Grafit u “Tasinoj”, zeleno-levi i “deca iz kraja” i prijava Komunalnoj miliciji

Aktivisti stranke Zeleno-levi front prekrečili su preko vikenda grafit “Kad se vojska na Kosovo vrati” u dvorištu Osnovne škole “Učitelj Tasa” jer je to, prema njihovom mišljenju – “govor mržnje”. Jedan od njih, zaposlen u toj školi, pozvan je na razgovor u Komunalnu miliciju, kako kažu, po prijavi građana i po obaveštenju direktorke da nije imao dozvolu da kreči zid. Poruka onih koji kažu da su autori grafita je da su oni “deca iz kraja vaspitana na tradicionalnim vrednostima” i “sramnim” nazivaju tumačenje da je to poziv na ratne sukobe i međunacionalnu mržnju.

Reč je o grafitu koji stoji na zidu u “Tasinoj” duže vreme.

Šta se desilo u Nišu?

Aktivisti Zeleno-levog fronta, među kojima su bili narodni poslanik Rastislav Dinić i odbornik u gradskoj Opštini Medijana Dejan Petrović, inače učitelj u “Tasinoj”, u subotu popodne 31. januara prefarbali su grafit u dvorištu škole na zidu pored terena. 

Reakcija onih koji kažu da su autori grafita usledila je tri dana kasnije – izlepili su izlog prostorija Zeleno-levog fronta u Nišu nalepnicama “Nema predaje” i ostavili zalepljenu na vrata protestnu poruku.

Za to vreme, komunalna milicija obišla je školu, kaže Petrović, po prijavi građana i razgovarala sa učiteljem Petrovićem. 

Ko je i kada prijavio, iz Komunalne milicije nema odgovora.

Na pitanja novinara da li je tražena dozvola za crtanje i prekrečavanje grafita, direktorka ove osnovne škole Radmila Krstić kaže da „škola nije nadležni organ po tom pitanju, nadležna je opštinska uprava Gradske opštine na čijoj se teritoriji nalazi“.

Škola nema nadležnost po tom pitanju, te ni mogućnost da izdaje takvu vrstu dozvole. Škola nema saznanje o tome, s obzirom na to da nije nadležna. Škola ne poseduje saznanje o tome da je neko od zaposlenih prijavljivao nadležnim organima bilo kakve aktivnosti vezane za grafite – rekla je Radmila Krstić.

Šta kaže Zeleno-levi front?

Kažu da su krečili “neprikladne grafite” u dvorištu škole „Učitelj Tasa“ u Nišu. Za ove grafite tvrde da su ispisani bez dozvole školske uprave, i ocenjuju da su prenosili “poruke mržnje, šovinizma i huškanja na rat i zločine – neprimerene bilo kom javnom mestu, a naročito prostoru u kojem obitavaju i igraju se deca”.

Dodaju da nakon što su grafiti prekrečeni, na Instagram stranicu ZLF Niš krenule su da stižu pretnje. Jedan od grafita je već narednog dana ponovo ispisan, a član ZLF Dejan Petrović dobio je poziv od Komunalne milicije, navodno po prijavi građana.

Danas je, po prijavi građana, na moje radno mesto došla komunalna policija, sa upozorenjem da sam navodno učinio prekršaj jer sam „bez saglasnosti direktorke škole“ okrečio zid. Pri tome je upravo direktorka, telefonskim putem, izjavila da saglasnost nije data, iako sam je više puta, usmeno, upozoravao na problem neprimerenih grafita, ukazivao na zakonske obaveze škole i nadležnih organa i jasno najavio da ću, ukoliko institucije nastave da ćute, grafite ukloniti sam, o sopstvenom trošku. Postavljam javno i jasno pitanje: Kako je moguće da se institucije aktiviraju tek onda kada treba da se sankcioniše onaj ko uklanja govor mržnje, a ne onda kada treba da se taj govor mržnje spreči, ukloni i sankcionišu njegovi počinioci? – rekao je Petrović, a prenosi ZLF u saopštenju.

Zeleno-levi front Niš podseća da su institucije po Ustavu i zakonu dužne da sankcionišu govor mržnje, i da je neprihvatljivo da se bilo gde, a naročito u školi, nalaze poruke koje, kako kažu, šire nacionalnu i versku netrpeljivost, pozivaju na nasilje i slave zločine. 

U video-poruci Dinić objašnjava da on tako tumači poruku “Kad se vojska na Kosovo vrati” jer misli da bi posle tog povratka u budućnosti usledili zločini i etničko čišćenje. Naveo je i da su prekrečili homofobičnu poruku „bolest nije ponos“, krst jer je bio pored ruskog simbola napada na Ukrajinu „Z“ i da su delove odgovora „dece iz kraja“ doživeli kao pretnje.

