Manje reke na jugu presušile, pritoke Južne Morave blizu biološkog minuma – ugrožene ribe i biljni svet

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da su se na gornjim tokovima Južne Morave sa pritokama proticaji približili biološkom minimumu. Neke reke, poput Kutinske i Pčinje, presušile su. Stručnjak za hidrologiju, dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da se zbog klimatskih promena na jugu poslednjih desetak godina beleže niski vodostaji i da ako oni duže potraju mogu imati ozbiljne posledice po floru i faunu rečnih ekosistema, a potencijalno i na vodosnabdevanje juga Srbije.

„Na Kolubari sa pritokama, na Jadru, na Mlavi, kao i na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave sa pritokama proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 95%-ne obezbeđenosti (biološkom minimumu)“ – upozorenje je RHMZ-a.

Kada se pogledaju podaci ovog Zavoda, vidi se da je juče na stanici Donja Selova nivo Toplice bio minus 81 cm, a kod vodostaj Južne Morave kod Vranjskog Priboja je minus 194 cm. U minusu je i Kutinska reka kod merne stanice Radikina bara -16 cm. Pčinja je, prema merenjima, na nuli, Jablanica kod Pečenjevca 9cm, a Pusta reka kod Doljevca takođe u minusu – 10 cm.

Nišava je u Nišu imala juče vodostaj od 39 cm, što je oko apsolutnog minimuma.

Naučni saradnik PMFa u Novom Sadu i istraživač na Institutu za hidrologiju Slovačke akademije nauka, objašnjava da kada reka dostigne biološki minimum, to znači da je nivo vode toliko nizak da više ne može da podrži normalan život u rekama.

Ovo potencijalno može da izazove velike probleme za biljke i životinje u reci, poput nedostatka kiseonika, porast temperature vode, smanjenja prostora za ribe i druge organizme, te poteškoća u njihovom kretanju i razmnožavanju. Biološki minimum je stanje kada reka ima jedva dovoljno vode da održi život u sebi, a to se događa samo u veoma sušnim periodima, praćen visokim temperaturama kojima svedočimo ovog leta u našoj zemlji – ističe Igor Leščešen.

Objašnjava da je na jugu Srbije poslednjih godina intenziviran trend niskog vodostaja u rekama tokom letnjih meseci. Razlog su, ističe, klimatske promene kojima je naš region posebno izložen, pa se tako poslednjih godina beleže sve duži periodi bez kiše praćeni visokim temperaturama, što za posledicu ima veće isparavanje vode.

Jug Srbije je bio izložen velikim sušama 2003, 2011, 2012, 2022, 2023. godine, a 2025. godina se već sada može svrstati među najsušnije u poslednjih 20 godina. Poslednjih godina Južna Morava i njene pritoke, kao što su Nišava i Toplica, često beleže vodostaje blizu ili ispod minimalnih srednjih mesečnih vrednosti tokom jula i avgusta. Ovi trendovi su još više izraženi na manjim vodotocima pošto su manje reke veoma osetljive na smanjenje padavina i visoke temperature – ocenjuje Leščešen.

Smatra da je neophodno preduzeti hitne mere zaštite reka u Srbiji, poput očuvanja vodotoka i smanjenja zagađenja, kako bi se očuvao njihov ekosistem ali i adaptacije na klimatske promene, kroz bolje upravljanje vodnim resursima i pošumljavanje rečnih dolina, sve to može doprineti ublažavanju posledica suša.“

Šta je uzrok niskih vodostaja i koje su posledice?

Naš sagovornik objašnjava da je ovogodišnji niski vodostaji reka na jugu Srbije posledica kombinacije nedostatka padavina praćenog visokim temperaturama.

Naime, ovog leta ubedljivo najmanje padavina u Srbiji bilo je u jugoistočnim krajevima, što je dovelo do smanjenja vlage u zemljištu i smanjenog dotoka vode u reke.

Visoke temperature, koje su daleko iznad proseka, povećale su isparavanje i dodatno smanjile količinu vode u rekama. Pored svih ovih faktora, dugoročnom smanjenju vodnih resursa doprinosi i neadekvatno upravljanje vodama, poput prekomernog zahvatanja vode za navodnjavanje ili industrijske potrebe, što dodatno pogoršava situaciju – kaže naučni saradnik novosadskog PMF-a.

Napominje da niski vodostaji reka, naročito ako duže potraju, mogu da imaju ozbiljne posledice po floru i faunu rečnih ekosistema.

Smanjen protok vode dovodi do nedostatka rastvorenog kiseonika, koji je ključan za opstanak riba i drugih vodenih organizama, što može izazvati njihov pomor i gubitak biodiverziteta. Plitke vode i presušivanje delova rečnog korita smanjuju životni prostor za ribe, vodozemce i beskičmenjake, dok niski vodostaji ometaju njihovu migraciju i reprodukciju, jer mnoge vrste zavise od određenih dubina i brzina toka za mrest. Pored toga, priobalna vegetacija, poput trske i drugih vodenih biljaka, trpi zbog smanjene vlažnosti, što ugrožava ptice i životinje koje zavise od ovih staništa – objašnjava ovaj naučnik.

Smanjen proticaj vode u rekama povećava i koncentraciju zagađivača, kao što su teški metali i otpadne vode, što dodatno ugrožava ekosistem i pogoršava stanje reka.

Stručnjak za hidrologiju objašnjava da niski vodostaji reka potencijalno mogu ozbiljno da ugroze vodosnabdevanje u Nišavskom, Pčinjskom, Pirotskom, Jablaničkom i Topličkom okrugu.

Mnogi vodovodni sistemi zavise od podzemnih voda koje su povezne sa većim rekama pa niski vodostaji smanjuju dopunu ovih izdani, što može izazvati nestašicu vode za piće. Vodozahvati mogu da postanu neupotrebljivi kada vodostaj padne ispod tehničkog minimuma za rad pumpi – kaže dr Igor Leščešen.

Napominje da trpi i poljoprivredna proizvodnja, a zbog ograničene mogućnosti navodnjavanja rečnom vodom.