Nekoliko objekata u vlasništvu nekadašnjeg pekarskog giganta iz Pirota, preduzeća Blagoje Kostić – Crni Marko, oglašena su na prodaju, a kako piše specijalizovani portal E-kapija, onlajn nadmetanje održaće se 16. oktobra.
Firma koja je povezana sa premijerkom Anom Brnabić preko njenog bivšeg poslodavca, slovenačka „Resalta“ sa svojim partnerima, dobila je posao u Nišu i narednih 15 godina brinuće o uličnim svetiljakama sa zadatkom da postavi LED rasvetu i ostvari uštedu struje. Jagodinska firma „Feman“ koja je takođe htela ovaj posao, kako piše u odluci konkursne komisije, nije imala potpunu dokumentaciju.
I dok je u u većini turističkih mesta u Srbiji u avgustu najviše bilo domaćih turista, Niš je u avgustu ugostio više stranih nego domaćih turista, pokazuju podaci Repubičkog zavoda za statistiku. Isti trend je zabeležen i u prvih 8 meseci ove godine.
Krajem 2019. godine najavljeno je da će kineska kompanija Šinju graditi fabriku led rasvete za automobilsku industriju u Nišu, a trenutno se, kaže gradski većnik Nenad Stanković, radi na izgradnji postrojenja. Kompletni radovi, najavljuje, biće završeni naredne godine, dok se aprila očekuje otvaranje kompanije, koja bi trebalo da u prvoj fazi zaposli oko 1.000 ljudi.
Deo auto-puta mira od Niša do Drača finansiraće se i iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a regionalna direktorka ove banke za Balkan Žužana Hargitai, kaže da se čeka formiranje nove Vlade Srbije kako bi se potpisao sporazum. Tenderi za izvođače radove očekuju se početkom novembra.
Da je pristiglo više od 10.000 prijava kompanija za program „Moja prva plata“, za 17.000 pozicija i 28.000 radnih mesta, saopštila je Vlada Srbije, a najavljuju da će od 8. oktobra mladi moći da se prijave za posao.
Ministarstvo odbrane potvrdilo je da im Grad Niš i dve godine nakon poklanjanja niškog aerodroma duguje novac, ali i da postoji kamata od 6.313 evra dnevno i to u odgovoru koji su, kako kažu u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju, njima direktno poslali. Iz NKD-a zaključuju da su se republičke i lokalne vlasti zapetljale u brzini otimanja i da sada ne mogu da nađu pravni način da završe započeto bez velike štete.
Kako je Gradski štab za vanredne situacije iz epidemioloških razloga zabranio brojne manifestacije u Nišu, tradicionalni Sajam automobila koji je trebalo da se održi početkom oktobra u hali ,,Čair“, prvi put će biti prikazan onlajn. Organizatori navode da će zainteresovani imati priliku da pogledaju automobile 3D tehnologijom, te da ih očekuju brojni popusti.
Dva puta nedeljno putnici će moći da lete iz Niša do Malte i Milana od oktobra, najavljuju sa niškog Aerodroma „Konstantin Veliki“, jer kompanija Ryanair obnavlja letove do ove dve destinacije.
Kafići i restorani koji nemaju bašte moći će da rade 2 sata duže nego što im je to do sad bilo dozvoljeno zbog prevencije širenja virusa korona, odlučeno je na današnjoj sednici Kriznog štaba Vlade. Napominju da nije reč o ublažavanju mera, usklađivanju sa vremenskim uslovima i godišnjim dobima.
Gradsko veće predložilo je 19 imena koja bi u narednom periodu trebalo da budu u sazivu Privredno-ekonomskog saveta Grada, a većnik Vladislav Marjanović je rekao da oni imaju dovoljno autoriteta da obavljaju tu konsultantsku ulogu.
Prošlo je više od tri meseca kako je zvanično otvoren niški Naučno-tehnološki park, a iako je bio plan da se start-up kompanije usele u avgustu, korona je to odložila. Sada je, kako navodi direktor NTP-a Milan Ranđelović, jedna kompanija počela da radi iz kancelarije, a ostale se uveliko useljavaju, te očekuje da će park konačno početi s radom od prve nedelje oktobra.
Cena od 4.028 dinara koju plaćaju roditelji iz Niša čija deca idu u vrtiće “Pčelice” neće se menjati ni naredne godine, a na snazi je od 2017. godine, kaže direktorka Svetlana Mitić. Ustanova je 2019. godinu, kaže direktorka, završila sa suficitom većim od 4,4 miliona dinara.
Saradnjom između biznis i civilnog sektora mogu se rešiti ključni izazovi sa kojima se susreću zemlje Zapadnog Balkana: nezaposlenost mladih, nedostatak preduzetničkih inicijativa i razvoj socijalnog preduzetništva, zaključak je sesije poslednjeg dana konferencije Move.Link.Engage, održane preko Zoom-a, a u organizaciji Beogradske otvorene škole.
Na šta treba potrošiti novac svih građana i koje projekte treba uvrstiti u budžet Opštine za sledeću, 2021, godinu, pitanje je koje je građanima javno uputio predsednik Opštine Vladica Dimitrov, a od građana očekuje da se uključe u proces planiranja budžeta ove opštne.
Nišlije koje nemaju svoju imovinu već duži period iščekuju konkurs za kupovinu socijalnih stanova, a neki od njih kažu da od nadležnih ne dobijaju odgovore da li ima stanova koji čekaju nove stanare. Da će konkurs biti raspisan do kraja godine, te da drugih stanova nema, tvrdi direktor Gradske stambene agencije Vladan Stojanović.
Nešto više od 114,5 miliona dinara je prihodovala niška Opština Palilula na osnovu poreza i drugih dotacija, a potrošila je do kraja 2019. godine oko 126,8 miliona dinara, piše u zvaničnom izveštaju. Jasno je da je napravljen deficit u finansijskom poslovanju, ali je on pokriven sa 25 miliona dinara, viškom koji je prenet iz 2018. godine.
Pandemija virusa korona uticala je na realizaciju niškog budžeta u ovoj godini, pa su prihodi, kako kažu u Sekretarijatu za finansije, 4,3 milijarde dinara. Rashodi su na sličnom nivou, pa je ukupna realizacija budžeta na polovini godine nešto veća od 37%. Ipak, u sekretarijatu očekuju da će na kraju godine finansije biti na nivou prošlogodišnjih.
Zbog veće potražnje Wizz Air je odlučio da uvede dodatne letove sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ ka Bazelu, pa će umesto dva puta nedeljno, ova linija saobraćati četiri puta. Kako piše portal Fly from Niš, mađarski niskotarifni avio-prevoznik od 29. septembra do počekta zimskog reda letenja će obustaviti letove ka Beču.
Da je pandemija virusa korona naročito uticala na ekonomiju, pa su javni, privatni i civilni sektor u potpunosti promenili način poslovanja, a drugi poput ugostiteljstva i turizma pretrpeli velike gubitke, i da je neophodno da država pomogne najugroženijim sektorima, neki su od zaključaka konferencije koju je organizovala Beogradska otvorena škola. Smatraju da su solidarnost i međusektorsko partnerstvo važni kako bi se savladale ekonomske posledice pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.