Na današnji dan logoraši su golim rukama jurišali na žice – 84 godine od proboja logora na Crvenom krstu

Dok je okupirana Evropa 1942. godine trpela nacističku čizmu, u Nišu se dogodilo, tada nezamislivo – 147 golorukih logoraša jurnulo je na naoružane stražare i bodljikavu žicu. Na današnji dan, 12. februara, izveden je prvi organizovani proboj iz jednog koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu, čin koji je Niš upisao na mapu svetskog otpora fašizmu.

Tog jutra, 105 ljudi uspelo je da se domogne slobode i pobegne put planine Jastrebac, dok je njih 42 ostalo na žicama ili palo pod mecima nemačkih stražara. Bio je to očajnički, ali precizno planiran juriš ljudi koji više nisu imali šta da izgube.

Logor na Crvenom krstu, osnovan u zgradama vojnog magacina, bio je predviđen za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Ipak, unutar zidina formiran je pokret otpora. Glavni organizatori proboja shvatili su da je smrt izvesna ukoliko ostanu, jer su streljanja na Bubnju postajala sve učestalija.

U trenutku kada je Treći rajh bio na vrhuncu svoje snage, među logorašima se umesto očaja javio prkos i klica nade. Oni nisu imali šta da izgube. U tom trenutku već su bili osuđeni na smrt, ali se nisu predali. Plan o bekstvu dugo je planiran i razrađivan. Stvari je ubrzala vest da je neprijatelj na Bubnju otpočeo da kopa rake u koje će streljani biti položeni – rekao je istoričar Milan Videnović.

Signal za napad bio je povik „Na žice!“. Logoraši su koristili sve što im je bilo pri ruci – drvene klompe, kamenje i sopstvena tela kako bi savladali stražu i napravili prolaz kroz slojeve bodljikave žice.

Nacistički odgovor na ovo poniženje bio je surov. Već sledećeg dana, u znak odmazde, na Bubnju je streljano 850 ljudi. Logor je nakon proboja dodatno obezbeđen, opasan novim redovima žice, ali poruka je već bila poslata – zidovi nisu bili nesalomivi.

Zarobljenici su se probijali goloruki kroz kišu metaka i kroz dva nivoa bodljikave žice. Zidovi su kasnije podignuti. Njih četrdesetak ostalo je mrtvo u krugu samog logora. Ostali su po hladnoj zimskoj večeri, gonjeni neprijateljem po snegom prekrivenom Gradskom polju, ostavili krvave otiske stopa – otiske koji su ih odveli u slobodu i legendu. Bilo je to prvo masovno bekstvo iz jednog nacističkog logora. Današnji dan i delo naših predaka daje nam primer da represija uvek rađa otpor, a otpor uvek rađa nadu. Nadu je neprijatelj i u ovom slučaju nemilosrdno pokušao da slomi u danima posle proboja, kada je prema različitim procenama u znak odmazde streljeno oko hiljadu ljudi, među kojima gotovo celokupna populacija niških Jevreja – rekao je Videnović.

Po proboju je smenjena kompletna nemačka straža, kao i komandant logora Robert Hamer, koji su „zaglavili“ Istočni front. Od tog vremena kontrolu preuzima SS i njihova jedinica „Odred mrtvačkih glava“ i tada počinju nove muke za logoraše.

Oko 30.000 ljudi je prošlo kroz koncentracioni logor na Crvenom krstu koji je formiran septembra 1941. godine, a 14. septembra 1944. godine je zatvoren.

Danas, 84 godine kasnije, kapije logora na Crvenom krstu stoje kao podsetnik na dan kada je želja za slobodom bila jača od mitraljeza. Iako su imena mnogih koji su te noći trčali ka slobodi izbledela, njihov podvig ostaje najsvetlija tačka niške istorije u mraku okupacije.