Kreni-promeni o zagađenju Jablanice: „Voda koja postane prijemnik jalovine prestaje da bude prirodni resurs“

Iako su nadležne službe izašle na teren, nakon što se jalovina izlila iz rudnika Lece u Jablanicu, i naložile hitne mere, aktivisti i stručnjaci iz Kreni-promeni naglašavaju da ovakve havarije ukazuju na nedostatak prevencije i reaktivno upravljanje rizicima koje, kako navode, ugrožava stanovništvo sve do Južne Morave. Zagađena voda koja nosi teške metale i procesne hemikalije, prema njihovim rečima, predstavlja trajan rizik za ceo ekosistem i ljude koji tu vodu koriste.

Havarija na drenažnoj instalaciji rudnika Lece dovela je do toga da se jalovina, umesto uobičajenog oticanja, preko Strašnog potoka ulije direktno u Jablanicu, pretvarajući rečno korito u sivu masu koja izgledom podseća na cement. 

Iako je Ministarstvo zaštite životne sredine naložilo zabranu odlaganja flotacijske jalovine i preduzelo tehničke mere za normalizaciju stanja, iz pokreta „Kreni-Promeni“ ističu da se ovakve situacije ponavljaju godinama bez adekvatnog dugoročnog rešenja.

Aleksandar Anđelković sa Šumarskog fakulteta u Beogradu i član pokreta Kreni-promeni, ističe da zagađenje Jablanice nije izolovan slučaj, već deo šireg obrasca neadekvatnog upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji.

Zajednički imenitelj svih ovih slučajeva jeste nedostatak prevencije i činjenica da se reaguje tek kada dođe do incidenta. To je reaktivno, a ne sistemsko upravljanje rizikom, pri čemu su građani ti koji snose posledice. Rudnik Lece prerađuje polimetalne sulfidne rude, pre svega olovo i cink, uz prisustvo zlata i srebra, a u takvim procesima se koriste različiti hemijski reagensi, uključujući i slabe rastvore cijanida u flotaciji – tvrdi Anđelković.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da vode koje potiču iz jalovine sadrže teške metale poput olova, cinka, bakra i arsena, što stvara dugotrajan rizik jer se štetne materije godinama zadržavaju u sedimentu reke.

Kada ovakve materije dospeju u reku, dolazi do pada kiseonika u vodi, toksičnog stresa za vodene organizme i postepenog uništavanja biodiverziteta. Najosetljivije vrste prve nestaju, dok se štetne materije zadržavaju u sedimentu dugi niz godina. Time se stvara dugotrajan rizik ne samo za prirodu, već i za ljude koji tu vodu koriste – kaže profesor.

Kreni-promeni o zagađenju Jablanice: Voda koja postane prijemnik jalovine prestaje da bude prirodni resursDok Zavod za javno zdravlje u Leskovcu vrši analize uzorkovane vode, aktivisti podsećaju da je Jablanica menjala boju i u martu prošle godine, što, kako navode, ukazuje na hroničan problem. 

Savremena rešenja, poput suvog odlaganja jalovine i obaveznog tretmana otpadnih voda pre ispuštanja, u zemljama Evropske unije postala su standard nakon sličnih ekoloških katastrofa.

Voda koja jednom postane prijemnik jalovine prestaje da bude prirodni resurs i postaje hronično opterećenje za ceo ekosistem nizvodno. Ako institucije ne obezbede transparentan nadzor i jasnu odgovornost, rizik po zdravlje građana ostaje trajan. Zagađenje Jablanice ne sme ostati tretirano kao prolazni incident, već kao ozbiljno upozorenje da bez primene najboljih dostupnih tehničkih i ekoloških rešenja nema stvarne zaštite ljudi – navodi Aleksandar Anđelković.

Dok se čekaju zvanični rezultati analiza i potpuna normalizacija protoka vode, iz pokreta Kreni-promeni upozoravaju da bez korenitih promena u nadzoru nad radom rudnika i primene strožih ekoloških pravila, reka Jablanica rizikuje da od prirodnog bogatstva postane trajni simbol ekološke neodgovornosti i pretnja po zdravlje stanovništva na jugu Srbije.