Jug Srbije već odlikuje sušna klima poput one u Turskoj i Španiji

Ovog leta ubedljivo najmanje padavina u Srbiji bilo je u jugoistočnim krajevima u kojima će do sredine 21. veka klima postati polu-sušna, navodi Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini za portal klima101.rs. Ovakva klima je trenutno karakteristična uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske, a MIlentijević upozorava da će nedostatak vlage, koji će u narednim decenijima biti izražen, imati negativan efekat na poljoprivredu na području jugoistočne Srbije. 

Da su leta sve toplija i da reke i bunari presušuju vidno je već godinama unazad na jugu. Jun ove godine najsušniji je u istoriji – u Leskovcu i Kuršumliji nije izmerena ni jedna jedina kap kiše.

Profesor Milentijević u autorskom tekstu na portalu klima101 navodi da letnje mesece na jugu i istoku karakteriše mediteranski klimat, kao i da pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je u julu ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. 

Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.

Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća: rejon Istočne i Jugoistočne Srbije predstavlja jedno od područja u Srbiji posebno osetljivih na sušu i aridnost.  Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina – objašnjava Milentijević.

Napominje da savremena naučna saznanja potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati polu-sušne uslove, kakvi su trenutno karakteristični uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske.

Ovi rezultati ukazuju na obrazac klimatske varijabilnosti: Jugoistočna Srbija, odavno među najsušnijim krajevima zemlje, u narednim decenijama izmeniće se još više – ističe profesor.

Moguće dalekosežne posledice na poljoprivredu

Objašnjava da aridnost, odnosno konstantan nedostatak vlage, može imati negativan uticaj na poljoprivredu.

Aridnost je uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga, što već negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju u regiji, pošto se poljoprivredno zemljište u znatnoj meri oslanja na klimatske uslove naspram navodnjavanju – ističe Milentijević.

Smatra da bi zato država kao i lokalne samouprave morale implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede kako bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine. 

Kao činjenicu navodi i to da upravo na jugu i istoku ima najmanje navodnjavanih površina u odnosu na druge regione u Srbiji – samo 5,2%.