Tvrdnje Ministarstva o 51 mestu bez alternativnih pumpi NIS-u se ne poklapaju sa stanjem na terenu juga Srbije

Nakon izjave ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović da u Srbiji postoji čak 51 naselje koje nema alternativu snabdevanju gorivom osim pumpi Naftne industrije Srbije – NIS, podaci sa terena ukazuju da su ti navodi netačni i da ne oslikavaju u potpunosti stvarno stanje u pojedinim mestima na jugu zemlje, zbog čega je deo građana i poljoprivrednika bespotrebno uznemiren.

Ministarka je na sastanku u Beogradu navela da bi, zbog mogućih posledica američkih sankcija NIS-u, mogle biti ugrožene sredine poput Žitorađe, Predejana, Crne Trave, Medveđe, Vučja, Svrljiga i Žitkovca, jer navodno nemaju nijednu drugu benzinsku pumpu.  Prema njenim rečima, to bi stanovnike ovih mesta moglo ostaviti bez goriva.

Međutim, informacije na terenu pokazuju da u pojedinim od ovih mesta postoje i privatne benzinske pumpe ili manji distributeri, iako se oni često ne nalaze u zvaničnim registrima većih naftnih kompanija ili na internet mapama.

Tako, u Žitorađi, pored NIS-ove pumpe, rade i najmanje dve manje privatne pumpe u okolnim naseljima, među kojima je i selo Pejkovac par kilometar od centra tog mesta. 

U Svrljigu, osim NIS-ove stanice, građanima su dostupne najmanje 3 benzinske pumpe i privatni distributeri goriva, Slično je i Žitkovcu što dovodi u pitanje tvrdnju da su ova mesta u potpunosti zavisna od ruske kompanije.

Sagovornici sa juga Srbije ukazuju da se manje privatne pumpe često ne vode u zvaničnim bazama podataka, ali da u praksi funkcionišu i predstavljaju važan izvor snabdevanja, posebno za poljoprivrednike.

Ipak, u pojedinim opštinama, pre svega u Crnoj Travi, Medveđi i Vučju u Jablaničkom okrugu, situacija je znatno teža, jer alternativne pumpe zaista ne postoje, pa bi u slučaju zatvaranja NIS-ovih stanica meštani morali da putuju i više desetina kilometara kako bi natočili gorivo. 

I u Predejanu, mestu sa oko 1.500 stanovnika, prestanak rada NIS-ove pumpe značio bi da građani moraju da putuju i do desetak kilometara do najbliže benzinske stanice.

Građani sa juga ne spore da bi zatvaranje NIS-ovih pumpi dodatno pogoršalo ionako tešku ekonomsku situaciju. 

Poljoprivrednici gorivo uglavnom kupuju „na sitno“, često za 1.000 do 2.000 dinara, pa im je i odlazak u susedne gradove, značajan finansijski teret.

Dodatnu zabrinutost izaziva i strah da bi pojedini privatni distributeri bez ili sa manjom konkurencijom mogli da povećaju cene goriva, iako je ono u Srbiji već među najskupljima u regionu, u poređenju sa Bugarskom, Kosovom i Metohijom i Severnom Makedonijom.