Niški džezer otvorio i zatvorio Nišvil, analiza u „15 minuta“ i muzika kao „beg od realnosti“

Jedinstvenu priliku da svojim nastupima otvori i zatvori 31. izdanje Nišvil džez festivala imao je niški džez saksofonista i lider benda Falco Spirit Filip Stipsić. Kako su se paralelno sa festivalom održavali protesti koji su usledili zbog policijske brutalnosti, stvorilo je složenu dinamiku i pokrenulo debatu o smislu održavanja manifestacija u vanrednim okolnostima. U emisiji „15 minuta“ Stipsić pored analize festivalskih večeri napominje da je festival publici pružio i beg od realnosti i opuštanje od devetomesečnog stresa i društveno-političke napetosti.

Filip Stipsić, sa svojim bendom Falco Spirit, imao je privilegiju da otvori festival, nastupajući prve večeri. Kako ističe u emisiji Južnih vesti, to je bila velika čast, pogotovo jer je četvrtak bio dan izuzetno poznatih i cenjenih muzičara, poput Bila Kobama. 

Falco Spirit se, prema njegovim rečima, vrlo dobro uklopio u žanrovski i energetski profil te večeri, pokazujući raznolikost i fuziju žanrova.

 Stipsić naglašava da je lepota džeza u tome što svaki koncert može biti samo bolji, a Falco Spirit je tu raznovrsnost i slobodu, simbolizovanu sokolom u imenu benda i pokazao, promovišući Niš kao mesto dobrog džeza.

Jedinstvena čast da otvori i zatvori festival pripala je upravo Filipu Stipsiću, proverio je informaciju i potvrđeno mu je iz organizacije da je on, sa 99% sigurnosti, jedini muzičar koji je to uspeo. 

Govoreći o svom nastupu sa bendom Proces, koji je zatvorio festival, Stipsić objašnjava da ska muzika u Nišu uvek prolazi vrlo dobro. 

S obzirom na to da Proces postoji 30 godina i da ljudi već znaju ko je ekipa koja svira i kakva je ta muzika koju donosimo sa sobom i energija, uvek je vrlo rado posećena, uvek je ta nekako neopisivo dobra energija, dobar vajb na bini i u publici – kaže Stipsić. 

On naglašava da kao muzičar barata različitim žanrovima – od džeza, roka, fanka, bluza, do ska i rege muzike, smatrajući sebe i svoje kolege univerzalnim muzičarima koji se svugde mogu snaći.

Iako je zbog profesionalnih obaveza bio sprečen da prisustvuje drugoj i trećoj večeri festivala, kaže da je preko lajv-strimova pratio šta se dešava i da su na njega poseban utisak ostavili niški bend Igralom koji je svirao sa duvačkim orkestrom Bogdana Nikolića, ali i nastup Stereo MC’s dan kasnije.

Hip-hop, tu nema greške, znaš šta da očekuješ, znaš koje pesme da očekuješ, opravdano vraćeni na bis, energiju koju su doneli sa sobom je neverovatna, i nekako ja bih želeo da svaki moj nastup ima onakvu energiju kakvu su Stereo MC’s pružili treće večeri. Alfa Trianguli, taj neki, kako ga oni zovu, galaktični džez, meni se on skroz dopao, nekako me odveo negde u neke daljine, baš sam razmišljao o tome šta sviraju i kako sviraju, dopala mi se ta vrsta džeza – priznaje Stipsić.

Oduševljen je bio i poljsko-britanskim bendom Light Star Guiding, ističući fuziju kroz koju vode svoje kompozicije, uz odlično uklopljen saksofon, gitaru, klavijature i bubanj. 

Luka Akvino sa niškom Mobom i “pitkom varijantom džeza”, koja nije striktno samo džez već miks fanka, džeza i bluza, takođe je ostavio snažan utisak.

 Ja volim da kažem kad imate Miška Vojvodića (bubnjar) koji je kao komandant odbrane, tu nema greške. On ih je praktično sve vodio i ja sam uživao na njihovom nastupu. Truba koja je bila od one mekane trube do prodorne trube, fenomenalan nastup. Oduševljen sam koncertom. Džudit Hil, bluz, vrhunski bluz, ona je vrhunska pevačica. Kompozicije su mnogo lepo aranžirane i skockane da se lako istakne na svoj način. Tako da to mi je čista desetka – kaže Stipsić, dodajući da je pokazala raskošan talenat i kao gitaristkinja i klavijaturistkinja.

 Od Fun Lovin’ Criminals-a je, kako priznaje, očekivao je malo više energije i podizanja mase, ali ipak smatra da “nema greške sa njima” jer su svi svesni ko su i šta su do sada uradili.

Kada je reč o osetljivoj temi protesta koji su se paralelno odvijali sa festivalom, Filip Stipsić nudi svoje viđenje. 

I nama kao muzičarima je teško da izvodimo naše kompozicije i da sviramo za publiku koja je došla. Stanje je tako kako je, ugovori sa izvođačima su potpisani pa ja mislim, godinu dana ranije, tako da svaki ugovor koji se ne ispuni plaćaju se penali na te ugovore – objašnjava Stipsić. 

On priznaje da postoji dilema da li bi trebalo biti sa ljudima van zidina Tvrđave, ali istovremeno vidi festival kao beg i opuštanje od stresa.

Mislim da je lepo što se održao, jer je stvarno opuštanje mozga od onoga što nas očekuje van ili što je bilo u svih ovih prethodnih 9 meseci što se dešava na ulicama grada i na ulicama države. Mislim da je bilo potrebno održati – zaključuje Stipsić.

Ocenjujući ovogodišnji Nišvil, Filip Stipsić izbegava da se bavi organizacijom, prepuštajući to drugima, međutim, što se tiče samih izvođača i muzičkog programa, daje čistu desetku.