Počeo DigiTalk Media Days – o problemima i budućnosti medija na konferenciji u Nišu

Kako se mediji prilagođavaju novim formatima, potrebama publike koja se sve više okreće društvenim mrežama umesto tradicionalnim medijima, kao i novim mogućnostima finansiranja, stručnjaci iz ove oblasti pokušali su da odgovore prvog dana četvrte konferencije Digitalk Media Days, koja je počela u Nišu i trajaće do petka, 24. oktobra. 

U vremenu kada buka nadglasava informacije, a pažnja publike postaje najskuplja valuta, Digitalk Media Days 2025 okuplja najrelevantnije aktere digitalnog medijskog pejzaža iz Srbije i regiona.

Kako su orgnaizatori DigiTalk Media Days najavili, ovo nije još jedna konferencija o novinarstvu, već prostor za one koji stvaraju promenu, koji koriste nove formate, nove izvore finansiranja i nove načine povezivanja sa publikom. 

Stručnjaci iz agencija koje vode multimedijalne kampanje govorili su o tržištu digitalnog oglašavanja, koje sve više preuzima primat. Ističu da je su se ranije reklamne kampanje isključivo fokusirale na televiziju, dok sada klijenti sve više shvataju značaj digitala i odvajaju značajni deo novca taj deo oglašavanja.

Selena Radović, koja vodi digital tim u agenciji Media House agencije, ističe da su klijenti sve otvoreniji da probaju nešto novo, poput oglašavanja na Tik Toku ili Pinterestu, kao i da se sve više koriste influenseri.

Evidentno rastu ulaganja za influensere, iz godine u godinu. Sviđa mi se promena koju vidim na tom polju u smislu demokratije. Nije važno koliko ko ima pratilaca ili lajkova, već se strateški biraju, moraju da oslikavaju vrednosti tog brenda – objašnjava Radovićeva.

Kako se mediji prilagođavaju potrebama publike u intenzivnim dešavanjima i kriznim vremenima govorio je urednik portala Mašina Marko Miletić, medija koji je izveštavanjem sa lica mesta i direktnom komunikacijom osvojio publiku.

Nakon pada nadstrešnice mnogo toga se promenilo u medijima. Videlo se da tradicionalni mediji teško mogu da isprate sve što se dešavalo, jer se sve ubrzalo. Ljudi su se više okrenuli društvenim mrežama i bilo je potrebno da mediji budu prisutni na mrežama i sve brzo objave. Mi smo se trudili na budemo tu, da brzo sve objavimo, ali da vodimo računa i o verodostojnosti informacija – rekao je Miletić.

Aleksa Tešić iz BIRN-a je ispričao kako je BIA, pod izgovorom informativnog razgovora, krišom instalirala špijunski softver na telefone privedenih građana i pratila njihove komunikacije. 

Spajver uzima skrinšotove ekrana, dakle vidi šta vi vidite. Pravi skrinšotove, pa šalje na server, a može da aktivira mirofon i kameru. BIA i MUP su radili bez sudskog naloga. Izraelska kompanija je, nakon istrage, oduzela licencu. Ovo je bio veliki udar na MUP – ispričao je Tešić.

Aleksandar Babić, senior business development menadžer u Yandex Ads, smatra da su ljudi nezamenljivi i to pokazuje i upotreba veštačke inteligencije u kreiranju kampanji.

Da li treba da se plašimo da će AI da zameni nešto? AI kao takav traži dobre inpute, da dobro postavimo čime on treba da se bavi. Moramo jasne inpute da mu damo. Kreativa je najbitnija i bez kreative ne možemo da pričao o kampanji. Da li AI može da zameni ljudsku kreativu, diskutabilno je, ali i teško – kaže Babić.

Katarina Mitić Minić, menadžerka programa Kreativnog mentorstva, rekla je da je od 2011. godine kroz ovaj program prošlo više od 500 učesnika iz Srbije, regiona i sveta, koji nakon mentorskog iskustva nastavljaju da dele znanje i podršku unutar svoje profesionalne zajednice. 

Primer je bio mentorski par iz medijskog sektora Lana Nikolić, medijska radnica i aktivistkinja i Miša Stojiljković, psiholog i novinar.

