako za oni koji ga govore, tako i za one koji govore druge dijalekte.

Za izvorne govornike ovo je način da ostanemo „verni sebi“ – da dobijemo digitalni resurs i neku vrstu standardizovane gramatike za dijalekt na kome pričamo, koji će nam omogućiti da ga sačuvamo i prenesemo mlađim naraštajima. S druge strane, verujem da će biti podjednako poučan i onima koji govore standardni srpski jezik. Ovaj projekat može da pokaže da južnjaci nisu „nepismeni“ niti da imaju „problem sa gramatikom“, već da je reč o tome da naša pravila jednostavno nisu ista kao u književnom jeziku. Mnoge barijere treba srušiti i normalizovati nešto na šta se gledalo, i još uvek se gleda „sa visine” – smatra Milena.

Četbotovi o Tesli i Nušiću

Ova Nišlijka iza sebe ima dva četbota – jedan posvećen naučniku Nikoli Tesli, a drugi piscu Branislavu Nušiću. Kaže da se trudila da oni budu autentični, zasnovani na proverenim podacima i verni vremenu u kojem je ta ličnost živela.

Zato je Teslin četbot ograničen na period do 1943. godine i ne odgovara na pitanja o politici ili sportu, jer se ni sam Tesla time nije bavio. Pored toga, nastojala sam da što vernije dočaram njegov stil izražavanja. Četbot komunicira na jezicima koje je i sam Tesla znao – srpskom (ijekavici), engleskom, nemačkom, mađarskom i francuskom. Podatke o njegovom životu koristila sam iz građe koju mi je ustupio zvanični Teslin biograf, gospodin Milovan Matić – objašnjava Milena.

Ovaj četbot je već korišćen u nastavi u više osnovnih i srednjih škola, kao i na jednom univerzitetu, a postao je i deo stalne postavke Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.

Četbot Branislava Nušića, kako kaže Milena, komunicira isključivo na srpskom i osmišljen je tako da verno odražava stil pisanja i humor našeg najpoznatijeg satiričara i dramaturga.

Istče da su oba ova četbota deo šireg projekta – razvoja platforme sa “virtuelnim dvojnicima” srpskih istorijskih ličnosti, koja bi se koristila u školama na časovima istorije i srpskog jezika. Time bi učenici kroz interakciju i dijalog učili o srpskoj istoriji i književnosti.