Država se zadužila još 100 miliona evra za prugu do Dimitrovgrada i obilaznicu oko Niša, EU daje 34 miliona

Evropska investiciona banka odobrila je kredit od 100 miliona evra, a Evropska Unija grant u iznosu od 34 miliona evra za modernizaciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad. Sredstva će biti iskorišćena za obnovu deonice Sićevo–Dimitrovgrad, elektrifikaciju i ugradnju signalizacije duž cele pruge, kao i za izgradnju železničke obilaznice oko Niša, čime se, kako se očekuje, mogu povećati brzina i bezbednost prevoza, smanjiti saobraćajna zagušenja u Nišu i poboljšati povezanost sa Bugarskom i evropskom železničkom mrežom.

Ova deonica je deo međunarodnog železničkog koridora koji povezuje Srbiju i Bugarsku, a projekat je deo šire inicijative za unapređenje transportne infrastrukture u Srbiji i Zapadnom Balkanu. 

Potpredsednik EIB-a Robert de Grot ocenio je da je projekat značajan za regionalnu integraciju i prekogranični transport. 

Kao deo ključne međunarodne transportne mreže koja Srbiju povezuje sa zemljama EU, ovaj projekat je od presudnog značaja za jaču regionalnu integraciju, podsticanje trgovinskih tokova i ubrzanje privrednog rasta. On će unaprediti kvalitet, raspoloživost i pouzdanost nacionalnih i prekograničnih železničkih usluga, istovremeno omogućavajući postepeni prelazak na zelenije vidove mobilnosti – rekao je de Grot.

Ambasador EU u Srbiji koja je obezbedila bespovratna sredstva od 34 miliona evra, Andreas fon Bekerat očekuje se da će modernizacija doprineti boljoj povezanosti i dugoročnim koristima za građane i privredu Srbije.

Železnička pruga Niš–Dimitrovgrad sastavni je deo železničkog Koridora 10, koji je pak pripada evropskom koridoru Zapadni Balkan – Istočni Mediteran, a koji povezuje srednjoevropske države sa najznačajnijim lukama na Jadranskom moru i morima istočnog Mediterana. Sva ova poboljšanja će ojačati regionalnu povezanost i doneti trajne koristi građanima i privredi širom Srbije – naveo je fon Bekerat.

Prema navodima nadležnih, poboljšana infrastruktura duž ove deonice mogla bi da poveća maksimalnu brzinu sa prosečnih 50 na 120 kilometara na sat, a očekuju i porast godišnjeg broja putnika sa oko 170.000 na oko 550.000, dok bi ukupni teretni transport mogao da poraste sa 3,2 na oko 6,2 miliona tona godišnje.

Zaklljučili su da će značaj pruge biti veliki, ne samo zbog toga što će biti deo Koridora 10 i veze između Srbije i Bugarske, već i zbog toga što će istovremeno izgradnjom obilaznice biti rešen i problem „niškog čvora“.

Podsetimo, nakon što je prvobitnim ugovorom sa Evropskom investicionom bankom podigla kredit od 134 miliona evra za finansiranje rekonstrukcije pruge Niš – Dimitrovgrad i izgradnju obilaznice oko Niša, država se za ovaj projekat sada zadužuje još 100 miliona.

Rekonstrukcija pruge duge 86 kilometara od Niša do Dimitrovgrada počela je u novembru 2024. godine, a sve će biti završeno, kako je tada najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do kraja 2027. godine.

Jula prošle godine počela je gradnja obilaznice duge 22 kilometara, a rok koji je tada najavljen je takođe 2027. godina.

Kada je reč o obilaznici, decenijama Niš čeka da pruga bude izmeštena iz centra grada, a radovi na izgradnji železničke obilaznice počeli su jula 2024. godine.

Međutim, tek što su krenuli, radovi su ubrzo stali. Dugo se o tome ćutalo, da bi krajem avgusta 2025. godine bilo saopšteno da zastoja više nema, a da je problem bilo razminiranje, kao i imovinsko-pravni odnosi. Nešto kasnije nadležni kažu – problem su bila i arheološka nalazišta.

Inače, železnička obilaznice će, kako je ranije najavljeno, obuhvatiti radove na severnoj obilaznici oko Niša, izgradnju jednokolosečne elektrificirane pruge i elektrifikaciju deonice Crveni Krst – veza sa obilaznicom. Plan je da se izgradi obilaznica od stanice Niš-Ranžirna do stanice Sićevo.