Pravilnik o pomoći od 100 evra je dopunjen, pa je sada, kako kažu u Ministarstvu finansija, pomoć omogućena i onima koji 24. aprila, kada je odluka stupila na snagu, nisu imali važeću ličnu kartu, ali jesu kada su se prijavljivali ili se prijavljuju za 100 evra. Prijave otvorene do 5. juna.
Promo tekstTeraSteel je deo kompanije TeraPlast Group, najvećeg rumunskog proizvođača građevinskog materijala i lider je na tržištu termoizolacionih panela u Srbiji prema studiji za istraživanje tržišta kompanije Neomar Consulting za 2019. godinu.
Sa niškog Aerodroma “Konstantin Veliki” ponovo će poletati avioni Air Serbia, saopštila je ova avio-kompanija. Nakon višemesečne pauze zbog pandemije korona virusa, od 16. juna iz Niša se opet može leteti za Nirnberg i Frankfurt.
Iako je niški aerodrom poklonjen državi, za tačno 2 meseca Grad Niš počeće sa isplatom dnevne kamate od 6.313 evra Ministarstvu odbrane zbog dugovanja za zemljište aerodroma, navode iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Traže da se taj dug oprosti pre izbora 21. juna i da se tako “makar malo umanji šteta nastala neopravdanom i očigledno nepromišljenom centralizacijom aerodroma”.
Zbog vanredne situacije u zdravstvu, a po nalogu Ministarstva zdravlja da se zbog borbe protiv virusa korona zaposle zdravstveni radnici, u bujanovačkom Domu zdravlja je posao za stalno dobila 21 osoba.
Kako bi nabavili osnovna sredstva i nesmetano obavljali svoju delatnost, iz JKP Naissus su tražili i dobili odobrenje Gradskog veća za zaduženje od 560.000 evra. U preduzeću kažu da još nisu uzeli ni cent, a da će dinamika zaduživanja zavisti od potreba. Mediani odobren još jedan kredit za tekuću likvidnost.
Iako su po automatizmu svi penzioneri trebali da dobiju obećanu pomoć države od po 100 evra, neki od njih tvrde da novac nisu dobili, iako je sa njihovim računima i dokumentacijom sve u redu. Nekima od građana, takođe, i aplikacija odbija prijavu, problem nemaju gde da prijave, a Ministarstvo finansija ne odgovara na pitanja novinara Južnih vesti.
Na spisku Ministarstva za rad i socijalnu politiku među 86 poslodavaca protiv kojih su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu a vreme vanrednog stanja, nalazi se njih 15 sa juga Srbije. Među njima i JKP “Tržnica” iz Niša, vranjska OŠ “Vuk Karadžić” i izvršitelj iz Vranja.
Radovi na pristupnim saobraćajnicama, vodovodne i kanalizacione mreže, električnim instalacijama, samo su neki od poslova koji će najpovoljniji ponuđač obaviti kako bi se privela nameni industrijska zona u Prokuplju, za čije je opremanje u prvoj fazi nadležno Ministarstvo privrede izdvojilo oko 110 miliona dinara sa PDV-om.
Zaključno sa jučerašnjim danom za jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra prijavilo se ukupno 4 miliona građana, saopštio je ministar finansija Siniša Mali i podsetio da će isplata početi u ponedeljak, 25. maja.
Jedna od najvećih investicija u Prokuplju, vredna skoro 820 miliona dinara bez PDV-a, koliko je Kancelarija za javna ulaganja izdvojila za rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja u ovom gradu, prema dokumentaciji koju je izneo Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, poverena je preduzeću koje je na tender ponudilo najvišu cenu, čak za 800.000 evra višu od cene drugog ponuđača. U svemu ovome ništa sporno nisu videle ni Komisija za javne nabavke, ni pomenuta Kancelarija.
Sletanjem aviona Wizz air-a iz Dortmunda tačno u podne i posle oko 50 miniuta njegovim uzletanjem nazad ka Nemačkoj, nakon više od dva meseca ponovo je uspostavljen avio-saobraćaj sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Kako navode iz „Aerodroma Srbije“, očekuje se da se tokom juna normalizuje saobraćaj sa niškog aerodroma i da će se sve kompanije postepeno vraćaju svoje linije.
Aktuelna reforma inspekcijskih službi donela je brojne novine za građane i privrednike, a jedna od najvažnijih je to što preko kontakt centra republičkih inspekcija mogu da prijave probleme. Inspekcije takođe više nisu tu samo da bi kažnjavale, a predsednik Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević upravo kao najveću prednost izdvaja to što se sa represivnog sve više prelazi na preventivno delovanje.
Za nabavku mašina i opreme za obradu zemljišta, ubiranje i skidanje useva, zaštitu bilja, podizanje novih i obnavljanje višegodišnjih zasada pod voćem i vinovom lozom, mogu se prijaviti poljoprivrednici, a konkurs za dodelu podsticaja otvoren je od 1. do 15. juna.
Nakon više od dva meseca prekida kreće avio-saobraćaj na Aerodromu „Konstantin Veliki“, a prvi avion koji će sleteti na pistu u Nišu posle vanrednog stanja i otvaranja granica biće iz Dortmunda. Kako stoji na sajtu niškog aerodroma, očekuje se da avion Wizz Air-a sleti u 11:25, dok je polazak za nemački grad Dortmund planiran za 11:55.
Za kvalitetnije uslove domova kulture, biblioteka, muzeja i drugih ustanova kulture, opštine i gradovi sa juga Srbije ukupno su od novca svih građana, preko konkursa Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu 2020“, dobili 30,4 miliona dinara. Sa juga je novac dobilo 8 lokalnih samouprava.
Aprilski računi će Nišlijama koji koriste daljinsko grejanje biti nešto niži nego ostali u grejnoj sezoni, jer je Gradska toplana snizila varijabilni deo cene sa 6 na 5,54 dinara po kilovat satu. Direktor Predrag Milačić objašnjava da se cena promenila na kraju sezone, jer je tek tada za više od 5 % pojeftinio gas.
Do utorka, 19. maja u 8 sati za 100 evra pomoći prijavilo se 3.750.000 građana Srbije, kaže ministar finansija Siniša Mali, a dodaje da će se kompletna isplata završiti najkasnije do 7. juna. Mali je najavio da će u četvrtak, 21. maja biti isplaćeno 100 evra za 160.000 sugrađana koji primaju novčano-socijalnu pomoć, a od 25. maja počeće isplata za sve ostale građane koji su se prijavili.
Podela 100 evra pomoći punoletnim građanima puna je iznenađenja – poslednje u nizu je promena datuma početka isplate. Ministartsvo finansija ranije je najavilo da će novac stizati na račune punoletnih i prijavljenih građana od 1. juna, ali je ministar Siniša Mali rekao da će uplate početi 25. maja.
Učesnici onlajn tribine “Pandemija i ekonomija – realnost iza brojeva” ocenili su i da se Srbija zadužila po daleko nepovoljnijim uslovima, jer kredit EU zahteva potpunu transparentnost i kontrolu potrošnje, te vlast nije htela da prihvati „jeftiniji” novac.
