Srbija još „dozvoljava“ kasetnu municiju

Jedina u regionu Srbija još nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije i pored toga što je žrtva tog naoružanja, istaknuto je na tribini na Pravnom fakultetu u Nišu.

Prema mišljenju stručnjaka, ne postoje pravne prepreke da Srbija pristupi konvenciji koju je do sada potpisalo 115 i ratifikovalo 86 zemalja.

Naša država mora da odluči da li bi joj potpisivanje Konvencije bilo od koristi ili ne. Odluka o pristupanju još nije doneta verovatno zbog toga što se radi o veoma složenom pitanju – rekao je na tribini profesor Pravnog fakulteta Nebojša Raičević.

Osim njega, na tribini „Kada bi Srbija pristupila Konvenciji o kasetnoj municiji“ učestvovali su i Alma Al Osta, menadžer za zagovaranje zabrane naoružanja u organizaciji „Handicap International“, Dragana Rodić, stručna saradnica Univerziteta u Nišu i predsednica Udruženja „Dragana Rodić“ i Slađan Vučković, predsednik Udruženja „Akcija i pomoć“ koje je organizator ove tribine.

To je oružje koje može da eksplodira i desetinama godina nakon bombardovanja. Dizajnirano je i obojeno tako da privlači pažnju, tako da su njegove najčešće žrtve civili – kazao je Vučković, bivši deminer koji je od kasetne municije izgubio obe ruke do lakata.

On ističe podatke da oko 90 odsto žrtava kasetne municije čine civili, od čega jednu trećinu čine deca i da kasetne bombe i dalje predstavljaju opasnost za građane Srbije.

Konvencija s jedne strane zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije, a s druge strane bi omogućila pomoć za direktne i indirektne žrtve kasetne municije, ali i pristup fondovima, odnosno novac za razminiranje kontaminiranog terena.

Kako je saopšteno u julu prošle godine po završetku razminiranja ulica kod Banovine, na teritoriji Niša ima još 600.000 m² „sumnjive površine“ i oko 300.000 m² površine koji je proglašena rizičnom, dok je na teritoriji cele Srbije čak 10 miliona m² još uvek zagađeno minama i kasetnom municijom.

---

Ministar pre 5 meseci najavio potpisivanje

Podsetimo, na pitanje Južnih vesti zašto Srbija jedina u regionu nije potpisala ovu konvenciju iako je bila jedna od zemalja zagovornica za njeno donošenje, ministar odbrane Bratislav Gašić rekao je u septembru prošle godine da će „država to učiniti, ali ne ubrzo“.

Objasnio je da je osim želje da se to učini, potreban „ogroman broj radnih i ekspertskih grupa“ i postojanje „potpisanih sporazuma o vojno-bilateralnoj saradnji“ i da zbog svega toga „do potpisivanja mora da prođe dug period“.

Zato što ubija i godinama nakon korišćenja, kasetnu municiju nazivaju podmuklim oružjem. U Nišu je od nje tokom bombardovanja 1999. godine u maju poginulo 15 civila, ali su od ovog oružja neki stradali i posle toga.

Godinu dana kasnije, jedan Nišlija je poginuo u Duvaništu jer je na bombu naišao okopavajući svoju baštu.