Nišlije na maršu „Stazama slavnih predaka“: 110 godina od Albanske golgote

Osmočlana ekipa planinara i poštovalaca istorije iz Niša 10. januara kreće na ekspediciju dugu oko 200 kilometara, kojom će preko najtežih staza kretanja srpske vojske obeležiti 110 godina od Albanske golgote.

Ekspedicija Udruženja „Stazama slavnih predaka“ planira prolazak najtežim pravcima kojima su se kretale Druga i Treća armija, kao i Odbrana Beograda. Putanja vodi od Pećke patrijaršije, preko Čakora, Plava, Gusinja, Prokletija, Selca, Tamare i Koplika, sve do Skadra i Šenđina.

Zbog kretanja kroz šumske predele, ekspediciju će od ulaska u Crnu Goru do Plava pratiti lokalni lovci. Cilj je odavanje počasti precima na mestima gde je stradao najveći broj vojnika i civila, a po dolasku u Skadar biće položeni venci na ostacima grobova srpskih ratnika – navode iz Udruženja.

Planirano je da pešačka tura traje u periodu od 10. do 15. januara – misija će biti okončana na Krfu, gde će učesnici 15. januara prisustvovati svečanoj akademiji u organizaciji „Srpske kuće“, povodom obeležavanja tog značajnog jubileja.

Ekipu planinara i entuzijasta činiće Milan Lapčević, Nataša Stanković Nedeljković, Nela Petrović, Bojan Radenković, Boban Hadži Stojković, Rade Knežević, Milan Grozdanović i Miloš Dragićević.

Iz Udruženja pozivaju sve koji žele da pomognu organizaciju ekspedicije da se jave na telefon 064/8330220 ili putem mejla lapcevicnis@yahoo.com.

Albanska golgota

Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje, odnosno proboj srpske vojske preko Albanije tokom Prvog svetskog rata. Povlačenje vojske i izbeglica počelo je u zimu 1915. godine i procenjuje se da je u povlačenje krenulo više od 400.000 ljudi.

Prva kolona, u kojoj su se nalazili kralj, vlada i diplomatski kor krenula je iz Prizrena 26. novembra 1915. godine. Preko Ljum-Kule i Vezirovog mosta kretali su se ka Lješu. Iz pravca Peći je put Andrijevice, Podgorice i Skadra krenula glavnina srpske vojske – trupe sve tri armije i Odbrane Beograda.
Trećim pravcem, sa Kosova ka Debru, Elbasanu, Tirani i Draču, povlačila se Timočka vojska.

Srpska vojska se zajedno s velikim brojem izbeglica kretala po zaleđenim putevima, s minimumom hrane… Umiralo se od gladi, zime i iscrpljenosti. Napadala su ih, piše dr Aleksandar Životić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i pojedina albanska plemena koja nisu priznavala vlast Esad-paše Toptanija, vladara Albanije koji je važio za iskrenog i odanog srpskog prijatelja.

Prema podacima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u tromesečnoj Albanskoj golgoti, u povlačenju od Beograda do Krfa dugom više od 700 kilometara, stradalo je 77.455 vojnika i oko 140.000 civila.