Savremeni trendovi poslovanja iznedrili su nova zanimanja među kojima su i “digitalni nomadi“ ili lokacijski nezavisni frilenseri. Mlada frilenserka iz Niša Nina Simonović kaže da su prednosti ove profesije što radni prostor može biti bilo koje mesto na kome može da se “prikači” na internet, kao i to što je radno vreme fleksibilno, a smanjuju se i troškovi poslovanja.
Dom zdravlja u Leskovcu, prema izveštaju Državne revizorske institucije, u toku 2017. godine pojedinim zaposlenima je loše obračunavao plate, te je na konto toga isplaćeno 1,6 miliona dinara više. Utvrđeno je i da je od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje naplaćen veći iznos nego što je realno stanje i to za 8 miliona dinara.
Italijanska kompanija “DeLonghi” koja se bavi proizvodnjom malih kućnih aparata, kako je “Južnim vestima” potvrđeno u kabinetu gradonačelnika, zainteresovana je da novi pogon izgradi u Leskovcu.
Nezaposlene Nišlije moći će da čuju od kompanija koji kadrovi su im potrebni kako bi napredovali u daljem radu, na specijalizovanom Sajmu zapošljavanja, dok je Sajam profesionalne orjentacije namenjen mladima koji će moći da saznaju koji obrazovni profili su potrebni školama i fakultetima u Nišu. Oba događaja održaće se na predstojećem Forumu naprednih tehnologija koji se održava u Oficirskom domu od 6. do 8. novembra.
Leskovčanke koje žele da započnu ili unaprede sopstveni posao, mogu se do 11. novembra prijaviti na konkurs za besplatne obuke i bespovratna sredstva.
Zbog toga što, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vranje i Leskovac imaju dugove nasleđene iz prethodnog perioda, iz republičke kase će ovim gradskim biti uplaćen novac za njihovo vraćanje. Leskovac ima dugove od oko 2 milijarde dinara, dok čelnici Vranja ne znaju koliko tačno duguju. Za sada se ne zna ni na koji način i kada će novac biti uplaćen.
Nezaposlene žene i devojke iz Niša, starosti od 17 do 29 godina, mogu se prijaviti za učešće na besplatnim edukacijama o preduzetništvu, a na predavanjima će učiti kako da pokrenu biznis, dođu od ideje do poslovnog modela, naprave marketing strategiju i saznaju kako da dođu do ulagača.
Više nego što je po propisima, i to 720.000 dinara više, prema izveštaju Državne revizorske institucije, isplatilo je niško Javno komunalno preduzeće „Mediana“ u 2017. godini zaposlenima koji su radili na dane kada su državni i verski praznici. DRI navodi i da je „Mediana“ i onima kojima treba i onima kojima ne treba dala “solidarnu pomoć”, pa i rukovodstvu, u ukupnom iznosu od oko 23 miliona dinara.
Leskovčanin Ljubiša Ranić se u poslu proizvodnje i restauracije nameštaja obreo slučajno, a zadržao namerno pronašavši, kako kaže, svoj istinski životni poziv. Pokretanju sopstvene firme kumovalo je nezadovoljstvo majstorima i uslugama koje su pružali. A onda su vreme i entuzijazam učinili svoje.
Izgradnja avanturističkog parka u Leskovcu trebalo bi da krene početkom sledeće godine, s obzirom na to da su do 23. novembra otvorene prijave za slanje ponuda. Pored izgradnje, prema konkursnoj dokumentaciji, ponuđač treba da obezbedi i adekvatnu opremu.
Kako doći do bilo kod posla u IT industriji bez obzira na završenu školu ili stečenu diplomu, kao i o “lokalnim herojima”, koji se uspešno bave poslovima iz ove sfere, govoriće se na IT konferenciji „At Niš“, u subotu, 3. novembra u Banovini.
Nešto više od 72,7 miliona dinara dobila su preduzeća i preduzetnici iz Niša, a ovaj novac namenjen je za zapošljavanje onih koji teško nalaze posao. Rezultat ovih subvencija, kako navode na gradskom sajtu, treba da bude posao za 410 nezaposlenih.
Ne postoje pisane garancije kojima je država preuzela obaveze prema niškom aerodromu nakon što ga je preuzela, naveli su iz Vlade Srbije, a ne postoji ni plan za ulaganje u Aerodrom “Konstantin Veliki” u narednoj godini. Takođe, ne postoji ni dokument koji garantuje da neće biti smanjenja radnika, kao ni strategija ili plan u kojem se navodi koje će nove linije biti otvorene.
Iako je niškom Javno-komunalnom preduzeću „Gorica” još pre godinu dana naloženo da smanji nezakonito povećane plate i višak para koje su, kako kažu u Budžetskoj inspekciji, isplaćivane onima na rukovodećim položajima vrati u budžet Niša, u ovoj inspekciji tvrde da je niško pogrebno preduzeće samo delimično korigovalo zarade, ali više detalja ne iznose, jer ih je “Gorica” tužila i sudski spor je u toku.
Na sastanku lokalnih lidera 16 zemalja centralne i istočne Evrope (CIEZ) i Kine u Sofiji, Srbiju su predstavljali predstavnici lokalnih samouprava Pirota, Dimitrovgrada, Bele Palanke i Babušnice, koji su predstavii svoje potencijale kolegama iz Evrope i sa dalekog istoka.
Po oceni stručnjaka FDI magazina, koji je deo najvećeg poslovnog časopisa Fajnenšl Tajms, Slobodna zona Pirot najbolja je u Evropi, a u rangiranju u celom svetu nalazi se na visokom trećem mestu. Direktor Dragan Kostić kaže da je to ogromno priznanje za sve zaposlene.
Dvojica mladih Nišlija, Vojislav Kevrešan i Filip Lazarević, osmislili su kako da plakati koji se po svuda lepe po gradu i predstavljaju ruglo i otpad budu iskorišćeni za pravljenje termoizolacionih ploča, sa idejom da ova izolacija bude besplatna za socijalno ugrožene porodice. Tim projektom nedavno su pobedili na takmičenju za mlade na temu socijalnog preduzetništva „Social Impact Award“.
Novac koji mogu iskoristiti za nabavku opreme, u proseku po 2.400 evra za započinjanje ili dodatni razvoj sopstvenog biznisa, dobilo je 15 zanatlija, poljoprivrednika i privrednika uslužnih delatnosti iz Medveđe. Za njih će, pored novca, biti organizovane poslovne i stručne obuke.
Da se javne rasprave o najvažnijem godišnjem dokumentu lokalne samouprave održavaju samo „radi reda“, pokazuje primer Gadžinog Hana, gde je javnost pozvana da da svoje predloge samo dan i po pre ovog događaja. Stručnjaci iz „Transparentnosti Srbija“ kažu da je zakonski rok 15 dana, kako bi svi koji žele da učestvuju u raspravi imali dovoljno vremena da se informišu.
Fabrikama kojima su plaćeni milioni da otvore pogone na jugu Srbije, kao što su „Jura“, „Šinvon“ ili „Leoni“, u kojima radnici uglavnom motaju kablove, istekli su ugovori sa državom, pa bi svakog dana mogli da se “spakuju i odu” i pored miliona evra koje su dobili iz budžeta. Stručnjaci ističu da je ovakav model subvencionisanja koji se praktikuje već godinama – loš, ekonomski neisplativ i bez efekta.
