Zgrade niču, stari Niš nestaje – između arhitektonskog blaga i urbanističkog haosa

Niš krije izuzetna arhitektonska dela, koja mogu da stanu rame uz rame sa zgradama u evropskim prestonicama. Ipak, mnoge fasade u centru grada danas propadaju, a Niš balansira između arhitektonskog nasleđa i sve agresivnije savremene gradnje. Arhitekta Zoran Čemerikić kaže da je Niš pravi otvoreni muzej arhitekture, ali upozorava na sve prisutniji urbanistički haos i ističe da je neophodna bolja strategija gradske vlasti. 

U Nišu su uveliko u toku Dani arhitekture, a samo jedan pogled ka fasadama iznad izloga u pojedinim centralnim delovima grada ostavlja utisak šetnje nekim evropskim turističkim gradom. 

Nišku arhitekturu karakteriše raznolikost stilova i perioda – od objekata iz perioda turske vladavine preko francuskog klasicizma do sive estetike brutalizma. Međutim, dok niču nove zgrade, stari delovi grada i njegov autentičan duh tiho nestaju.

Ne vodi se mnogo računa, a trebalo bi. Vreme ide, vreme traži svoje, javljaju se nove potrebe, ne možete da zaustavite trend izgradnje. U urbanističkom smislu ima tu promašaja. Mislim da se u svetu vodi više računa o tome. Ako imate blok starog gradskog jezgra, sa lepom, autentičnom niskogradnjom, sa porodičnim kućama, tu ne bi trebalo da bockate šestospratnice, gde god se nađe slobodno mesto, to nije korektno. Neki stari ulični frontovi u Nišu su sačuvani, ali neki nisu – kaže Čemerikić za Južne vesti.

Ekspanzija stambene izgradnje, dodaje on, zahteva bolji odgovor gradske vlasti, u vidu bolje koncepcije zaštite autentičnosti.

Investitori ulažu ogroman novac. Nema tu ničeg karakterističnog za Niš, to je arhitektura koju možete videti svuda u zemlji i svetu. Ima tu dobrih objekata. Međutim, Grad treba da ima generalnu urbanističku koncepciju zaštite, da ima stav da se određeni deo grada čuva, a da drugi delovi mogu da se menjaju. Treba se i pridržavati toga. Kod nas se mnogo brzo menjaju stvari u nedopustivom smislu, kako se koji investitor pojavi, menjaju se planovi i ide mu se u susret. Onda imate šarenilo u smislu različite spratnosti. Šarenilo nije nužno loše, ali ako imate autentičan deo grada, treba ga čuvati – ističe Čemerikić.

Mnoge stare, autentične fasade opstale su u centru Niša, ali su dotrajale i propadaju. Uglavnom je reč o zgradama i kućama u privatnom vlasništvu, gde je problem nedostatak novca ili želje vlasnika da to uredi. 

Ipak, Čemerikić napominje da estetika samog centra grada jeste u interesu javnosti i da bi gradska vlast u tom smislu morala da se pozabavi uređenjem fasada, koje su mnoge garniture najavljivale, ne i realizovale.

Arhitektonski DNK Niša

Kako je Čemerikić ranije govorio za Južne vesti, u centru Niša ističu se zgrade poput Gradske kuće i Palate “Andonović” u Obrenovićevoj, koje odišu duhom francuskog klasicizma. 

Arhitektonsko blago užeg centra čine i Učiteljski dom čuvenog niškog arhitekte Julijana Djupona, ali i Narodno pozorište ruskog arhitekte Vsevoloda Tatarinova.

Sliku centra grada formiraju i Dom Vojske i hotel Ambasador, kao objekti internacionalnog stila, ali i Prehrambeno-hemijska škola, koja asocira na balkansku arhitekturu.

Čemerikić je kao objekte balkanskog stila izdvojio i kuću “Stambolijski”, gde je istoimeni restoran, koja je obnovljena po uzoru na originalnu, kao i kuću porodice Mišić kod Suda, pomalo nepristupačnu i “uvučenu”.

Naročito specifična građevina u Nišu jeste Dom zdravlja, za koji je Čemerikić istakao da sa svojim panoima od specijalne plastike pripada savremenoj arhitekturi sa posebnim estetskim kvalitetima, koji se mnogima dopadaju, a mnogima ne.

Sa druge strane, Hirurška klinika u krugu Vojne bolnice ima elemente nacionalnog stila, dok je Stomatološki fakultet primer posleratne moderne.

Među sačuvanim objektima iz perioda turske vladavine su Bali-begova džamija, Hamam i sama Tvrđava.

Zgrada Osnovnog i Višeg suda primer je iz perioda secesije, a tu spada i jarko žuta zgrada pored Narodne biblioteke, ali i Sinagoga.

Kao najistaknutijeg arhitektu perioda rane moderne Čemerikić je izdvojio Aleksandra Medvedeva, koji je u Nišu projektovao zgradu Gradske uprave u Nikole Pašića i takozvanu Berzu rada u Balkanskoj, a radio je i projekat nadgradnje tornja Saborne crkve.

Pozorište lutaka i zgrada Aerodroma primeri su brutalizma, dok su devedesete godine prošlog veka donele postmodernu i tada su izgrađeni Kalča i Dušanov bazar.

Niška Banja puna je lepih primera moderne, jer su tamo bogate Nišlije gradile vile kada je počeo da dolazi Kralj Aleksandar. Najistaknutiji primeri su hotel Milenković, kasnije Partizan, koji je već dugo devastiran i gde je pre nekoliko godina izbio i veći požar. Tu je i Zelengora, Vila “Živković”, kao i Vila “Ristić” u stilu klasicizma.