Na kapiju i žice, pa u slobodu – na današnji dan organizovano bežanje iz nacističkog logora u Nišu

Pre 83 godine, 12. februara 1942. godine, grupa od 147 logoraša iz sobe 12 krenula je u prvo organizovano bekstvo iz nacističkog logora u Evropi, iz logora “12. februar” na Crvenom krstu u Nišu. Do slobode je došlo njih 105, dok ostali nisu uspeli dalje od žica.

Tokom noći 12. februara 1942. godine proslavljan je rođendan visokog nemačkog komandanta u hotelu Park gde je bio i komandant logora, pa je straža ostala bez nadzornika i njena koncentracija je popustila.

Dragutin Jocić, niški logoraš, u svojim neobjavljenim memoarima, navodi podatak da je za logorsku stražu, iz grada, u noći proboja, a u čast rođendana komandanta, stigla i ljuta rakija i da joj nemački vojnici nisu mogli odoleti. Da li su nemački stražari te noći bili pijani i da je zbog toga došlo do propusta, za sada se pouzdano ne može potvrditi, ali sve ide u tom pravcu. Tačnije, da se slavio rođendan komandanta i u samom logoru i da su zatvorenici to znali dobro da iskoriste – pisao je Aleksandar Dinčić, istoričar.

Branko Bjegović je kao starešina sobe 12, prilikom šetnje, čuo da su iskopane jame za mnogo više od 80 ljudi i sve je upućivalo da se sprema veliko streljanje logoraša iz te sobe.

Bjegović je to preneo ostalim zatvorenicima i otuda su se mnogi saglasili sa probojem, da bi se spasili i pored toga što nisu prethodno bili prozvani. Ono što je sasvim poznato jeste povod za bekstvo. To je čitanja imena 80 logoraša iz sobe br. 12 i pretnja da će biti streljani u cilju odmazde ukoliko se dogodi neki incident. Kada su izvođeni u šetnju su od Jevreja Šaloma Baruha, koji se pre hapšenja krio pod lažnim imenom Mirko Barić, saznali da se na Bubnju kopaju grobne jame što je impliciralo da se nešto dogodilo i da se sprema sigurno streljanje prozvanih – pisao je Dinčić.

Soba br.12

Soba broj 12, koja je organizovala proboj imala je 147 logoraša. Jedan dan uoči proboja je od batina umro Trajilo Đorđević iz Krepoljina, pa je ostalo njih 146. Ali, Nemci su na dan proboja doveli novog logoraša, koji je ostao zatočen do proboja, kada je i poginuo.

Preživeli učesnici proboja ga se zato nisu mogli setiti kada su se prikupljale biografije za prvu stalnu postavku 1967. godine. Njegov identitet je utvrđen iz dokumentacije niške Specijalne policije. Sapatnici su  ga zapamtili kao omanjeg, sa pocepanim pantalonama i opancima. To je bio Sava Kosanović, rodom iz Jasenaka kod Ogulina, a živeo je kao izbeglica. Uhapšen je kao kurir u Topličkom partizanskom odredu kada je došao u Niš. Prethodno je došao sa grupom aktivista iz Beograda – pisao je Dinčić.

Prilikom samog proboja logora Branko Bjegović je imao najvećeg udela kao jedan od vođa. Nemački stražar je pritom poginuo. Stradao je kod poljskog WC-a i to je bio Nemac zadužen za praćenje logoraša od sobe do dvorišta. Nije poznato kako je savladan, postoji više verzija.

„Na žice“

U izveštaju iz marta, piše da je u noćnu šetnju izašla samo jedna manja grupa (10-15) iz sobe 12, koja je likvidirala stražara kod WC-a, a onda otvorila vrata i ostalim logorašima koji su počeli da beže, piše Dinčić.

Još jedan od organizatora proboja je bio četnički vojvoda Vule Vukašinović koji je u logor doveden sa sinom Radomirom. Dok je Vule poginuo u proboju, sin je poginuo kasnije od Nemaca kod Kraljeva kao oficir-komandant u redovima četnika Draže Mihailovića. Nakon što su oteli pušku ubijenom nemačkom stražaru, logoraši su najpre pokušali da pobegnu na kapiju, pa odstupili i krenuli na žice. Oko logoraša, koji su grabili prema kapiji, počeli su da se zarivaju meci iz puškomitraljeza – piše.

Jaka vatra je pokolebala je logoraše, mislili su da su se Nemci konsolidovali, da je proboj na kapiji nemoguć i vratili se – tada se čula čuvena i istorijska komanda: „Na žice!“

Bilans proboja jesu 42 poginula logoraša u noći proboja. Nemci su doveli još šestoricu, bilo da su zarobljeni, a posle streljani, ili umrli od zadobijenih rana u bekstvu. Tako da je 13. februara iza logorske zgrade, na snegu, ležalo ukupno 48 poginulih iz sobe broj 12. Njihova imena su utvrđena. Jevreji su ih zajedno sa svoja dva sapatnika zajedno sahranili izvan logora prema Gradskom polju – piše Dinčić.

Po proboju je smenjena kompletna nemačka straža, kao i komandant logora Robert Hamer, koji su „zaglavili“ Istočni front. Od tog vremena kontrolu preuzima SS i njihova jedinica „Odred mrtvačkih glava“ i tada počinju nove muke za logoraše.

Oko 30.000 ljudi je prošlo kroz koncentracioni logor na Crvenom krstu koji je formiran septembra 1941. godine, a 14. septembra 1944. godine je zatvoren.