Sa idejom da svako dete koje se rodi u Nišu dobije sadnicu, koju će njegovi roditelji, a potom i ono samo, zalivati i čuvati, grupa “Pomoć ugroženim Nišlijama” i JKP “Mediana” pokreću akciju “Drvo za život”.
U periodu od dve godine dug Grada prema Javnom komunalnom preduzeću “Mediana” porastao je za skoro 300 miliona dinara, ali kako kaže direktor Bratislav Vučković, radnici i dalje primaju redovne plate.
Zbog toga što su, kako kažu, Nišlije nezadovoljne radom „Parking servisa“ i “pauk” službe, Udruženje skupština stanara počelo je da se bavi radom i ovog javnog preduzeća.
Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalazi 1.741 Rom. Tačan broj onih koji su bez posla nemoguće je utvrditi, jer mnogi nisu registrovani, ali kako kažu predstavnici romske manjine, do posla se dolazi “mnogo teško”.
Argumenti u korist tvrdnji da su predviđanja astrologije jedna od najvećih obmana u istoriji čovečanstva čuće se na predavanju „Zašto je astrologija astralagija“ u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ u Nišu, u sredu 7. oktobra u 18 sati.
Lokalna samouprava je iz budžeta izdvojila 35 miliona dinara za uređenje više škola na teritoriji opštine, što je najveće ulaganje u školske objekte u samom gradu, ali i prokupačkim selima u poslednjoj deceniji.
U Istorijskom arhivu Toplice počeli su radovi na uvođenju video-nadzora, a uskoro će i pristup depoima biti ograničen. Do kraja godine uvešće se i sistem za detekciju požara, a štampaće se i svojevrsni vodič kroz Arhiv.
Iako najveći broj izbeglica u Srbiju ulazi iz Makedonije preko Preševa, ruta sa Bliskog istoka preko Bugarske sve je aktivnija, pa dnevno i do 400 ljudi stigne u Dimitrovgrad, a preko 19.000 izbeglica prošlo je do sada kroz ovu opštinu.
Od 2013. godine i početka rada Regionalne sanitarne deponije u Pirotu deponovano je više od 105.000 tona komunalnog neopasnog otpada, podaci su ovog preduzeća.
Leskovačke kompanije u dvroprerađivačkoj proizvodnji požalile su se predstavnicima lokalne samouprave da imaju velike probleme sa školovanim kadrom, s obzirom da se jedina srednja škola koja obučava učenike u ovoj delatnosti nalazi u Grdelici.
Pošto je gradska vlast prethodnu Studiju izvodljivosti za postrojenje za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda ocenila kao neprihvatljivu, radiće se nova koja će podrazumevati da izgradnja postrojenja bude finansirana iz fondova EU, a ne kroz javno-privatno partnerstvo.
Četvorici radnika vranjskog Javnog preduzeća „Vodovod“ koji su bili angažovani na izvođenju radova na izradi vodovodne i kanalizacione mreže u zgradi Pozorišta „Bora Stanković“, pozlilo je iz nepoznatih razloga, a gradonačelnik naložio hitnu inspekciju.
Fotografi raznovrsnih sfera i sa različitim stepenom veštine će se u subotu 3. oktobra u 11:45 okupiti kod Spomenika oslobodiocima na Trgu kralja Milana i omogućiti da se Niš prvi put pridruži „Svetskoj foto-šetnji“.
Sve je primetnija promena svesti kod građana koji shvataju da političari nisu gazde. Čućete da građani kažu “ja sam glasao za tebe, ja odlučujem o tebi, a ne ti o meni”, kaže Đokica Jovanović, sociolog i jedan od pokretača građanskih protesta u Nišu.
Mere Agencije nisu samo pravne, već sadrže i tu specifičnu, moralnu komponentu, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije komentarišuću odbijanje gradskih vlasti Niša da smene trojicu visokih lokalnih funkcionera.
Istraživanje portala “Titulli” iz Bujanovca pokazalo je da je većina anketiranog stanovništva nezadovoljna zdravstvenim uslugama u ovoj opštini. Građani se žale na nedostatak lekara, ali i kupovinu lekova.
Na račune 13 osnovnih škola na teritoriji Vranja iz gradskog budžeta uplaćeno 3.680.000 dinara. Po 5.000 dinara dobiće 736 đaka prvaka, a novina je da jednokratnu pomoć ove godine dobijaju i srednjoškolci.
Više od 20 institucija i više desetina izlagača učestvovaće na „Forumu naprednih tehnologija – potencijali grada Niša“ koji će se 13. i 14. oktobra održati u holu Elektronskog fakulteta u Nišu.
Nekada se smatralo da kuća u Prokuplju koja nema vinograd nije na glasu, umesto vina pio se kominjak, a ispred “Prokupca” su danima čekale kilometarske kolone kola da prodaju grožđe. Vinogradarstvo je u ovom kraju utihnulo 70-ih, a sada se ponovo “budi”.
Pećina iznad sela Prekonoga kod Svrljiga, koju su krajem 19. veka istraživali čuveni srpski i evropski naučnici, prva je pećina na Balkanu koja je odlukom kralja Milana Obrenović otvorena za turiste. U njoj su se krili vojnici, a čuva i “presto” od stalaktita.
