Crna topola u Vrežini preživela nišku Bunu, svetske ratove i bombardovanje, vlasnica pita hoće li i investitore

Tri veka stara crna topola u Donjoj Vrežini, mogla bi da bude ugrožena zbog planirane izgradnje stambenih blokova, upozorava Nišlijka Ana Golubović koja je o svom trošku uradila stručno ispitivanje i poručuje da je reč o zdravom drvetu od izuzetne ekološke i kulturne vrednosti. Iako je stablo preživelo i nišku Bunu i svetske ratove, danas je na kako tvrdi na “investitorskom iskušenju”.

Stablo visoko preko 22 metra i obima 5,12 metara predstavlja jedno od najimpozantnijih u regionu. Ana Golubović ističe da za meštane ovo drvo ima status „zapisa“ – svetog mesta okupljanja, a na njegovoj kori prepoznaje i dodatnu simboliku.

Ona podseća da je topola dom brojnim vrstama – detlićima, sovama i zelenim žunama, te da bi njeno uništenje bio nenadoknadiv ekološki gubitak.

Kao najveći problem, Ana Golubović izdvaja to što su nadležne službe stablo prvobitno proglasile bolesnim bez merenja, što je ona, kako kaže, opovrgla i podsetila da je JKP Mediana prethodno 2025. godine dala preporuku da se zaštiti kao stablo od izuzetnog značaja na području Grada Niša.

Platila sam rezistografsko ispitivanje koje je jasno pokazalo da je drvo zdravo i stabilno, ali taj nalaz nije uzet u obzir. Paradoksalno je da se kao uslov za zaštitu traži saglasnost susednih vlasnika, odnosno onih koji imaju direktan interes da se drvo ukloni radi gradnje zgrada na ovom močvarnom terenu – objašnjava ona.

Naglašava da činjenica da se stablo nalazi na privatnom posedu mora biti prednost, a ne prepreka za državu.

Ovo nije borba samo za jedno drvo. Ovo je borba za dostojanstvo prirode, za pravo naše dece da dišu i za poruku kakvu Srbiju ostavljamo budućim generacijama. Ako je mogla da preživi ratove i bombardovanja, zar bi trebalo da ne preživi savremene pritiske i kratkoročne interese. Njima nista sveto nije – poručuje. 

U većini evropskih zemalja crna topola je zaštićena kao retka vrsta, a Srbija ima priliku da sačuva ovaj primerak. 

Zaštita drveta na privatnom posedu bila bi snažna poruka građanima da su prirodne vrednosti odgovornost svakog pojedinca. Mi mu ne smemo uskratiti budućnost, jer ovo je borba za pravo naše dece da dišu – poručuje Golubovićeva.

Uz zahtev da se topola proglasi spomenikom prirode, ona je nadležnima dostavila stručne nalaze i dokumentaciju, tražeći hitnu reakciju pre nego što bageri nanesu nepopravljivu štetu.

Podsetimo, Udruženje Nišlije da se pitaju podržalo je inicijativu za zaštitu viševekovnog stabla crne topole u Donjoj Vrežini, koje je sa visinom od preko 30 metara i obimom od 5 metara jedno od najvećih u regionu. Odbornica Tamara Milenković Kerković pita zašto u Nišu ne postoji nijedno zaštićeno stablo kao spomenik prirode, iako okolina grada ima 11 zaštićenih stabala.

O sudbini vrežinske topole, nakon apela građana, odlučivaće Zavod za zaštitu prirode Srbije.