Preminuo Zdravko Šotra koji je jug Srbije pretvorio u kulturni fenomen

Reditelj i scenarista Zdravko Šotra čiji je opus definisao čitave epohe jugoslovenske i srpske kinematografije, preminuo je u ranim jutarnjim satima, 8. oktobra u 93. godini života. Iako je iza sebe ostavio više od 120 dela, za jug Srbije ostaće upamćen kao čovek koji je lokalni duh i mentalitet preveo na univerzalni jezik filma, stvorivši kulturni fenomen koji traje. Njegov film Zona Zamfirova, snimljen 2002. godine, i danas, skoro četvrt veka kasnije, stoji na prvom mestu najgledanijih domaćih filmova u ovom veku.

Taj film je bio mnogo više od ekranizacije romana Stevana Sremca. Šotra je, smestivši radnju u stari Niš, uspeo da uhvati esenciju grada koji je u to vreme bio simbol susreta Orijenta i Evrope, a film je postao neodvojivi deo identiteta samog Niša.

Šotra nije samo ispričao priču o Zoni i Manetu, on je stvorio atmosferu, oživeo je zaboravljeni govor i mentalitet, i učinio da se čitava Srbija i region zaljube u temperament juga, toliko da mnogi i danas misle da se u Nišu i dalje govori istim jezikom.

Fenomen Zone Zamfirove ne leži samo u broju prodatih karata, koji premašuje 1.2 miliona. Njegov uspeh je u tome što je postao opšte kulturno dobro, film čije se replike citiraju, a likovi doživljavaju kao stvarni. Šotra je uspeo ono što retko kom reditelju pođe za rukom, da komercijalni uspeh spoji sa trajnom kulturnom vrednošću.

Niš nije bio samo prolazna stanica u Šotrinoj karijeri. Dve godine kasnije, 2004, vratio se na jug da snimi još jedan bioskopski hit – Pljačku Trećeg rajha.

 Uspeh je ponovio i 2005. godine sa ekranizacijom još jednog Sremčevog dela, Ivkova slava, koja je sa 617.553 gledalaca postala peti najgledaniji domaći film u ovom veku.

Time je Šotra potvrdio da njegova veza sa jugom nije bila slučajnost, već da je u mentalitetu i pričama ovog kraja pronalazio neiscrpnu inspiraciju.

Zdravko Šotra, Hercegovac po rođenju, postao je svojevrsni filmski ambasador juga Srbije. Njegov odlazak je gubitak za srpsku kulturu, ali njegovo nasleđe ostaje utkano u ulice Niša, te će ostati zapisano da je čitavom jednom regionu uspeo dodeli glavnu ulogu na velikom platnu.