NPS Niš: „Duh otpora i prkosa logoraša odjekuje u onima koji se danas bore za istinu i pravdu“

Istorijski proboj logoraša iz Crvenog Krsta koji se dogodio na današnji dan 1942. godine, niški Narodni pokret Srbije upoređuje sa studentskim protestima i blokadama ističući da Nišlije više ne pristaju na ćutanje i da se bore protiv nepravde. Zato smatraju da duh otpora i prkosa odjekuje u svima onima koji se i danas bore za istinu i pravdu u Nišu.

Podsećanjem na 12. februar 1942. godine, kada je 105 logoraša iz koncentracionog logora Crveni Krst izvelo masovno bekstvo, iz NPS-a kažu da to danas ima još veći značaj zbog studenata koji više od dva meseca traže da se ispune zahtevi i krivično procesuiraju odgovorni za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, usled koje je 15-oro građana poginulo. 

Navode da je proboj logoraša već 83 godine simbol borbe za slobodu, nepokornost i odlučnost, kao i to da duh otpora i prkosa odjekuje u svima onima koji se i danas bore za istinu i pravdu u Nišu.  

Upravo u tom duhu, studenti i mladi Niša poslednjih nedelja pokazuju da nisu spremni da ćute. Njihovi protesti su svetionik nade, dokaz da postoji generacija koja zahteva da institucije prorade, da zakon bude jednak za sve i da se nepravda ne sme tolerisati. Oni nisu pasivni posmatrači već pokretači promena, baš kao što su nekadašnji heroji uzeli stvar u svoje ruke – navode iz NPS-a.

Inspirisani hrabrošću prethodnih generacija iz NPS-a kažu da su studenti podigli glas protiv nepravde, zahtevajući odgvornost vlasti i poštovanje zakona, jer su umesto obećanih promena svedoci urušenih institucija.

Pre šest meseci, vlast u Nišu preuzeta je kroz netransparentan proces, pun nepravilnosti i sumnji u regularnost. Dok su obećanja u ekspozeu bila velika, realnost je donela suprotno – otpuštanja, urušavanje sistema i nefunkcionalnost institucija. Umesto poboljšanja, Niš je postao grad u kojem vlast funkcioniše u sopstvenom paralelnom univerzumu, ignorišući potrebe građana i svakodnevne probleme. Sve to dešava se u gradu koji je nekada bio simbol otpora i hrabrosti – navode.

Zaključuju da Niš ne sme biti grad u kome nepravda postaje pravilo, već grad u kome građani sami odlučuju o svojoj sudbini, zbog čega pozivaju sve da ne pristaju na tišinu i apatiju, već da se za slobodu bore.

Podsetimo, koncentracioni logor u Nišu nemačka vojska formirala je u septembru 1941. godine. Skoro pola godine kasnije, hladne februarske noći, zatvorenici iz sobe broj 12 kao da su iskoristili nepažnju nacista koji su u noći proboja proslavljali rođendan svog komandanta, što je u svojim memoarima naveo niški logoraš Dragutin Jocić.

U tome je uspelo njih 105, dok je 42 svoj život ostavilo na bodljikavim logorskim žicama. Ovaj dan, osim što nosi sećanja na stradanja i hrabrost, predstavlja i prvi uspešan proboj logora u okupiranoj Evropi.