Lana je rekla da je izašla kao druga osoba, a Miša da je dobio neverovatnu količinu samopouzdanja. Ovo je primer ljudi koji su se povezali iz istog sektora. Treba razmišljati otvoreno i zašto izabrati mentorstvo? Može promeniti život. Mentorstvo ne poznaje starosne, niti druge granice – ispričala je Katarina Mitić Minić.

Kada desničarski mediji ne naplaćuju sadržaj, već služe za propagandu, Veljko Lalić iz Nedeljnika i Velikiih priča rekao je da su mladi obrazovaniji, ali manje informisani i da će oni odlučiti o budućnosti medija.

Aleksandar Petković iz eCommerce predavanjem predstavio je novu dimenziju u poslovne modele onlajn medija. Kroz konkretne primere i modele saradnje pokazao je kako digitalni mediji mogu monetizovati svoj uticaj i publiku van tradicionalnog oglašavanja kroz direktnu prodaju.

Branko Brkić, urednik, izdavač i medijski inovator, poznat po doprinosu nezavisnom novinarstvu u Južnoafričkoj Republici i osnivač globalne inicijative Kontinuum za održivo novinarstvo, Dina Hrastović – direktorka TG studija u Telegram Medija Grupi i direktorka sadržaja konferencije Money Motion, Ana Mirković, izvršna direktorka i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije, Joši Herman, osnivač kompanije Mill Media, poznate po modelu plaćenih njuzletera, zajedno sa Jelenom Milošević koja vodi rad MDIF-a u jugoistočnoj Evropi govorili su na panelu “Govor novca – Vertikale monetizacije i novi formati”. 

Zaključili su da u vreme promenljivih navika publike i zasićenosti oglašavanjem, održivi modeli prihoda više nisu opcija — već pitanje opstanka. Govorili su i novim načinima monetizacije, inovativnim formatima koji grade lojalnu publiku koja plaća, podržava ili se pretplaćuje na medijske sadržaje.

Nakon toga usledilo je predavanje Zorana Dobrića “Keynote: Novinarstvo – Tranzicija ili kraj?”

Dobrić je u svom izlaganju govorio o tome šta se danas još uvek smatra novinarstvom i zašto je njegov kodeks i dalje važan stub profesije.

Razmotrio je ulogu novinarstva u demokratskom društvu i osvrnuo se na trenutak kada je počela “bitka između novinara i novinarskih kuća s jedne strane, i političara i moćnih korporacija s druge”.

Predavanje je otvorilo pitanja o tome gde se novinarstvo nalazi danas, pred kojim izazovima stoji i kojim putem bi moglo da krene u godinama koje dolaze.

Prvi dan DigiTalk Media Days završen je novom panel diskusijom “Programmatic monetizacija: Programmatic tehnologije i unapređenje monetizacije neprodatog inventara”.

Veljko Ćurčić, regionalni direktor prodaje u Lupon Media, stručnjak za programmatic oglašavanje, header bidding i strategije monetizacije sadržaja, Predrag Đuričić – Ad Tech Project Manager u WMG Product & Services, sa više od 10 godina iskustva u AdOps-u i digitalnom oglašavanju, specijalizovan za SSP, DSP i analitiku u AdTech ekosistemu, Pavle Zlatić, direktor digitalnih operacija u Velikim pričama i Nedeljniku fokusiran na razvoj pretplatničkih modela i digitalnih proizvoda, sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu i medijskom razvoju i Slobodan Krajnović, direktor i suvlasnik 021.rs iz Novog Sada; dugogodišnji urednik i medijski menadžer, član upravnih tela više medijskih asocijacija i dobitnik nagrade za najboljeg urednika lokalnih radija u region bili su panelisti.

Oni su o oglašavanju u medijima preko oglasa koji se pojavljuju na sajtu i idealnom načinu da za svakog čitaoca taj oglas bude na sajtovima i portalima čije sadržaje konzumira. Naveli su da se za velike medije to obračunava kroz broj klikova koje imaju na dnevnom ili mesečnom nivou, dok za manje i nezavisne medije zarada je manja, ali ne i beznačajna.

Problemi takvog oglašavanja su resursi koje mediji moraju da obezbede da bi neko te oglase optimizovao, kako ne bi ometali čitanje vesti, a drugi problem naročito za nezavisne medije, što su kasno počeli da koriste ovaj način monetizacije sadržaja, te smatraju da je priliku u nekoj meri i propuštena, ali da i dalje nije kasno.