Protesti u Nišu – jedan se ugasio, ostalo ih šest

Protiv nasilja, za bezbednost ulica, protiv dalekovoda, protiv mogućeg naseljavanja migranata, zbog neasfaltiranih ulica i oronule samoposluge – neki su od razloga zbog kojih su Nišlije u poslednje vreme izlazile na ulice. Najmasovniji protest je ugašen, ali je nezadovoljstvo građana ostalo da „ključa“ na još šest lokacija u gradu. Da će se tako nastaviti smatra i sociolog Nemanja Krstić koji ističe da je građanima ostalo samo da se bune na ulici jer ih vlast ne vidi.

Protest koji se nakon tragedija u Beogradu i Mladenovcu, u maju 2023. godine, proširio po celoj zemlji – “Srbija protiv nasilja” u Nišu je trajao tri meseca. Bilo je šetnji, bilo je i protesta bez njih, bilo je mnogo ljudi, a bila je i nekolicina njih, ipak zahtevi se nisu menjali – hitno zaustavljanje dalje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru, smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina i sednica parlamenta o odgovornosti Vlade i bezbednosnoj situaciji u zemlji.

Pored zahteva koji su nacionalnog karaktera, Nišlije su nekoliko puta tražile ostavku gradonačelnice Dragane Sotirovski, birali najveću aferu niških naprednjaka, tražili besplatne udžbenike za decu i često podsećali na problema sa kojima se susreću u gradu. Tokom leta uglavnom je bilo manjih okupljanja ispred Gradske kuće, ali organizatori nisu odustajali, održavali su „vatru“ i najavljivali da će ih biti više od septembra, da će biti konkretnih akcija, ali se ipak ni to nije desilo – nakon 14 okupljanja nema više protesta „Srbija protiv nasilja“ u Nišu.

To je bilo očekivano za docenta na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu Nemanju Krstića, koji kaže da takvi protesti brzo planu, ali se brzo i gase jer je potrebna drugačija organizacija da se postigao trajni efekat.

Ti protesti su imali konkretne zahteve, ali problem sa protestima obično bude taj što oni artikulišu određene zahteve koji moraju da prerastu u neki vid institucionalne borbe ili da eskaliraju u nekakav neformalni bunt drugačijeg formata, ali ne u nasilnu formu. Predugo traje, bez konkretnih koraka. To je i posledica političkog nejedinstva opozicije koja ne može da objedini sve te različite interese, ali i vlasti koja je dovoljno moćna i učvršćena na pozicijama, kontorliše sve i ne obazire se na proteste. Onda sve gubi smisao i ljudi „dižu ruke“ jer se suštinski ništa ne dešava – smatra Krstić.

Ipak, ističe da postoji veliko nezadovoljstvo u društvu koje će ponovo pokrenuti neki masovni protest jer je realnost neizdrživa, a vlast to ne čuje.

---

Nezadovoljstvo Nišlija „ključa“ na šest lokacija u gradu

Nakon saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao pešak u Knjaževačkoj ulici u julu, stanari ulice su počeli da se okupljaju kako bi ukazali na nebezbednost ulice i učestale saobraćajne nezgode koje se u njoj dešavaju. Nakon pet godina obećanja, stanovnici Knjaževačke uputili su zahteve nadležnima da se postavi pešačka ograda u ulici, da se osvetle pešački prelazi, da se postave kamere sa meračima brzine i dodatni znaci upozorenja za vozače i dali rok od mesec dana za početak radova. Nekoliko održanih protesta i blokada saobraćaja bili su potrebni da stanovnici Knjaževačke budu pozvani su na sastanak u Gradskoj kući gde su dogovorili podizanje četiri pešačka prelaza i poboljšanje signalizacije u ulici, za koji nadležni imaju rok da do kraja septembra krenu sa radovima, a ozbiljnije rekonstrukcije gradonačelnica je ostavila za narednu godinu.

Bezbednu ulicu traže i žitelji Kovanličke ulice, pa su i oni početkom septembra blokirali saobraćaj zahtevajući da se završi izgradnja trotoara koja je počela pre dve godine. Dešavale su se manje nezgode u ulici, a strahujući od većih odlučili su da krenu sa protestima, ali im je gradonačelnica poručila da da oni idu linijom manjeg otpora i da traže rešenje od Grada da se ne bi zamerali komšijama. Osim tog komentara i izjave Sotirovski da im je demokratija omogućila previše – da svoja prava traže na ulici, nisu dobili nikakav odgovor od naležnih na svoj zahtev, pa najavljuju radikalizaciju protesta i nove blokade saobraćaja.

