Prošlo je 25 godina od smrti Ivana Krstića Belog

Tog 29. maja 2000. godine na pomoćnom terenu stadiona „Čair“ od udara groma nastradao je Ivan Krstić Beli, talentovani fudbaler niškog Radničkog i mladi reprezentativac Jugoslavije. Beli nije bio samo ime – bio je otac, muž, sin, brat, prijatelj, oslonac, radost i toplina svima koji su ga poznavali, napisala je njegova supruga Ana Krstić koja kaže da će u 18 sati obići mesto gde je napravio svoj poslednji korak – pomoćni teren stadiona „Čair“.

Četvrt veka prošlo je od tragične nesreće koja je zaustavila jedan mladi život koji je tek trebalo da ostavi traga, jednu karijeru koja je obećavala i ostavila porodicu bez oca, muža, sina, brata.

29.maja 2000. godine napustio nas je čovek velikog srca, duša koja je uvek znala da pruži ruku, uteši rečima, razveseli osmehom… Beli nije bio samo ime-bio je otac, muž, sin, brat, prijatelj, oslonac, radost i toplina svima koji su ga poznavali. Svoj život je posvetio porodici, bio je deo FK „Radnički“, ali pre svega deo svih nas. Njegova ljubav, nesebičnost i plemenitost ostaju u svakom sećanju, u svakoj priči koju ćemo pričati sa osmehom i suzama… Njegova dobrota i ljubav ne prestaju, živeće kroz sve nas… 29. maja 2025. godine posetićemo Belijev grob u Medoševcu u 11 sati, a mesto gde je napravio svoj poslednji korak-pomoćni teren na Čairu u 18 sati – napisala je Ana Krstić, njegova supruga.

Nakon završene sezone, tog 29. maja 2000. godine, fudbaleri Radničkog su imali trening po kišnom vremenu i nakon toga igrali na dva gola, oženjeni protiv neoženjenih, ispričao je ranije Predrag Stamenković, nekadašnji igrač i deo stručnog štaba Radničkog i saigrač Krstića.

Dobili smo udarac u glavu i popadali na teren, kao da nas je neko bejzbol palicom udario. Svi smo ustali, samo on nije. Prišli smo i katastrofa… Bio je neverovatan mladić, mnogo veseo i dobar. Tog dana je bio mnogo veseo… Potpisao je za francuski Lil i bio je mladi reprezentativac Jugoslavije. Izuzetan fudbaler i odličan mladić – ispričao je ranije Stamenković.

Poginuo je mesec dana pre svog 20. rođendana, mesec dana posle rođenja sina Ivana i tri meseca nakon svadbe sa Anom.

O njemu mnogi bivši i sadašnji fudbaleri i fudbalski stručnjaci govore da je bio veliki talenat i da bi verovatno napravio vrhunsku sportsku karijeru.

U znak sećanja na Belog, ulica u kojoj je živeo u Medoševcu nazvana je po njemu, navijači Radničkog „meraklije“ ćute prvih deset minuta na svakoj utakmici, a na tribini se nalazi zastava sa njegovim imenom i brojem 10 koji je povučen iz upotrebe.