Očekujemo od nadležnih institucija da ubuduće takve poruke pravovremeno uklone i kazne one koji ih ispisuju. Nažalost, imamo razloga da verujemo da iza ovih poruka stoji upravo aktuelni režim Srpske napredne stranke i njemu bliske navijačke grupe i da se zbog toga ove poruke ne uklanjaju, dok se počinioci štite. Uprkos pretnjama i pritiscima, Zeleno-levi front će nastaviti da se bori protiv mržnje i netrpeljivosti, i za društvo jednakosti, ravnopravnosti i solidarnosti – saopštavaju iz ZLF-a.

Ipak, ta “deca iz kraja” baš taj SNS nazivaju “izdajničkim”.

Šta su odgovorila “deca iz kraja”?

Oni su u poruci iz svoje vizure dali objašnjenje i motivaciju za grafite i spor koji je nastao.

Kompletan odgovor, bez izmena, je u nastavku teksta na uvid javnosti:

„Je*ite se i vi iz Zeleno-levog fronta a i izdajnički SNS!

Grafite su radila deca iz kraja, vaspitana na tradicionalnim vrednostima.

Sramno je kako želite da stihove iz pesme ‘Ječam žnjela’, predstavite kao poziv na ratne sukobe i međunacionalnu mržnju. Poenta grafita, jeste da mladi naraštaji ne zaborave odakle su im koreni i za šta su im očevi i dedovi ginuli, kao i da se raznorazne žvrljotine na zidovima prekriju nekom skladnom celinom u vidu grafita.

Pitanje Kosmeta nije teritorijalno pitanje, već duhovno i ma koliko vi ne želeli da to tako bude, Kosovo i Metohija uvek će biti deo Srbije.

Druga stvar, to koliko poštujete slobodu veroispovesti, odnosno jedno od ljudskih prava, govori i činjenica da ste prekrečili pravoslavni krst, koji je bio na zidu uz Saborni hram. Pri tom jedan od učesnika ‘akcije’ bilo je i lice koje je član Odbora za ljudska i manjinska prava Rastislav Dinić, koji je ovim činom pokazao da je prevarant i licemer i da obavlja funkciju koje nije dostojan niti je obavlja na adekvatan način…

Takođe perfidno ste okrečili i grafit ‘Bolest nije ponos’ koji je urađen u školskom dvorištu gde se igraju i mladi naraštaji koji treba da znaju da devijacije u seksualnom smislu ne mogu da budu normalna stvar, nisu bila ni ranije, neće biti ni danas, ma koliko vi to želeli da imputirate, u čemu vam pomaže i učitelj te škole Dejan Petrović što je još veća bruka i sramota. A čak ni to niste preneli tokom svoje jadne ‘akcije’ da vas narod ne bi dodatno isprozivao, to samo govori o licemerstvu i zloupotrebi ‘ispravnih i iskrenih’ namera koje ste zvanično imali svojom vandalskom akcijom.

Ako imate hrabrosti, kao što ste bili ‘hrabri’ pa ste u sred zime i preko dana kada nema nikog u školskom dvorištu izveli svoju glupost, objavite i ovu poruku koju smo vam dostavili na adresu vaše jadne anarhističke i autošovinističke stranke.

Nikada nećete biti faktor odlučivanja, nikada nećete biti značajni i ako se nekada ova država uljudi, vi kao i izdajnički sisa i ostali slični vama, koji se bave autošovinizmom i drugosrbijanstvom bićete procesuirani zbog izdaje naroda i države.

Pozdrav od dece iz kraja.

Slava Bogu!“

A u školskom dvorištu, grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati…“ je u međuvremenu vraćen. Drugih grafita, koji su bili predmet spora, nema. To školsko dvorište ima ozidane „tribinice“ i jeste mesto povremenog okupljanja mladih „Margeraca i Palilulaca“ kao i svako „školsko“ u svakoj generaciji.

Šta kaže vremenska linija (tajmlajn) –  reč je o grafitu koji je među delom omladine i navijačkim grupama “popularan” širom Srbije poslednjih godina, od kraja 2022.

Prvi koji su ga “organizovano osporili” bili su, februara 2023, aktivisti Udruženja Krokodil i Inicijative mladih za ljudska prava i uklonili ga na mestu “Mitićeva rupa” na beogradskoj Slaviji. Pojavljivao se na raznim mestima, uz dve vrste onih kojima smeta – jedni kritičari kažu da vlast to organizuje jer prikriva svoju “katastrofalnu kosovsku politiku”, a drugima je sporno “šta to ide posle povratka vojske na Kosovo”. Postoje i oni koji su i protiv SNS-a i protiv tumačenja da je “ratnohuškački” već kažu da je “patriotski” i da se jednostavno “dobro primio među mladima”.

U odbrani grafita postoji i stav da je povratak vojske i policije na Kosovo u skladu sa i dalje važećom rezolucijom 1244 radi zaštite ugroženog srpskog stanovništva.

Inače, sama poruka jeste stih iz dopunjene, odnosno, prepevane pesme Ječam žnjela, a koja se pojavila 2011. u zbirci mitropolita Amfilohija.