U Prokuplju 16 povređenih za nekoliko dana zbog snega i leda, građani mogu da tuže Grad zbog povreda

U poslednjih nekoliko dana, od kada su ulice Prokuplja prekrile poledica i sneg, Hitnoj službi Zdravstvenog centra u Prokuplju javilo se 16 pacijenata sa povredama koje se dovode u vezi sa padom na ledu. Radi se o kombinaciji preloma i različitih lakših povreda, najčešće nastalih prilikom klizanja na zaleđenim trotoarima i ulicama. Građani koji su se povredili na neodržavanim javnim površinama po mišljenju advokata imaju pravo da tuže Grad i traže naknadu štete.

Broj povređenih nije konačan, jer se deo pacijenata odmah javljao na Urgentno odeljenje prokupačke Bolnice, pa neki slučajevi još čekaju evidenciju u službenim statistikama.

Prokuplje je u prethodnim danima prekriveno snegom i ledom, nakon kombinacije ledene kiše i snega koji su padali tokom noći i dana. To je dovelo do opasnih uslova na ulicama i pešačkim površinama, naročito u jutarnjim satima, kada su kolovozi i trotoari bili klizavi, a čišćenje otežano.

JKP Gradski vodovod, koje je zaduženo za čišćenje gradskih ulica, reagovalo je kao da je sneg u januaru došao kao iznenađenje – intervencija nije usledila na vreme, već se zbog loše organizacije kasnilo više od 6 sati, pa su so i rizla počeli da se bacaju tek nakon višesatnog zastoja.

Iako su pojedine ulice sporadično čišćene, na većem delu javnih površina, trotoara, ulica i pešačke zone kretanje je do danasa otežano i nesigurno.

Za održavanje trotoara i pešačkih zona nadležna je privatna firma Demetra, koja je, po oceni nekih građana, takođe kasno reagovala, ostavljajući mnoge površine klizavim duže nego što bi bilo bezbedno.

Građani mogu da tuže zbog zadobijenih povreda

U ovakvim i sličnim situacijama povrede na ledu su česta pojava, a prokupački advokati podsećaju građane da imaju prava da traže naknadu štete ako dokažu da su se povredili zbog neodržavanih javnih površina.

Advokati objašnjavaju da opštine i gradovi u teoriji imaju obavezu da održavaju ulice i trotoare kako bi bili bezbedni za kretanje, a ukoliko u tome ne uspeju – mogu biti odgovorni ako se dokaže njihova nepažnja ili nepostupanje u razumnom roku nakon padavina.

U praksi to često znači da povređeni građani moraju da prikupe dokaze, poput lekarske dokumentacije, fotografija opasnih lokacija i svedočenja i u dogovoru sa svojim advokatom pokrenu zahtev za naknadu štete.

Realna slika sa terena i danas pokazuje da je organizacija čišćenja nedovoljna da spreči padove i povrede velikog broja građana, pa se apeluje na pešake i vozače da budu oprezni.