Jug Srbije pogođeniji virusom nego Vojvodina, epidemiolozi objašnjavaju zašto je ovde žarište

Da je od 400.000 ljudi koji su se u epidemiji virusa korona vratili u Srbiju, najviše njih došlo na jug i jugoistok, te da bi to mogao da bude razlog što su ovi krajevi pogođeniji, kaže epidemiolog Branislav Tiodorović. Stručnjaci su objasnili i da je nakon dolaska Nišlijke iz Lugana krenula lokalna transmisija, ali da ona nije kriva za više od 1.000 obolelih u Nišu, već da je to poruka da su ljudi bez simptoma opasniji za širenje virusa.

Prošlo je 7 nedelja borbe sa epidemijom virusa korona, jug je zbog velikog broja obolelih u staračkim domovima ponovo jedno od žarišta, ali stručnjaci situaciju ocenjuju stabilnom.

Jedan od članova Kriznog štaba i epidemiolog Branislav Tiodorović vratio se na početak epidemije i govorio o tome zašto je jug pogođeniji virusom, nego Vojvodina.

Jedno od objašnjenja zašto je ovaj centralni deo i južni deo Srbije, da tako kažemo, pogođeniji, nego Vojvodina. Od onog broja 400.000 kako se govori da je došlo u našu zemlju ljudi koji rade kao sezonski radnici ili kao radnici u zapadnoj Evropi, najveći deo, ubedljivo najveći deo je došao baš na jug, jugoistok i u centralnu Srbiju, a najmanje je stiglo u Vojvodinu, to je prema podacima koji nam se stavljaju na uvid – rekao je Tiodorović.

Poznato je da je prvi importovani slučaj korona virusa u Srbiji zabeležen 6. marta, a epidemiolog Darija Kisić Tepavčević kaže da ta prva zaražena osoba infekciju nije prenela drugima. Drugi slučaj je Nišlijka koja je doputovala iz Lugana u Niš, a navodi da su epidemiološka istraživanja apsolutno pokazala da se već radilo o lokalnoj transimisiji.

Epidemiolog Tiodorović je rekao da ona nikako ne može da se smatra krivom za to što je kasnije obolelo više od 1.000 ljudi u Nišu, da su svi njeni kontakti pronađeni i da je za njih to čista situacija.

Svih 27 kontakata koliko je bilo u Nišu, a putovala je i za Kragujevac, dve devojke su došle ovde da je vide iz Beograda, to su one dve među prvim obolelim devojkama na Infektivnoj klinici u Beogradu. Imamo tačno utvrđen mogući put zaražavanja. Uspeli smo da iz tog njenog okruženja tih petoro, njene rodbine, nađemo jednoga koji je radio u Pošti i da u jednoj pošti preduzmemo mere da to apsolutno sprovedemo sa svim protivepidemijskim merama i zaustavimo – navodi Tiodorović.

Napominje da ona nije imala kontakte sa preminulom doktorkom koja je prva žrtva virusa u Nišu, već da se doktorka najverovatnije zarazila u jednoj privatnoj poliklinici.

Kaže i da jeste rekao da ljudi sa znacima oboljenja ne treba da putuju, kao i da oni koji su bolesni ne idu na posao, da to važi i za grip, a kamo li za koronu, ali da smatra da ona nije kriva što se virus proširio.

Da je tada moglo da se obavi testiranje 25. februara kada je sletela, jer je znake oboljenja imala 22. februara, tako nam je rekla. Tada nikakve mere restrikcije nisu bile i mogla je slobodno da putuje, moguće da nije znala da ima koronu, tek 7. marta je osetila ozbiljnije simptome, dala je listu kontakata – dodaje.

Darija Kisić Tepavčević je pojasnila da je ovo knjiški primer kako iz najbolje namere, potpuno nesvesno možemo da prenesemo infekciju svojim najbližima, te da iz ove priče to treba da bude poruka, jer se slično može desiti svima.

Da nije ničija krivica, ali da počnemo da prihvatamo, prosto da nije opasna i zaražena samo osoba kod koje se jasno vidi da ima znake infekcije, čak sa epidemiološkog aspekta ona je najmanje opasna zato što čak iako kolege na Infektivnoj klinici ne znaju šta joj je, videće da se radi o teškom bolesniku koga će zbog toga da hospitalizuju. Najopasnije su upravo one osobe koje se osećaju dobro i koje su potpuno nesvesne da oko sebe mogu da šire infekciju – pojašnjava.

Sve o korona virusu na jugu možete čitati ovde.