Stanovnici niškog naselja Brzi Brod pre godinu dana počeli su da se bune protiv izgradnje nadzemnog dalekovoda u njihovom naselju, sa jednim zahtevom – da kroz njihovo naselje prođe podzemni dalekovod. Čekajući rešenje, više puta su izlazili na ulicu, blokirali saobraćaj, imali različite akcije, uvek sa parolom „Biće kasno kad vam bude jasno“, nakon pauze od nekoliko meseci avgusta su ponovo protestvovali, a ubrzo nakon toga pozvani su na sastanak u Vladi Srbije. Do konkretnog rešenje nije došlo, pa su Brzobrođani 11. septembra, na godišnjicu protesta izašli na ulicu sa porukom da neće odustati. Bilo je to uoči dolaska predsednika Aleksandra Vučića u Nišu, pa se i on osvrnuo na njihov problem i poručio da ”neće izlaziti iz kancelarija dok ne reše pitanje dalekovoda u Brzom Brodu“, ali da je gotovo nemoguće ono što meštani traže.

Septembra su se pojavile i informacije o mogućem naseljavanju migranata u nekadašnju Bolnicu za plućne bolesti u Knez Selu. Meštani su se odmah pobunili i zakazali protest, ali ih je gradonačelnica Sotirovski preduhitrila i obišla selo ubeđujući meštane da je bolnica neuređena toliko da tu niko ne bi mogao da živi, “makar to bili i migranti”. Uprkos tome, meštani su se okupili na protestu tražeći garancije da se u Knez Selu neće doseliti migranti, nakon čega je Komesarijat za izbeglice u kratkom saopštenju naveo da nema nameru da otvara Prihvatni centar u tom kraju.

Nezadovoljstvo građana prisutno je i u naselju Delijski vis, gde stanovnici imaju višedecenijske probleme sa neasfaltiranim ulicama, osvetljenjem i kanalizacijom. Meštani dela naselja blokirali su raskrsnicu ulica Marina Držića i Svrljiškog partizanskog odreda, 18. septembra i dali rok od 15 dana nadležnima da im odgovore na zahteve, inače će blokirati pružni prelaz na Trošarini na 24 sata.

Njihove komšije zakazale su novi protest za kraj septembra sa zahtevom da se obnovi oronula samoposluga u njihovom naselju. Za tu inicijativu Udruženja „Radne akcije Delijski vis“ bori se pet godina, a sada poručuju da su imali dovoljno strpljenja i da ne žele više da ćute.

Komentarišući proteste širom grada, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski poručila je svima koji izlaze na ulicu i blokiraju saobraćaj da razmisle i ne prave smetnje drugim ljudima već da razgovaraju.

Da dođu kod gradonačelnika ili kod predsednika Gradske opštine kojoj pripadaju na dogovor, na mogućnost, na rešenje. Ponavljam, vrata gradonačelnika su otvorena… Ja sam za mirno rešavanje te vrste sporova, da ljudi shvate šta rade, gde su pogrešili. Mnogo toga bi trebalo da se rešava, od toga da svest ljudi treba da se menja do toga da treba da postoji dogovor – rekla je gradonačelnica.

Kao primer rešavanja problema kakav ona želi, Sotirovski je navela žitelje Vinika koji su protestovali jer 60 godina nemaju asfalt u naselju. Nakon što su danima blokirali put i prugu, imali su sastanak sa gradonačelnicom koja im je obećala asfaltiranje ulica. Sotirovski kaže da su im tom prilikom objasnili proceduru i da su razgovorom i dogovorom rešili imovinske odnose, pa će 2 od 16 problematičnih ulica uskoro biti asfatriane.

---

„Neko ne radi u interesu građana, oni to prepoznaju“

Problemi sa kojima se ljudi suočavaju su toliko mnogobrojni da imamo veliki broj “malih” protesta širom grada na kojima građani iskazuju nezadovoljstvo, ističe sociolog Nemanja Krstić. Osim toga, izgubili su poverenje u politiku i političare pa im, dok čekaju da se desi legitimna promena, ostaje samo da se okupe na ulici.

Ljudi reaguju na stvarnost koja im ne odgovara, prepoznaju promene koje im smetaju, koje ugrožavaju njihove živote i koje narušavaju njihovo svakodnevno funkcionisanje. To što izlaze na ulice pokazuje da s jedne strane institucije ne funkcionišu, a sa druge strane da neko ne radi u interesu građana – kaže Krstić.

Dok se građani bune, dodaje, vlast se vodi sopstvenim interesima pa će logična reakcija ljudi i dalje biti protesti, gde mogu da kažu “tu smo”, “postojimo”, “ne slažemo se sa onim što radite” i “želimo da nas čujete”.